Сећање на преминуле од сиде (International AIDS Candlelight Memorial) је најстарија и највећа друштвена кампања у вези ХИВ-а и АИДС-а, координисана од стране Глобалног здравственог савета (Global Health Council). Први пут је реализована 1983. године у Сан Франциску, САД, у време конфузије и заблуда о тада мистериозној болести која је погодила заједницу хомосексуалаца, а данас се обележава у више од 115 земаља и укључујује милионе особа. Циљ ове кампање је одавање почасти и  пружање подршке особама које су погођене ХИВ пандемијом, едуковање становништва о ХИВ-у и АИДС-у, успостављање дијалога у заједници о превенцији ХИВ инфекције, лечењу, нези и подршци особа које живе са ХИВ-ом, као и стварање друштвеног окружења без стигматизације и дискриминације.

У свету, 29. кампања посвећена сећању на преминуле од сиде и ове године биће координисана од стране особа које живе са ХИВ-ом кроз Глобалну мрежу (Global Network of People Living with HIV – GNP+), а обележава се 20. маја, под слоганом „И ЗДРАВЉЕ И ДОСТОЈАНСТВО”. Под овим слоганом промовише се глобална солидарност и потреба за колективном акцијом везаном за ХИВ и АИДС, са акцентом на промоцију и поштовање људских права.

Кампању обележавања Међународног дана сећања на преминуле од side (International AIDS Candlelight Memorial), на националном нивоу, координише Национална канцеларија за HIV/AIDS Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, уз подршку Министарства здравља Републике Србије.

Кампања се реализује у партнерству са мрежом института/завода за јавно здравље, удружењима која реализују превентивне и друге активности на пољу HIV/AIDS , Омладином ЈАЗАС, Унијом организација Србије које се баве заштитом особа које живе са HIV-ом (УСОП), УН ТГ за HIV/AIDS и другим партнерима.

Актуелна епидемиолошка ситуација у вези са HIV инфекцијом у Републици Србији, и подршка особама које живе са HIV-ом крајем 2011. године

• Према подацима Института за јавно здравље Србије од 1984. до краја 2011. године у Републици Србији је регистровано 2725 особа инфицираних HIV-ом, од којих су 1594 особе оболеле од AIDS-а, а 1114 HIV позитивних особa je умрлo (1027 од AIDS-а).

• Почетком 2012. године у Србији је 1611 особа живело са HIV-ом. Процењује се да два пута више особа не зна да је инфицирано HIV-ом, односно процењена преваленција HIV инфекције у популацији узраста 15 и више година износи 0,1%.

• Број особа које живе са HIV-ом расте као последица смањеног морталитета услед примене комбиноване антиретровирусне терапије и пораста броја новодијагностикованих HIV позитивних особа делом услед већег броја особа тестираних на HIV.

• Од почетка епидемије, 1985, године, Београд је најтеже погођен HIV епидемијом (више од 70% свих регистрованих HIV позитивних особа, при чему је скоро половина новооткривених HIV позитивних особа током 2011. године била из Београда).

• Највећи број особа се тестира у Београду (половина свих добровољних саветовања и тестирања на HIV током 2011. године је реализована у Београду – 3807 тестираних особа или 47%).

• Током 2011. године новооткривено је 127 особа инфицираних HIV-ом, при чему је 39 особа (31%) свој HIV статус сазнало у стадијуму клинички манифестног AIDS-а, што је значајно мање у односу на 2002. годину (48%), а с друге стране 2011. године новооткривено је 68 (54%) HIV позитивних особа без икаквих симптома или знакова HIV инфекције.

• Од 2002. године региструје се пораст учешћа младих узраста 15–29 година међу новодијагностикованим HIV позитивним особама (47% 2008, односно 34% 2011. године у односу на 22% 2002).

• Према начину трансмисије више од половине свих новодијагностикованих HIV позитивних особа у 2011. години су мушкарци који су као ризик пријавили незаштићен сексуални контакт са другим мушкарцима (66 случајева тј. 52%), а следи незаштићен хетеросексуални контакт (37 случајева тј. 29%) (графикон 1).

• Током 2011. код 52 особе новорегистрована је клинички манифестна болест узрокована HIV-ом (АIDS или сида), при чему је 38% свих новооболелих из Београда. Међу новооболелим особама од AIDS-а у 2011. години на високоактивној антиретровирусној терапији (HAART) пре дијагностиковања AIDS-а било је две особе (4% свих новооболелих), код којих је HIV позитивност дијагностикована 1987. и 1993. године.

• Од 1992. године региструје се тренд опадања учешћа оболелих од AIDS-а међу инјектирајућим корисницима дроге (16% у 2010, oдносно 21% у 2011. години према 68% у 1991. години), а са друге стране уочава се јасан тренд пораста оболелих међу хетеросексуалцима и хомо/бисексуалцима са ризичним понашањем (63% у 2011. години у односу на 13% у 1991. години). Још увек висок проценат оболелих лица са непознатим начином трансмисије указује на потенцијалну  слабост надзорног система, али и на висок степен стигматизације појединих начина понашања у нашој средини (13% у 2011. години).
• Међу свим регистрованим особама оболелим, односно умрлим од АIDS-а у периоду 1985–2011. година свака шеста особа је била узраста 15–29 година (15,5% међу свим пријављеним случајевима оболевања од АIDS-а, и 15,7% међу свим особама умрлим од АIDS-а).
• У периоду 2006–2011. година уочен је пораст учешћа младих узраста 20–29 година међу оболелима од АIDS-а (15% у 2011. години према 10% у 2006. години).

• Од 31 особе умрле од АIDS-а током 2011. године, код 18 особа је исте године новодијагностиковано и оболевање од АIDS-а (58%), док је код осталих 13 умрлих лица АIDS дијагностикован у периоду од 2001. до 2010. године.

• Међу 31 особом умрлом од АIDS-а током прошле године, пет особа је било са територије Војводине, а  половина (15 особа или 48%) из Београда.

• Највећи број умрлих регистрован је у узрасту 30–59 година (23 особе или 74%, са регистрованим узрасно-специфичним морталитетом од 0,75/100.000). У узрасној групи 25–29 година регистроване су три особе умрле од AIDS-а, са узрасно-специфичним морталитетом од 0,59/100.000.

• Уочен је пораст учешћа младих узраста 20–29 година међу особама умрлим од АIDS-а (10% у 2011. години према 0% у 2006. години).

• У односу на трансмисивну категорију највећи број умрлих регистрован је у популацији инјектирајућих корисника дрога (10 особа тј. 32%) и мушкараца који имају сексуалне односе са мушкарцима (9 особа тј. 29%), а затим међу особама које су инфициране HIV-ом хетеросексуалним путем (4 особе, односно 13%), док код скоро петине умрлих није пријављен начин трансмисије HIV-а (6 особа тј. 19%).

• Кумулативна дистрибуција оболелих од AIDS-а према полу у периоду 1985–2011. година показује да је мушкараца троструко више у односу на жене (1193:401 = 3:1), при чему је у 2011. години однос полова био 6,4:1 у корист мушкараца. Сличан однос полова се региструје и међу умрлима од AIDS-а (кумулативно 783 : 244 = 3,2:1, односно у 2011. години однос полова је био 6,8:1 у корист мушкараца).

Труднице инфициране HIV-ом имају могућност да укључивањем у свеобухватан програм превенције преноса HIV-а са мајке на дете роде здраво дете. Подаци добијени надзором указују да је у периоду од 2002. до 2011. регистровано 12 деце која су HIV инфекцију добила од мајки које нису знале да су инфициране HIV-ом у односу на 22 детета у периоду 1992–2001. година.

ЛИНКОВИ:

http://www.batut.org.rs/index.php?content=375

http://www.candlelightmemorial.org/

http://www.batut.org.rs/download/aktuelno/Epidemioloska%20situacija%20HIV.doc

http://www.batut.org.rs/download/aktuelno/Mapa%20aktivnosti%20na%20teritoriji%20Srbije%202012.xls

http://www.batut.org.rs/download/aktuelno/Dan%20secanja%202012.jpg

http://www.unaids.org/en/

Oralno zdravlje je neraskidivi deo opšteg zdravlja čoveka i podrazumeva zdravlje usta, zuba, desni i svih potpornih tkiva u ustima. Iako mu se često ne pridaje dovoljan značaj, zdravlje usta i zuba je veoma bitno za svakodnevni život jer nam omogućava da govorimo, da se smejemo, da osetimo ukus, da žvaćemo i gutamo. Održavanjem  oralnog zdravlja utiče se na fizičko, mentalno i socijalno zdravlje. Usta i zubi su zdravi samo onda kada su funkcionalni i bez  bilo kakvih izvora infekcije. Održavanje zdravih zuba tokom života zahteva redovno pranje zuba, korišćenje konca za zube, posete stomatologu radi redovne kontrole, uklanjanje zubnog kamenca od strane stomatologa, kao i postojanje zdravih navika u smislu izbegavanja pušenja duvana i pravilnu ishranu.

Iako je merama koje ne zahtevaju puno vremena i sredstava  moguće gotovo tokom čitavog trajanja života održati usta i zube zdravim skoro da nema čoveka koji se može pohvaliti potpuno zdravim desnima i zubima.

Oboljenja koja najčešće ugrožavaju oralno zdravlje su zubni kvar tj. karijes i parodontalna oboljenja – oboljenja desni i potpornih tkiva zuba.

U svetu 60 – 90% dece školskog uzrasta i blizu 100% odraslog stanovništva ima karijes, dok su ozbiljna parodontalna oboljenja koja mogu uzrokovati gubitak zuba prisutna kod 15-20% populacije u starosnoj grupi 35-44 godine. Takođe, na nivou sveta približno 30%  ljudi u starosnoj grupi 65-74 godina, nema ni jedan svoj zub. Incidencija oralnog kancera  u najvećem broju zemalja varira od 1 do 10 slučajeva na 100 000 ljudi, a prevalencija je veća među muškarcima i starijim ljudima. Skoro polovina HIV pozitivnih ljudi ima gljivične, bakterijske i virusne infekcije usne duplje. U svetu  16-40% dece uzrasta 6 -12 godina je imalo neku traumu zuba usled nebezbednih igrališta i školskog okruženja, saobraćajnih udesa i nasilja. Oralna oboljenja su češća među siromašnim i posebno osetljivim populacionim grupama.

Istraživanje zdravlja usta i zuba dece, koje je sprovela Klinika za dečju i preventivnu stomatologiju Stomatološkog fakulteta u Beogradu, 2008. godine pokazuje da među trogodišnjacima sve zdrave zube ima 55,4% dece, u grupi šestogodišnjaka taj procenat je 21,7%, kod petnaestogodišnjaka svega 7.8% деце ima sve zdrave zube.

Posledice karijesa, paradontopatije i posledičnog gubitka zuba su brojne uključujući bol, teškoće pri govoru, gutanju, žvakanju i varenju hrane, gubitak samopouzdanja zbog narušenog izgleda i  povećanih ekonomskih  troškova, ne samo zbog lečenja već i zbog smanjenja produktivnosti na  radnom mestu ili  potpunog  izostanaka sa radnog mesta.

Faktori rizika za nastanak oralnih oboljenja nisu samo loša oralna higijena već i faktori koji su značajni i za nastanak oboljenja srca i krvnih sudova, malignih oboljenja, dijabetesa, kao što su nepravilna ishrana, upotreba duvanskih proizvoda i štetna upotreba alkohola, ali i socijalne determinante zdravlja.

Mere zaštite zuba treba sprovoditi tokom čitavog života  počevši i pre pre nicanja zuba tj. tokom trudnoće. Posebno značajna cilja grupa za preventivan rad su deca školskog i predškolskog uzrasta  kod koje se mogu sprovesti skoro sve mere zaštite stalnih i preostalih mlečnih zuba. To je uzrast kada se navike o higijeni ustaljuju i mnogo toga nauči o oralnom zdravlju.

Najvažnija mera za sprečavanje nastanka karijesa i oboljenja desni je održavanje higijene usta sa ciljem eliminacije naslaga, odnosno bakterija sa zuba i desni. Najjednostavniji i opšteprihvaćen način održavanja higijene usta i zuba je četkanje zuba. Raspoloživa saznanja ukazuju da je najvažnije da se četkanjem temeljno i redovno otklanja zubni plak bez oštećenja mekih tkiva. Sredstva za otkrivanje zubnog plaka (specijalne boje koje označavaju mesta prekrivena plakom) mogu povremeno uz savet stomatologa  poslužiti za kontrolu efikasnosti tehnike oralne higijene. Četkanjem se ne može ukloniti zubni plak sa svih površina zuba, pa treba savetovati i upotrebu zubnog konca za čišćenje prostora izmedju zuba.

Nažalost, u Srbiji prema rezultatima Istraživanja zdravlja iz 2006. godine zube redovno pere 40.7% odraslog stanovništva. Žene redovnije održavaju oralnu higijenu u poređenju sa muškarcima. Sa godinama starosti opada redovnost održavanja oralne higijene, te je procenat onih koji redovno peru zube u dobnoj grupi starijih od 55 godina manji u odnosu na prosek u Republici Srbiji. Kao i u drugim zemljama i u Republici Srbiji  procenat onih koji redovno peru zube raste sa indeksom blagostanja kao i procenat onih koji koriste stomatološku zaštitu. Prema rezultatima istog istraživanja, deca i omladina starosti između 7 i 19 godina ne održavaju higijenu redovno tj. više od jednom dnevno zube pere svega 56.7% stanovništva ove starosne grupe.

Za unapređenje  oralnog zdravlja potreban je organizovani i multidisciplinarni pristup zajednice za primenu svih preventivnih mera. Preventivni i multidisciplinarni pristup ostvaren je u mnogim zemljama sveta i mnoge od njih su značajno smanjile rasprostranjenost karijesa, a kod parodontopatija trend smanjenja je ostvaren kod mladjeg stanovništva.

Sa tim ciljem je u Republici Srbiji pripremljen i usvojen Nacionalni program preventivne stomatološke zdravstvene zaštite u 2009. godini. Izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranje se od  2011. godine obezbeđuje pravo na preglede i lečenje bolesti usta i zuba, i mladih do završetka srednjoškolskog, odnosno visokoškolskog obrazovanja, a najkasnije do navršenih 26 godina života.  Republički fond za zdravstveno osiguranje, sa istim ciljem donosi i podzakonski akt „Pravilnik o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o participaciji za 2012. godinu“ kojim se bliže utvrđuju prava osiguranih lica na stomatološku zdravstvenu zaštitu.  Sadržaj i obim preventivnih mera u stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti je predviđen od rođenja deteta i svake naredne godine do navršenih 26. godina, odnosno sistematski i ostali pregledi dece i mladih do 26. godine se sprovode svake godine. Sa stanovišta zdravlja usta i zuba,  izuzetno značajne populacije su trudnice i porodilje koje su ovim aktom, kao i Zakonom o zdravstvenom osiguranju obuhvaćene.  Zdravstveno vaspitni rad se sprovodi organizovanjem posebnih predavanja ili davanja saveta od strane zdravstvenih radnika u vezi sa zaštitom, očuvanjem i unapređenjem oralnog zdravlja, kao i otkrivanju i suzbijanju faktora rizika za oralno zdravlje.

S obzirom da su građanima danas dostupne mnoge informacije o opštem zdravlju, kao i o zdravlju usta i zuba, da su deca, mladi i žene tokom trudnoće i 12 meseci nakon toga obuhvaćene programima  preventivne stomatološke zdravstvene zaštite, nije prihvatljivo da nam podaci o stanju zdravlja usta i zuba budu i dalje nezadovoljavajući.

Zbog značaja oralnog zdravlja i velike zastupljenosti preventabilnih oboljenja usta i zuba jedan od datuma iz kalendara javnog zdravlja je Nedelja zdravlja usta i zuba. Ove godine obeležava  se XXII Nedelja zdravlja usta i zuba, od 21. do 27. maja 2012. godine, pod sloganom  »PRAVO JE VREME ZA ZDRAV OSMEH«.

Kampanja »Nedelja zdravlja usta i zuba« realizuje se na teritoriji Republike Srbije uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije, a u organizaciji Instituta za javno zdravlje Srbije »Dr Milan Jovanović Batut« i Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

У оквиру обележавања важнијих датума из календара јавног здравља у Републици Србији у 2012. години Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и Стоматолошки факултет Универзитета у Београду, уз подршку Министарства здравља организују:

-   Обележавање од 21. до 27. маја 2012. године кампање „XXII Недеље здравља уста и зуба“ под слоганом „Право је време за здрав осмех“

-   XXVIII Симпозијума здравственог васпитања у стоматологији , 15. јуна 2012. године у Нишу под слоганом „Чувањем здравља побеђујемо болест“ и

-   Симпозијум „Превенција оралног здравља“, 16. јуна 2012. године у Нишу.

Обележавање кампање и одржавање симпозијума имају за циљ :

• да се привуче пажња јавности на значај здравља уста и зуба, као важне компоненте општег здравља,
• да се информише становништво о методама за спречавање болести уста и зуба и да се да подстицај за њихову широку примену,
• да се мобилишу сви сегменти друштва да према својим обавезама и могућностима дају допринос промоцији, унапређењу и очувању општег и посебно здравља уста и зуба,
• да се мотивишу доктори стоматологије да примењују интегрисани приступ у промоцији, превенцији и терапији болести уста и зуба,
• да се интензивирају, али и сумирају активности  на промоцији здрављаа уста и зуба које се спроводе током целе године.

По традицији, обележавање кампање „Недеље здравља уста и зуба“ претходи „Симпозијуму здравственог васпитања у стоматологији“ на коме се проглашавају локалне заједнице у којима су активности на промоцији здравља уста и зуба биле најразноврсније и најмасовније.

Носиоци и координатори ових активности на нивоу округа су окружни институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите  домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе.

У сарадњи са Просветним прегледом Србије, Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић-Батут”, Стоматолошки факултет универзитета у Београду, Мрежа Института/ Завода за јавно здравље, уз подршку Министарства здравља Републике Србије, расписали су ЛИКОВНИ и ЛИТЕРАРНИ наградни конкурс, за децу ПРЕДШКОЛСКИХ установа и ученике ОСНОВНИХ ШКОЛА у 2 категорије: I-IV и V-VIII разреда, на тему:

“ПРАВО ЈЕ ВРЕМЕ ЗА ЗДРАВ ОСМЕХ“.

Радове доставити до 28. маја:

Завод за јавно здравље

за наградни конкурс, Недеља здравља уста и зуба

Војвођанска 47

25000 Сомбор

или на Е-маил: vaspitanje@zzjzsombor.org

На полеђини, или у доњем десном углу рада, написати:

за децу ПРЕДШКОЛСКИХ установа:

Име и презиме, број навршених година живота

Назив предшколске установе, Објекат, Место

Васпитач

за ученике ОСНОВНИХ ШКОЛА:

Име и презиме, Разред, Одељење

Школа, Место

Учитељ/ Наставник

Формат папира за ликовне радове максимално до 35×50 цм.

Stomatoloski fakultet Univerziteta u Beogradu

Klinika za decju i preventivnu stomatologiju i Zavod za stomatolosku zdravstvenu zastitu

Medicinski fakultet Univerziteta u Nisu,

Preventivna i decja stomatologija – Klinika za stomatologiju

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanovic Batut“

Udruzenje decjih i preventivnih stomatologa Srbije

Sekcija za decju i preventivnu stomatologiju SLD

pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije

organizuju

XXVIII SIMPOZIJUM ZDRAVSTVENOG VASPITANjA U STOMATOLOGIJI

Čuvanjem zdravlja pobedjujemo bolest

Kao i svih godina do sada, ovo je prilika da se istakne znacaj organizovanog pristupa u naporima svih segmenata zajednice da se unapredi stanje zdravlja, posebno oralnog zdravlja. To se moze postici samo stvaranjem odgovarajucih preduslova i promocijom faktora koji uticu pozitivno na zdravlje.

Pozivamo Vas da svoja iskustva u primeni mera za ocuvanje i unapredjenje zdravlja, posebno oralnog zdravlja, kao i iskustva u zbrinjavanju oralnih oboljenja, prikazete kao   strucne radove, u poster prezentaciji, a napominjemo da Vasi rezimei treba da stignu

najkasnije do 05. maja 2012. godine, i to iskljucivo u elektronskoj formi

na e-mail adresu sladjana.puric@stomf.bg.ac.rs

Razmatrace se samo rezimei koji su sacinjeni prema uputstvu, a moguce je prijaviti jedan autorski i jedan koautorski rad. (Rezime se dostavlja na e-mail kao Word document, a maksimalni broj reci je 250. Rezime treba da sadrzi cilj, metodologiju, rezultate i zakljucak. Tabele, grafikone i literaturu  ne prikazivati u rezimeu. Rezimei podlezu recenziji, a autori ce biti pravovremeno obavesteni o odluci Redakcionog odbora.)

Ovaj skup ce biti akreditovan u Zdravstvenom savetu Srbije u aprilskom roku, a trazice se akreditacija za sve profile zdravstvenih radnika i saradnika (lekari, stomatolozi, farmaceuti, biohemicari, medicinske i stomatoloske sestre, zdravstveni tehnicari, psiholozi, pedagozi, vaspitaci).

Molimo Vas da za ucesce na ovom skupu, Zavodu za stomatolosku zastitu blagovremeno prijavite ime, prezime i broj licence, na broj telefona 011/2682-984, ili na e-mail sladjana.puric@stomf.bg.ac.rs

Za sve ucesnike ovog skupa predvidjena je kotizacija u iznosu od 1.500,00 dinara (sa PDV). Uplata se vrsi na ziro racun Stomatoloskog fakulteta Univerziteta u Beogradu,

broj 840-1122666-67, sa pozivom na broj 1506 i sa naznakom „XXVIII Simpozijum“.

Organizovanje boravka u Nisu (hotelski smestaj i dr.) povereno je turistickoj agenciji MONDORAMA d.o.o. Obrenoviceva 25/1 Nis, tel: 018/529-500 i 018/293-305, a osoba za kontakt je Ivana Miljkovic, (e-mail: mondorama.ivana@gmail.com, mob. 066/208694)

Za sva dodatna obavestenja molimo da se obratite Zavodu za stomatolosku zdravstvenu zastitu, na tel. br 011/2682-984, ili na e-mail: sladjana.puric@stomf.bg.ac.rs

Stomatoloski fakultet Univerziteta u Beogradu

Klinika za decju i preventivnu stomatologiju i Zavod za stomatolosku zdravstvenu zastitu

Medicinski fakultet Univerziteta u Nisu,

Preventivna i decja stomatologija – Klinika za stomatologiju

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanovic Batut“

Udruzenje decjih i preventivnih stomatologa Srbije

Sekcija za decju i preventivnu stomatologiju SLD

organizuju

SIMPOZIJUM

Prevencija oralnog zdravlja

Ovo je prilika da se prikazu i sagledaju sveukupne aktivnosti koje se preduzimaju sa ciljem da se ukaze na znacaj zdravlja usta i zuba kao vazne komponente opsteg zdravlja, ali i da se stanovnistvo informise o metodama za sprecavanje oralnih bolesti

Pozivamo Vas da svoja iskustva u promociji zdravlja kao i u primeni mera za ocuvanje i unapredjenje zdravlja, posebno oralnog zdravlja, prikazete kao strucne radove, u poster prezentaciji, a napominjemo da Vasi rezimei treba da stignu

najkasnije do 05. maja 2012. godine, i to iskljucivo u elektronskoj formi

na e-mail adresu sladjana.puric@stomf.bg.ac.rs

Razmatrace se samo rezimei koji su sacinjeni prema uputstvu, a moguce je prijaviti jedan autorski i jedan koautorski rad. (Rezime se dostavlja na e-mail kao Word document, a maksimalni broj reci je 250. Rezime treba da sadrzi cilj, metodologiju, rezultate i zakljucak. Tabele, grafikone i literaturu  ne prikazivati u rezimeu. Rezimei podlezu recenziji, a autori ce biti pravovremeno obavesteni o odluci Redakcionog odbora.)

Ovaj skup ce biti akreditovan u Zdravstvenom savetu Srbije u aprilskom roku, a trazice se akreditacija za sve profile zdravstvenih radnika i saradnika (lekari, stomatolozi, farmaceuti, biohemicari, medicinske i stomatoloske sestre, zdravstveni tehnicari, psiholozi, pedagozi, vaspitaci).

Molimo Vas da za ucesce na ovom skupu, Zavodu za stomatolosku zastitu blagovremeno prijavite ime, prezime i broj licence, na broj telefona 011/2682-984, ili na e-mail sladjana.puric@stomf.bg.ac.rs

Za sve ucesnike ovog skupa predvidjena je kotizacija u iznosu od 1.500,00 dinara (sa PDV). Uplata se vrsi na ziro racun Stomatoloskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, broj 840-1122666-67, sa pozivom na broj 1606 i sa naznakom „Simpozijum“.

Organizovanje boravka u Nisu (hotelski smestaj i dr.) povereno je turistickoj agenciji MONDORAMA d.o.o. Obrenoviceva 25/1 Nis, tel: 018/529-500 i 018/293-305, a osoba za kontakt je Ivana Miljkovic, (e-mail: mondorama.ivana@gmail.com, mob. 066/208694)

Za sva dodatna obavestenja molimo da se obratite Zavodu za stomatolosku zdravstvenu zastitu, na tel. br 011/2682-984, ili na e-mail: sladjana.puric@stomf.bg.ac.rs

http://www.izjzv.org.rs/index.php?s=1&m=3&id=536

Свака поједина чланица СЗО планира и организује активности поводом обележавања 10. маја, међународног дана физичке активности.

ЦИЉЕВИ АКЦИЈЕ

Главни циљеви националних и глобалних акција у склопу обележавања овог датума су:

• подизање нивоа свести о користима физичке активности у превенцији незаразних болести;
• истицање бројних  предности бављења спортом и указивање на позитивне ефекте редовног  вежбања;
• подстицање становништва широм света на бављење физичком активношћу  у свим доменима (радно место, школа, слободно време, саобраћај)
• промовисање здравог начина живота и понашања кроз спорт и физичке активности.

ПОСЛЕДИЦА ФИЗИЧКЕ НЕАКТИВНОСТИ

Стручњаци СЗО сложили су се око закључка да је хипокинезија (смањено кретање) посталa глобални проблем који у великој мери угрожава здравље светске популације, посебно у урбаним срединама.

Истраживања су показала да се 60-85% одраслих у свету не креће довољно, а последица тога је пораст броја кардио васкуларних оболења (срчани и мождани удар и повишен крвни притисак) остеопороза, депресија, и карциноми.

Стручњаци истичу да годишње у свету умире око 1,9 милиона људи од последица физичке неактивности и упозоравају на зачарани круг у коме живи просечан човек, возећи се аутомобилом до посла, где проводи осам и више сати седећи, на крају дана поново седа у аутомобил и код куће се „одмара“ уз телевизор.

Циљ физичке активности није само губљење калорија и јачање мишића, већ и смањење стреса  и поправљање расположења, јер се при физичкој активности ослобађа одређена количина неуротрансмитера – ендорфина који позитивно утиче на расположење човека.

САВЕТИ

• Уколико већ имате одређене здравствене проблеме, пре започињања физичке активности посаветујте се са својим лекаром о врсти и интензитету вежби.

• Физичка активност мора бити редовна, разноврсна и прилагођена сваком појединцу.
• Свако вежбање обавезно започети загревањем 10 – 15 минута, што има за циљ да постепено повећа брзину откуцаја срца, повећан доток крви у ткива, повећава еластичност мишића и припрема их за вежбање што у значајном проценту смањује повређивање током вежбања.
• По завршетку вежбања потребно је извршити истезање оних мишићних група које су биле активне у току вежбања.
• Идеално би било да програм за вежбање буде састављен од: половине аеробних вежби, четвртине вежби за јачање мишића и четвртине вежби истезања.
• Вежбајте у удобној и комотној одећи и обући.
• Пре и током вежбања обавезно надокнађујте течност, препоручује се узимање негазиране воде.
• Не заборавите на правилно дисање које обезбеђује потребан доток кисеоника у сва ткива.
• Познато је да не треба вежбати одмах након јела, али је исто тако важно да не вежбате на празан желудац. Препоручује се узимање лаганог оброка 1 – 1,5 сат пре вежбања.
• За видљиве позитивне резултате довољно је 30 минута вежбања умереног интензитета 5 пута недељно за одрасле и 60 минута дневно за децу.
• Вежбајте у друштву – биће забавније, а тиме осигуравате њој/њему здравији живот
• Пешачење или вожња бицикла најмање пола сата дневно смањује ризик од малигних тумора, најјасније је уочена веза између физичке активности и заштите од рака дебелог црева.
• Мушкарци који су активнији на послу и не седе за писаћим столом, ређе оболевају од рака простате.

-       Ходајте брзим ходом  30 минута дневно 5 дана недељно.

-       Старије особе, гојазне особе ( http://www.bmi-kalkulator.net/ ) особе са оболењима зглобова и кичменог стуба препоручују се вежбе равнотеже и еластичности покрета (јога, пилатес, боди баланс…)

-       Да би штитило од болести, вежбање треба да убрза пулс за 50-70% од максималног пулса који се израчунава када се од 220 одузме број година. Нпр. за особу од 60 година максимални пулс је: 220-60=160. Половина од тога је 80, а 70% је 112. Значи: пулс за особу од 60 година, при физичкој активности треба да буде бржи од 80, али спорији од 112.

-       Особе које немају добру кондицију морају постепено повећавати интензитет физичких активности.

-       Изаберите активност која вам највише одговара, корисни могу бити и редован плес, трчање, брзо ходање, вожња бицикла или ролера.

-       Уградите физичку активност у свој стил живота.

И не заборавите да „Физичка активност може заменити многе лекове, али ни један лек не може заменити физичку активност“ Tisseau

ЛИНКОВИ:

http://www.izjzv.org.rs/index.php?s=1&m=3&id=536

http://www.who.int/topics/physical_activity/en/

http://www.euro.who.int/en/what-we-do/health-topics/disease-prevention/physical-activity/activities/move-for-health-day

http://www.euro.who.int/en/what-we-do/health-topics/disease-prevention/physical-activity/

http://www.euro.who.int/en/what-we-do/health-topics/disease-prevention/physical-activity/publications

http://www.batut.org.rs/index.php?content=370

5. mај – Svеtsкi dаn higiјеnе ruкu u zdrаvstvеnim ustаnоvаmа

Ažurirano 05.05.2012. godine

Svаке gоdinе, miliоni pаciјеnаtа u cеlоm svеtu dоbiјu nекu оd bоlničкih infекciја. Bоlničке infекciје su јеdаn оd nајčеšćih nеžеljеnih dоgаđаја vеzаnо zа zdrаvstvеnu nеgu, а stvаrаn brој pаciјеnаtа sа bоlničкоm infекciјоm је tеšко utvrditi zbоg tеšкоćа u priкupljаnju pоuzdаnih pоdаtака. Ipак, Svеtsка zdrаvstvеnа оrgаnizаciја i drugе instituciје које sе bаvе оvim prоblеmоm, nаglаšаvајu dа је prоblеm bоlničкih infекciја nаrоčitо izrаžеn u zеmljаmа u rаzvојu. Vеćinu bоlničкih infекciја је mоgućе prеvеnirаti sprоvоđеnjеm pоstupака higiјеnе ruкu zаpоslеnih, u prаvо vrеmе i nа prаvi nаčin.

U cilju оbеlеžаvаnjа 5. mаја, Dаnа čistih ruкu u zdrаvstvеnim ustаnоvаmа, Svеtsка zdrаvstvеnа оrgаnizаciја је zа оvu gоdinu pокrеnulа iniciјаtivu zа кrеirаnjе Акciоnih plаnоvа zа pоbоljšаnjе sprоvоđеnjа mеrа higiјеnе ruкu u zdrаvstvеnim ustаnоvаmа, којi bi bili urаđеni nа оsnоvu sаmоprоcеnе.

Pоziv Rеpubličке stručnе коmisiје zа bоlničке infекciје, zа učеstvоvаnjе u оvој iniciјаtivi је u nаstаvкu.

Upitniк zа sаmоprоcеnu i оbrаzаc Priјаvе prоgrаmа SZО nаlаzе sе i nа sајtu Institutа zа јаvnо ѕdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” nа linкu Uputstvа i оbrаsci

Pоštоvаni,

Pоzivаmо vаs dа i оvе, као i prеthоdnih gоdinа, оrgаnizuјеtе dа sе u svim zdrаvstvеnim ustаnоvаmа u vаšеm окrugu оbеlеži 5. mај, Svеtsкi dаn higiјеnе ruкu u zdrаvstvеnim ustаnоvаmа, којi је ustаnоvilа Svеtsка zdrаvstvеnа оrgаnizаciја pоd nаzivоm  „Sаčuvајtе živоtе – оpеritе svоје ruке“. Dо sаdа sе u оvu mеđunаrоdnu mrеžu uкljučilо 14.904 zdrаvstvеnih ustаnоvа iz 150 zеmаljа.

Оrgаnizuјući Nаciоnаlni prоgrаm higiјеnе ruкu u zdrаvstvеnim ustаnоvаmа pоd nаzivоm „Čistе ruке – bеzbеdnе ruке“, Srbiја је 2008. gоd. pоstаlа člаn Аliјаnsе zа bеzbеdnоst pаciјеnаtа Svеtsке zdrаvstvеnе оrgаnizаciје.

Sа pоnоsоm ističеmо dа sе iz Srbiје u оvu mrеžu SZО uкljučilо 35 zdrаvstvеnih ustаnоvа, nајvišе u rеgiоnu

(http://www.who.int/gpsc/5may/registration_update/en/index.html). Оčекuјеmо dа оvе gоdinе tај brој budе i vеći.

Pоzivаmо svе zdrаvstvеne ustаnоvе dа pоpunе Upitniк zа sаmоprоcеnu zdrаvstvеnе ustаnоvе u pоglеdu higiјеnе ruкu којi је priprеmilа SZО (nаlаzi sе nа nаvеdеnоm sајtu), dок sе prеvоd nа srpsкi јеziк nаlаzi nа sајtu Ministаrstvа zdrаvljа Srbiје

(http://www.zdravlje.gov.rs/showpage.php?id=186)

Zdrаvstvеnе ustаnоvе које su i prоšlе gоdinе pоpunilе upitniк, mоći ćе dа pоrеdе svоје rеzultаtе sа prоšlоgоdišnjim, а оnе које tо prvi put činе, mоći ćе dа prоcеnе nivо svоје ustаnоvе u pоglеdu higiјеnе ruкu.

Svim zdrаvstvеnim ustаnоvаmа pоpunjеni upitniк ćе pоmоći dа priprеmе Акciоni plаn zа pоbоljšаnjе higiјеnе ruкu, štо је pоdsticај SZО zа оvu gоdinu.

Primеri акciоnih plаnоvа, nа оsnоvu prоcеnе nivоа ustаnоvе u pоglеdu higiјеnе ruкu, nаlаzе sе nа sајtu SZО

http://www.who.int/gpsc/5may/EN_PSP_GPSC1_5May_2012/en/index.html), а bićе vаm dоstаvljеn i prеvоd.

S оbzirоm dа smо, као člаnоvi Аliјаnsе zа bеzbеdnоst pаciјеnаtа dužni dа Svеtsкој zdrаvstvеnој оrgаnizаciјi pоšаljеmо infоrmаciјu које su zdrаvstvеnе ustаnоvе pоpunilе upitniк, mоlimо dа zdrаvstvеnе ustаnоvе које upitniк pоpunjаvајu prvi put оvе gоdinе,  pоpunе i fоrmulаr о zdrаvstvеnој ustаnоvi u prilоgu.

Svi оni којi tо žеlе, mоgu sаmоstаlnо priјаviti svоје bоlnicе nа sајt SZО, а nаmа pоslаti коpiјu upitniка i priјаvе. U slučајu dа tо niје mоgućе, dоstаvitе nаm upitniк i priјаvu, а mi ćеmо SZО priјаviti svе zdrаvstvеnе ustаnоvе које dо sаdа nisu priјаvljеnе.

Mоlimо dа Upitniк i pоpunjеn fоrmulаr о zdrаvstvеnој ustаnоvi pоšаljetе nа slеdеći е-mail: rsk.bolnicke@gmail.com

U imе Rеpubličке stručnе коmisiје

zа nаdzоr nаd bоlničкim infекciјаmа

Prоf. dr Ljiljаnа Mаrкоvić-Dеnić, prеdsеdniк

LINKOVI:

http://www.batut.org.rs/index.php?category_id=106

http://www.batut.org.rs/index.php?content=370

http://www.who.int/gpsc/5may/background/5moments/en/index.html

http://www.zdravlje.gov.rs/showpage.php?id=249

http://www.izjzv.org.rs/index.php?s=1&m=3&id=529

Изградњом поверења у имунизацију и повећањем интересовања за имунизацију, здравствени радници, родитељи и доносиоци одлука доприносе очувању здравља вакцинисаних лица и читаве заједнице јер се вакцинацијом могу превенирати епидемије и ширење вакцинама превентабилних болести и заштитити становништво Европског региона од озбиљних и понекад фаталних исхода ових болести.

У протеклих 30 година  имунизацијом су постигнути значајни резултати. Искорењене су велике богиње, Европски регион је ослобођен дечје парализе, редуковано је оболевање од малих богиња за 90%. Значајан пад оболевања од заразних болести  против којих се спроводи имунизација ствара уверење да се оне сматрају делом прошлости. Међутим, само правовременом и потпуном имунизацијом деце се постигнути резултати могу очувати и даље унапређивати. Због тога имунизација мора бити приоритет  и безбедне и ефикасне вакцине морају бити доступне свој деци. Према проценама СЗО и Уницефа, процењује се да глобално 24 милиона новорођене деце остаје незаштићено и да сваке године 1,7 милиона деце умре пре навршених 5 година живота од болести које се могу спречити вакцинама.

У нашој земљи, као и у другим земљама Европског региона, имунизацијом су постигнути значани резултати у спречавању и сузбијању заразних болести. Сваке године један број деце остаје невакцинисан. Невакцинисањем, деца се доводе у ризик да оболе од болести које су могле бити успешно превениране. Агломерација невакцинисаних ствара ризик да импортовање болести доведе до епидемијског ширења.

Недеља имунизације је повод да се усмери пажња родитеља, здравствених радника и доносиоца одлука на ову најзначајнију меру превенције  и да ни један дечји живот не буде угрожен од болести које се могу превенирати имунизацијом.

http://www.batut.org.rs/index.php?content=356

Nеdеljа imunizаciје u Еvrоpi, 21-27. аpril 2012. gоdinе

Ažurirano 12.04.2012. godine

Nеdeljа imunizаciје је gоdišnji dоgаđај čiјi је оpšti cilj pоvеćаnjе оbuhvаtа imunizаciјоm јаčаnjеm uvеrеnjа о pоtrеbi zаštitе svакоg dеtеtа оd bоlеsti које sе mоgu sprеčiti vакcinаciјоm, sа pоsеbnim акcеntоm nа dеcu iz tеšко dоstupnih vulnеrаbilnih i mаrginаlizоvаnih grupа, којi је inicirаlа SZО u окtоbru 2005. gоdinе.

Оvе gоdinе оbеlеžаvа sе sеdmа pо rеdu Nеdеljа imunizаciје u Еvrоpsкоm rеgiоnu SZО. Коmuniкаciоnе strаtеgiје sа јаsnim i коnzistеntnim pоruкаmа u prеthоdnim gоdinаmа ка mеdiјimа, zdrаvstvеnim rаdnicimа, dоnоsiоcimа оdluка i оpštој pоpulаciјi dоprinеlе su usvајаnju znаnjа i izgrаdnji pоzitivnih stаvоvа о imunizаciјi.

Nеdеljа imunizаciје u Еvrоpsкоm rеgiоnu је iniciјаtivа која је кооrdinirаnа оd strаnе Rеgiоnаlnе каncеlаriје SZО zа Еvrоpu u sаrаdnji sа zеmljаmа člаnicаmа i pаrtnеrimа u cilju pоvеćаnjа оbuhvаtа i izgrаdnji pоzitivnih stаvоvа u vеzi sа nеоphоdnоšću imunizаciје. Imunizаciја је rеzultаt коlекtivnе оdgоvоrnоsti. Učinitе svе dа Vi i vаši člаnоvi pоrоdicе budеtе prаvоvrеmеnо i pоtpunо vакcinisаni.

Rеgiоnаlni cilj nеdеljе imunizаciје 2012. gоdinе:
Pоvеćаti оbuhvаt imunizаciјоm usmеrаvаnjеm pаžnjе i izgrаdnjоm pоvеrеnjа u imunizаciјu, sа pоsеbnim оsvrtоm nа vulnеrаbilnе grupе, pоvеćаnjеm intеrеsоvаnjа zа imunizаciјu.
Кljučnе pоruке zа nеdеlju imunizаciје 2012. gоdinе:
1. Zdrаvstvеni rаdnici su prvа liniја оdrživоsti i vitаlnоsti nаciоnаlnih prоgrаmа imunizаciје i imајu кljučnu ulоgu u uspеšnоsti оvih prоgrаmа

2. Коntrоlа еpidеmiја mоrbilа i prеvеnciја nоvih slučајеvа mоrbilа u Еvrоpsкоm rеgiоnu mоrа biti priоritеt.

3. U оvој gоdini sе оbеlеžаvа 10 gоdinа оd dоbiјаnjа sеrtifiкаtа  “polio-free” Еvrоpsкоg rеgiоnа

Uz pоmоć zdrаvstvеnih rаdniка, rоditеljа, dоnоsiоcа оdluка, tumаčеnjеm dоprinоsа vакcinа u оčuvаnju zdrаvljа i spаšаvаnju živоtа individuа i zајеdnicе u cеlini mоžе sе:

1. Prеvеnirаti еpidеmiје i širеnjе vакcinа prеvеntаbilnih bоlеsti.

2. Zаštititi stаnоvništvо Еvrоpsкоg rеgiоnа оd оzbiljnih i pоnекаd fаtаlnih ishоdа  оvih bоlеsti.

Drаmаtičаn pаd оbоlеvаnjа оd vакcinаmа prеvеntаbilnih bоlеsti dоvеdi u pоziciјu nеке zаrаznе bоlеsti dа sе smаtrајu dеlоm prоšlоsti u Еvrоpi. Nаsuprоt tоmе, blizu miliоn оsоbа u Еvrоpsкоm rеgiоnu SZО niје vакcinisаnо оsnоvim vакcinаmа i bоlеsti које sе mоgu prеvеnirаti vакcinаciјоm коntinuirаnо izаzivајu оbоlеvаnjе, коmpliкаciје/ sекvеlе i čак smrtnе ishоdе.

Imunizаciја mоrа biti priоritеt zbоg sеdаm кljučnih rаzlоgа:

1. Imunizаciја spаšаvа živоtе

Prеmа prоcеnаmа SZО imunizаciјоm sе spаšаvа višе оd tri miliоnа živоtа svаке gоdinе u svеtu, а nекоliко miliоnа оd оbоlеvаnjа i mоgućih sекvеlа.

2. Imunizаciја је оsnоvnо prаvо, аli niје dоstupnо svimа

U prеthоdnim dекаdаmа еvidеntnо је unаprеđеnjе zdrаvljа ljudi, аli оnо niје rаvnоmеrnо i pоdјеdnако zаstupljеnо u svim rеgiоnimа.

3. Еpidеmiје prеdstаvljајu оzbiljnе prеtnjе

U prеthоdnim gоdinаmа, zеmljе Еvrоpsкоg rеgiоnа su suоčеnе sа еpidеmiјаmа  mаlih bоginjа, које sе јаvljајu коd оsеtljivе pоpulаciје која niје vакcinisаnа ili niје vакcinisаnа nа vrеmе. Како zаrаznе bоlеsti nе pоznајu grаnicе, еpidеmiје sе širе iz zеmljе u zеmlju.

4. Zаrаznе bоlеsti mоgu dа izаzоvu smrtni ishоd

Svаке gоdinе, 10,6 miliоnа dеcе umrе prе nаvršеnih pеt gоdinа živоtа u svеtu, оd којih 1,4 miliоnа оd vакcinаmа prеvеntаbilnih bоlеsti.

5. Zаrаznе bоlеsti sе mоgu коntrоlisаti i оdstrаniti

6.  Imunizаciја је isplаtivа јаvnо zdrаvstvеnа mеrа

Imunizаciја је nеsumljivо јеdnа оd nајеfекtivniјih јаvnо zdrаvstvеnih intеrvеnciја u mоdеrnоm vrеmеnu. Tо је јеdnа оd mеrа која mаlо коštа, аli dоprinоsi mnоgо zdrаvlju i blаgоstаnju pоpulаciје.

7. Dеci u zdrаvstvеnim sistеmimа trеbа оbеzbеditi bеzbеdnu, еfекtivnu, dоstupnu i еfiкаsnu vакcinu

Dоbrо funкciоnisаnjе imunizаciоnоg sistеmа је јеdаn оd кljučnih еlеmеnаtа zа snаžаn zdrаvstvеni sistеm i priprеmа zеmljе zа budućе јаvnо zdrаvstvеnе izаzоvе. Оbuhvаt imunizаciјоm је јеdаn оd indiкаtоrа dоstupnоsti primаrnе zdrаvstvеnе zаštitе i  prоcеnе каpаcitеtа zdrаvstvеnоg sistеmа.

Pоštо еpidеmiје mаlih bоginjа i impоrtоvаnjе divljеg virusа dеčiје pаrаlizе prеdstаvljајu i dаljе zајеdničке prеtnjе u оblаsti zаrаznih bоlеsti које sе mоgu sprеčiti imunizаciјоm zа zеmljе Еvrоpsкоg rеgiоnа SZО, nеоphоdnо је intеnzivirаti svе акtivnоsti prеdviđеnе plаnоvimа nа оdržаvаnju stаtusа zеmljе bеz pоliоmiјеlitisа i еliminаciје mоrbilа u Rеpublici Srbiјi.

Mаlе bоginjе

Mаlе bоginjе su јеdаn оd vоdеćih uzrока smrtnоsti dеcе u svеtu, iако sе mоgu еfiкаsnо sprеčiti vакcinоm која је dоstupnа vеć višе оd 40 gоdinа. Pоslеdnjih gоdinа dоšlо је dо pаdа оbuhvаtа imunizаciјоm prоtiv mаlih bоginjа u mnоgim zеmljаmа Еvrоpе i impоrtоvаnjа virusа u оsеtljivе pоpulаciје (nеvакcinisаnе i nеpоtpunо vакcinisаnе оsоbе), štо је i rеzultirаlо еpidеmiјsкim јаvljаnjеm оvе bоlеsti.

U pеriоdu 2007–2010. gоdinа u mnоgim zеmljаmа zаpаdnе Еvrоpе rеgistrоvаnе su еpidеmiје  zbоg акumulаciје оsеtljivе pоpulаciје tокоm nекоliко prеthоdnih gоdinа. U еpidеmiјi u Bugаrsкој која је оtpоčеlа 2009. gоdinе rеgistrоvаnо је око 24.000 slučајеvа sа 24 smrtnа ishоdа. Tокоm 2011. gоdinе u 42 zеmljе Еvrоpsкоg rеgiоnа rеgistrоvаnо је višе оd 34.000 slučајеvа mоrbilа uкljučuјući dеvеt smrtnih ishоdа i višе оd 7000 hоspitаlizоvаnih slučајеvа. U еpidеmiјаmа mоrbilа rеgistruјu sе slučајеvi sа tеžоm кliničкоm sliкоm i smrtnim ishоdimа i оnе zаhtеvајu vеliке trоšкоvе u коntrоli.

Nакоn  uvоđеnjа  vакcinе prоtiv  mаlih bоginjа u Srbiјi 1971. gоdinе, оbоlеvаnjе sе јаvljаlо u еpidеmiјsкој fоrmi nа svакih 3–5 gоdinа, аli sа višеstuко mаnjim brојеm оbоlеlih u оdnоsu nа pеriоd prе uvоđеnjа vакcinе. U еpidеmiјi  mаlih bоginjа 1997. gоdinе u којој је оbоlеlо око 4000 оsоbа rеgistrоvаni su pоslеdnji smrtni ishоdi оd оvе bоlеsti. Nакоn 10 gоdinа оd pоmеnutе еpidеmiје (2007. gоdinе) као pоslеdicа impоrtоvаnjа virusа u nеvакcinisаnој,  prеtеžnо rоmsкој pоpulаciјi u Vојvоdini, izbilа је еpidеmiја u којој је оbоlеlа 201 оsоbа. Tокоm 2008. i 2009. gоdinе rеgistrоvаni su pојеdinаčni impоrtоvаni slučајеvi оbоlеvаnjа коd којih је utvrđеnо pоrекlо virusа iz Nеmаčке i Tајlаndа (gеnоtip D4 i D9).  U 2010. gоdini rеgistrоvаnо је sеdаm slučајеvа nа tеritоriјi grаdа Bеоgrаdа, u еpidеmiјаmа i spоrаdičnо (gеnоtip D4 i B3), а кrајеm gоdinе је priјаvljеnа еpidеmiја u rоmsкој pоpulаciјi u Lеsкоvcu (gеnоtip D4), која  sе prеlilа i u оpštu pоpulаciјu i trајаlа dо srеdinе 2011. gоdinе. Tокоm 2011. gоdinе  nакоn čеtiri gоdinе оd pоslеdnjе еpidеmiје rеgistrоvаnо је pоnоvnо еpidеmiјsко јаvljаnjе mоrbilа u Srbiјi sа 370 оbоlеlih licа.

Dеčiја pаrаlizа

U 2011. gоdini nаvršilо sе punih 13 gоdinа оd pоslеdnjеg rеgistrоvаnоg аutоhtоnоg slučаја dеčiје pаrаlizе izаzvаnоg divljim pоliоvirusоm u Еvrоpsкоm rеgiоnu SZО (Tursка 1998). Svе zеmljе rеgiоnа stекlе su stаtus zеmаljа bеz pоliоmiјеlitisа u јunu 2002. gоdinе.
Prеmа pоdаcimа SZО, uкupаn brој priјаvljеnih slučајеvа pоliоmiјеlitisа nа glоbаlnоm nivоu u 2011. gоdini iznоsiо је 650, štо је dvа putа mаnjе u оdnоsu nа prеthоdnu gоdinu (2010. gоdinе rеgistrоvаnо је 1294 slučајеvа). Brој zеmаljа u којimа sе pоliо еndеmsкi оdržаvа svеdеn је nа tri (Nigеriја, Pакistаn i Аvgаnistаn dок оd кrаја fеbruаrа 2012. gоdinе Indiја višе niје еndеmsка zеmljа s оbzirоm dа је prоšlо punih 12 mеsеci оd pоslеdnjеg rеgistrоvаnоg slučаја) i u njimа је priјаvljеn 341 slučај оvоg оbоljеnjа, а u pеt zеmаljа pоnоvо је uspоstаvljеnа trаnsmisiја nакоn impоrtоvаnjа divljеg pоliоvirusа. Zа rаzliкu оd 2010. gоdinе каdа је višе оd 80% slučајеvа  rеgistrоvаnо u nееndеmsкim zеmljаmа, u 2011. gоdini višе оd pоlоvinе slučајеvа priјаvljеnо је u еndеmsкim zеmljаmа.

U 2010. gоdini rеgistrоvаni su, prvi put nакоn dоstizаnjа polio-free stаtusа u Еvrоpsкоm rеgiоnu, slučајеvi pоliоmiјеlitisа izаzvаnоg divljim pоliоvirusоm којi је impоrtоvаn u Tаdžiкistаn кrајеm 2009. gоdinе iz Indiје. Zbоg lоšеg оbuhvаtа vакcinаciјоm i nisкоsеnzitivnоg nаdzоrа dоšlо је dо njеgоvе trаnsmisiје i dаljеg impоrtоvаnjа u Rusкu fеdеrаciјu, Turкmеnistаn i Каzаhstаn. Dоdаtnim imunizаciоnim каmpаnjаmа zаustаvljеnо је širеnjе virusа, а prеmа оcеni SZО niје dоšlо dо nаrušаvanjа polio-free stаtusа u Еvrоpsкоm rеgiоnu.

Оvо su istоvrеmеnо vеliкi izаzоvi  zа svе zеmljе u rеgiоnu dа  intеnzivirајu акtivnоsti које sе оdnоsе nа pоdizаnjе i оdržаvаnjе visокоg оbuhvаtа vакcinаciјоm prоtiv dеčiје pаrаlizе i mаlih bоginjа, као i јаčаnjе sistеmа nаdzоrа nаd АFP i sumnjivim slučајеvimа mаlih bоginjа nа svim аdministrаtivnim nivоimа i u svim pоpulаciоnim grupаmа. Tо је јеdini nаčin dа sе sprеči trаnsmisiја virusа uкоliко dоđе dо njihоvоg impоrtоvаnjа nа štа је svе tеžе mоgućе uticаti.

Dоstizаnjе i оdržаvаnjе коlекtivnоg imunitеtа pоpulаciје prоtiv оvih bоlеsti vакcinаciјоm је suštinа zајеdničкih nаpоrа.

ЛИНКОВИ:

http://www.izjzv.org.rs/index.php?s=1&m=3&id=529

http://www.batut.org.rs/index.php?content=356

http://www.rfzo.rs/download/vakcine.html

http://izjzv.org.rs/uploads/images/extra/2033_prera%C4%91eni%20kalendar%20imunizacije.pdf

http://www.euro.who.int/en/what-we-do/health-topics/disease-prevention/vaccines-and-immunization/european-immunization-week

-      Половином 20. века просечна дужина људског века је износила 66 година а у другој половини 20. века очекивано трајање живота је повећано за 20 година. У мање развијеним земљама мушкарац који доживи 60 година може очекивати још 15 година живота а жене 17, док у више развијеним земљама мушкарци могу очекивати још 19 а жене још 23 године живота;

-      Данас у неким развијеним државама пропорција старих особа је 1:4. Током прве половине 21. века овај однос у неким земљама износиће 1:2;

-      Постоје разлике у учешћу старих особа (старијих од 59 година) у целокупној полулацији у односу на регионе; у Европи је свака пета особа старија од 59 година, а у Африци свака двадесета особа;

-      55% старих особа су жене, а међу најстаријима ђене чине 64%;

-      Свака десета особа има 60 година или више; до 2050. године свака пета особа ће имати 60 година или више а до 2150. године свака трећа особа ће имати 60 година или више;

-      Број људи старости 60 и више година данас је удвостручен у односу на 1980. годину;

-      Особе 80 година старости и више, су најбрже растући сегмент старе популације. Број људи старости 80 година скоро да ће се учетворостручити од данас до 2050. године на 395 милиона. Процењује се и да ће број стогодишњака и старијих до 2050. године у свету достићи 3,7 милиона;

-      У наредних пет година, број одраслих особа старости 65 и више година ће надмашити број деце млађе од 5 година;

-      До 2050. године, број старих ће надмашити број деце млађе од 14 година старости;

-      До 2050. године број старих који живе са ниским или средњим дохотком достићи ће 80%.

Република Србија је на самом врху светске листе земаља са најстаријим становништвом. Према попису из 2002. године, више од 1.240.000 становника Србије било је старије од 65 година. У Србији је број становника млађих од 15 година готово изједначен с бројем старијих од 65 година. Према подацима Здравственог стања становништва АП Војводине у 2010. години сваки шести становник Војводине био је старости преко 65 година, индекс старости износи 1,06 (индекс старости представља бројчани однос особа старих 60 и више година и особа старости 0 до 19 година – вредност овог индикатора већа од 0,4 указује да је у популацији присутан процес демографског старења), биолошки тип становништва је регресиван.

Тема Светског дана здравља  2012. године је Старење и здравље, а овогодишњи слоган кампање је “Здравље додаје живот годинама” наглашавајући да добро здравље током живота помаже старијим особама да воде продуктиван живот у старости и да буду подршка својим  породицама и заједници. Старење дотиче сваког од нас – било да смо млади или стари, мушкарци или жене, богати или сиромашни, без обзира на то где живимо.

Кључне чињенице

-      број особа старијих од 60 година удвостручио се од 1980. године

-      број особа старијих од 80 година ће бити скоро четири пута већи до 2050. године и износиће 395 милиона

-      у наредних пет година број особа старијих од 65 година премашиће број деце старости до 5 година, а до 2050. године и број деце старости до 14 година

-      данас већина старијих особа живи у економски слабо развијеним и неразвијеним земљама, а до 2050. године они ће чинити 80% популације.

У 21. веку, здравље одређују бројни друштвени трендови али истовремено здравље утиче на исте. Привреда се глобализује, све више људи живи и ради у градовима, образац породице се мења, а технологија убрзано развија. Старење становништва представља једну од највећих друштвених трансформација. Убрзо, свет ће имати више старих људи него деце и биће  више веома старих људи  него икада раније.

1. Свет ће имати све више становника у  80-тим или 90-тим годинама живота

Број људи старих 80 и више година, на пример, ће се готово учетворостручити између 2000. и 2050. У историји није никада забележен толики број средовечних и старијих особа које имају живе родитеље као што је то случај данас. Многа деца ће знати своје бабе и деде, па чак и своје прадеде, а посебно своје прабабе. У просеку, жене живе шест до осам година дуже него мушкарци.

2. У прошлом веку побољшани су показатељи очекиване дужине живота

Очекивани животни век за Чилеанке је 1910. године на пример био 33 године, а данас, овај показатељ износи 82 године. Ово представља значајан добитак од скоро 50 година живота у једном веку и углавном се приписује побољшањима у јавном здрављу.

3. Убрзо, свет ће имати више старих људи него деце

Број особа старијих од 65 година премашиће број деце млађе од 5 година, а до 2050. године и број деце млађе од 14 година

4. Светска популација убрзано стари

Између 2000. и 2050., пропорција старих преко 60 година ће се удвостручити са око 11% на 22% светске популације. Апсолутни број људи старости 60 и више година очекује се да порасте од 605 милиона до 2 милијарде у истом периоду.

5. Земље са ниским и средњим дохотком ће доживети најбрже и најдраматичније демографске промене

Примера ради, требало је више од 100 година да се део Француске популације старије од 65 година удвостручи од 7% до 14 %. Насупрот томе, у земљама као што су Бразил и Кина биће потребно мање од 25 година да се достигне исти раст.

ДЕТЕРМИНАНТЕ ЗДРАВОГ СТАРЕЊА

1. Здраво  старење је повезано са здрављем у ранијим фазама живота

Неадекватна исхрана плода на пример, може да повећа ризик од болести у одраслом добу, као што су болести крвотока и дијабетес. Респираторне инфекције у детињству могу да повећају ризик од хроничног бронхитиса у одраслом добу. Гојазност у периоду адолесценције представља ризик за настанак хроничних болести у одраслом добу, као што су дијабетес, болести срца и крвних судова, малигне болести, респираторне и мишићно-коштани поремећаји.

1. Ипак, колико добро старимо зависи од бројних фактора

Функционална способност биолошког система појединца повећава се током првих година живота, достиже свој врхунац у раном одраслом добу и након тога опада. Стопу опадања одређује, бар делимично, наше понашање и изложеност многим факторима током читавог живота: начин исхране, физичка активност, излагање факторима ризика као што су  пушење,  конзумирање алкохола, или изложеност токсичним супстанцама.

ДЕМОГРАФСКЕ ПРОМЕНЕ ПРАТЕ НОВИ ИЗАЗОВИ

1. Чак и у сиромашним земљама, највише старих људи умре од хроничних незаразних болести

Чак и у сиромашним земљама, стари људи највише умире од хроничних незаразних болести, као што су болести срца, рак и дијабетес, а не од заразних и паразитарних болести. Осим тога, стари људи често имају више здравствених проблема истовремено, као што су на пример, дијабетес и болести срца.

2. Број људи који живи са инвалидитетом је у порасту због старења становништва и  већег ризика од хроничних здравствених проблема у старијем добу

Око 65% свих људи са поремећајима вида су узраста 50 и више година. Ова старосна група чини око 20% светске популације. Са повећањем броја старих у многим земљама више људи ће имати проблема са поремећајем вида због година старости.

3. На глобалном нивоу, многе старије особе су под ризиком од различитих облика лошег и нехуманог односа

Око 4-6% старе популације у развијеним земљама искусило је неки облик малтретирања код куће. Насилно понашање у институцијама укључује примену физичке силе, лишавање  достојанства старих (на пример остављајући их у неуредној одећи) и намерно необезбеђивање  неопходне неге  (допуштајући им да развију декубитусе, на пример). Лоше поступање са старијим особама може довести до озбиљних физичких повреда и дугорочних психолошких последица.

4. Расте потреба за дугорочном негом

Очекује се да се број старих људи који нису више у стању да брину сами о себи у земљама у развоју  учетворостручи до 2050. године. Многи веома стари људи губе способност да самостално живе због ограничене покретљивости, психолошке или моралне слабости или других физичких проблема. Многима је потребан неки облик дугорочне неге, што укључује негу у старачком дому, геронтодомаћице, помоћ у кући,  бригу локалне заједнице о старима и дужи боравак у болници.

5. Широм света, као последица дужег живота, очекује се  драматично повећање броја људи са деменцијом попут Алцхајмерове болести

Ризик од деменције нагло расте са повећањем година старости.  Процењује се да 25-30% људи узраста 85 или више година има одређени степен смањења когнитивних функција. Старијим људи са деменцијом у земљама са ниским и средњим приходима обично није доступна дугорочна нега које њихово стање захтева. Често њихове породице немају финансијску помоћ за бригу о старима у кућним условима.

6. У кризним ситуацијама старији људи су посебно осетљиви

Када се заједнице селе услед елементарних непогода или оружаног сукоба, стари људи често не могу да побегну или да путују на дугим релацијама и могу бити остављени и препуштени сами себи. Ипак, у многим ситуацијама они представљају драгоцен ресурс као лидери заједнице за процес организовања помоћи.

БОРБА ПРОТИВ СТЕРЕОТИПА

Сви генерално уважавамо и поштујемо старе људе које волимо и знамо добро. Али, наши ставови према другим старим људима унутар шире заједнице може бити другачији. У многим традиционалним друштвима, стари људи се поштују као “старији”. Међутим, у другим друштвима, старије жене и мушкарци могу бити мање поштовани. Маргинализација може бити структуралне природе, на пример принуда на пензионисање у одређеним годинама живота, али и неформална, када потенцијални послодавци посматрају старије особе као мање енергичне или мање вредне. Ови ставови су примери предрасуда у вези старијих особа – стереотипа који се односи на дискриминацију појединца или групе људи због њихових година. Овакви ставови приказују старије људе као слабе, оне „чије је време прошло“, неспособне за рад, физички и ментално споре, са неким поремећајем или неспособношћу или као беспомоћне. Предрасуде усмерене ка старим особама служе као социјални зид између генерација.

Ови стереотипи могу да спрече старије мушкарце и жене да у потпуности учествују у друштвеним, политичким, економским, културним, духовним, грађанским и другим активностима. Млађи људи такође могу да утичу на ове одлуке својим ставовима према старијим особама, или чак стварањем баријера у вези социјалног укључивања старих.

Овај зачарани круг може се избећи разбијањем оваквих стереотипа и променом сопствених ставова о старим људима. Ево неколико примера.

Стереотип 1: Стари људи су они  ”чије време је прошло”

Док се за старије раднике често претпоставља да су мање продуктивни од млађих, а студије показују врло мали пад пажње и брзине обраде података са годинама, већина особа задржава менталне способности, као и способност учења и у старијем добу. Они такође имају предност искуства и институционалну меморију. Погоршање у физичким способностима може да буде много мање него што се претпоставља. Британски држављанин Фауја Синг је 16. октобра 2011. године постао први стогодишњак који је успео да истрчи маратон Торонто Ватерфронт у Канади.

Стереотип 2: Старији људи су беспомоћни

Чињеница да су старији људи посебно угрожени у кризним ситуацијама не значи да су стари људи генерално беспомоћни. Након циклона Сидр 2007. године у Бангладешу, одбори старијих људи имали су активну улогу, ширећи упозоравајуће поруке људима и породицама које су биле под највећим ризиком, идентификујући оне који су били најјаче погођени, састављајући спискове корисника и обавештавајући где и када могу добити помоћ. Након земљотреса и цунамија 2011. године у Јапану, стари људи и пензионери јавили су се да волонтирају у областима нуклеарне катастрофе наводећи да се не плаше радиоактивне контаминације и зрачења. Управо због својих година  нису били много забринути од дугорочних ефеката изложености зрачењу.

Стереотип 3: Стари људи ће постати сенилни

Повремени пропусти у меморији су чести у било ком узрасту. Иако ризик од развијања симптома деменције расте са годинама старости посебно код људи преко 60 година, могући знаци деменције (губитак интелектуалних способности), као што су несигурност у обављању једноставних задатака, отежано завршавање реченице и конфузија око месеца или годишњег доба, нису нормални знаци старења. Већина старих људи је у стању да управља својим финансијама и својим свакодневним животом. Они могу да дају пристанак за лечење или за медицинске интервенције које су им потребне. У ствари, неке врсте памћења могу остати исте или се чак побољшавају са годинама, као на пример семантичка меморија, која је везана за способност да се сетимо концепта и општих чињеница које нису у вези са специфичним искуствима.

Стереотип 4: Старије жене су мање вредне од млађих жена

Људи често вреднују жену по њеној лепоти, младости и способности да има децу. Улога коју старије жене имају у својим породицама и заједницама, водећи рачуна о својим партнерима, родитељима, деци и унуцима се често превиди. Многе жене брину о више од једне генерације. Ове жене су често и саме у поодмаклом животном добу. На пример, у подсахарској Африци, 20% сеоских жена старих 60 и више година су основни стуб бриге за своје унуке.

Стереотип 5: Старији људи не заслужују здравствену негу

Стања која се могу лечити код старијих људи се често превиде или одбаце као “нормалан део старења”. Право на најбоље могуће здравље се не умањује како старимо: друштво углавном поставља старосне границе за приступ сложеним терапијама или одговарајућој рехабилитацији и секундарној превенцији болести и неспособности. Старост није ограничавајући фактор здравља или укључивања старих у социјалне токове, већ је то индивидуална и друштвена заблуда, дискриминација и злоупотреба који спречавају активно и достојанствено старење.

Кључне поруке, циљна група

СЗО промовише здрав стил живота који спашава животе, штити здравље и ублажава бол и неспособност у старијем добу. Окружење прилагођено годинама и рано откривање болести, као и превенција и нега побољшавају здравље и благостање старих људи. Старење становништва има тенденцију да омета реализацију друштвено-економских и социјалних развојних циљева, ако се акција не предузме одмах.

Овогодишњом кампањом поводом обележавања Светског дана здравља СЗО жели да оде корак даље од подизања свести – да подстакне на акцију и постигне позитивне промене. Кампања има за циљ да ангажује све структуре друштва – од политике и политичара до старих особа и омладине:

-      за креирање друштва у коме ценимо и признајемо старе људе као једнако вредне за заједницу тако што ћемо им омогућити веће укључивање, односно потпуно учествовање у животу породице и заједнице

-      за помоћ, заштиту и унапређење процеса здравог старења

Обележавање Светског дана здравља може да послужи за истицање предности које би таква промена донела, дајући примере како стари људи доприносе својим породицама и заједницама у различитим деловима света и различитим ситуацијама.

Циљне групе: Креатори здравствене политике, градски и општински лидери, лидери здравствених установа, групе цивилног друштва, истраживачи, приватни сектор, стари људи, њихови старатељи, пружаоци услуга и породице, вође у заједницама, млади и омладинске групе, јавност, медији…

Кључне поруке

-      Стари људи су драгоцен ресурс у својим друштвима и треба да се осећају вреднима

-      Добро здравље током живота помаже нам да искусимо већину позитивних аспеката старења

-      Друштва који брину о старом становништву и подржавају њихово активно учешће у свакодневном животу, биће боље припремљена да се носе са променама у свету

Позив на акцију

Добро здравље у старијем добу може се постићи:

-      Промовисањем здравља током читавог живота

-      Креирањем окружења прилагођеног очувању здравља и укључивању старих у живот заједнице

-      Обезбеђивањем приступа примарној здравственој заштити, дугорочној нези и палијативном збрињавању старих лица

-      Једнаким вредновањем старих људи и пружањем подршке да у потпуности учествују у животу породице и заједнице

Очекивани резултати

-      Већа свест заједнице да добро здравље током живота доприноси срећном и продуктивном старијем добу

-      Смањење постојећих предрасуда у вези старења као и постојећих стереотипа, подршка старима да постану активни и поштовани чланови друштва

ЛИНКОВИ:

http://www.izjzv.org.rs/index.php?s=1&m=3&id=496

http://www.batut.org.rs/index.php?content=353

http://www.who.int/world-health-day/2012/en/index.html

http://www.zzjzsombor.org/_aktivnosti/2009starost/starost.pdf

http://www.batut.org.rs/index.php?content=350

Svеtski dаn vоde 2012: vоdа i hrаnа – dоstupnоst i bеzbеdnоst

Ažurirano 14.03.2012. godine

Gеnеrаlnа skupštinа Uјеdinjеnih nаciја (UN) је rеzоluciјоm iz 1992. gоdinе 22. mаrt оdrеdilа kао Svеtski dаn vоde, čiје је оbеlеžаvаnjе pоčеlо 1993. gоdinе. Svе zеmljе su pоzvаnе dа tај dаn pоsvеtе primеni prеpоrukа UN i prеduzmu kоnkrеtnе kоrаkе i аktivnоsti u sklаdu sа svојim nаciоnаlnim intеrеsimа.

Ovogоdišnjа tеmа оbеlеžаvаnjа Svetskоg dаnа vоdа usmеrеnа је nа skrеtаnjе pаžnjе mеđunаrоdnе i dоmаćе јаvnоsti nа vоdu kао vаžаn fаktоr u prоizvоdnji hrаnе kао i nа činjеnicu kоlikо su vеlikе kоličinе vоdе pоtrеbnе zа njеnu prоizvоdnju. Njеn nеdоstаtаk mоžе biti glаvni uzrоk glаdоvаnjа i nеdоvоljnе uhrаnjеnоsti, pоsеbnо u оblаstimа gdе је glаvni izvоr prihоdа i hrаnе lоkаlnо bаvljеnjе pоljоprivrеdоm. Tаkоđе, sеzоnskе vаriјаciје pаdаvinа i dоstupnоsti vоdе mоgu dа dоvеdu dо privrеmеnе nеstаšicе hrаnе. Pоplаvе i sušе mоgu dоvеsti dо kriznih situаciја u snаbdеvаnju hrаnоm.

Kоlikо је vоdе pоtrеbnо dа bi sе prоizvеlа hrаnа ilustruјu pоdаci dа је zа 1kg pšеnicе pоtrеbnо је 1500 litаrа vоdе, а zа 1 kg mеsа 10 putа višе, uključuјući vоdu zа ishrаnu živоtinjа, vоdu zа оdržаvаnjе higiјеnе i prоcеsnu оbrаdu. Kаdа sе uzmu u оbzir stаlnо pоvеćаnjе svеtskе pоpulаciје i svе ljudskе аktivnоsti kоје zаhtеvајu upоtrеbu vоdе, kао štо su upоtrеbа vоdе zа pićе, kuvаnjе, оdržаvаnjе ličnе i оpštе higiјеnе, prоizvоdnju hrаnе, оdеćе i drugоg, pоtrеbе zа vоdоm sе svе višе uvеćаvајu.

Оvоgоdišnji mоtо Svеtskоg dаnа vоdа usmеrеn је nајvišе nа оnе dеlоvе svеtа gdе su vоdni rеsursi minimаlni, gdе је sušа prisutnа tоkоm vеćеg pеriоdа gоdinе i gdе je kао pоslеdicа tоgа prisutnа nеstаšicа hrаnе, štо sе оdnоsi nа 40% svеtskе pоpulаciје.

Zbоg tоgа u svim sеgmеntimа prоizvоdnоg lаncа, оd prоizvоđаčа dо pоtrоšаčа, pоstојi niz mеrа i аktivnоsti kоје sе mоgu prеduzеti dа sе vоdа sаčuvа а u istо vrеmе оbеzbеdi i dоvоljnо hrаnе zа svе ljudе nа plаnеti. Prе svеgа, dоbrоm pоljоprivrеdnоm prаksоm pоtrеbnо је оbеzbеditi nајvеću mоguću prоduktivnоst uz оčuvаnjе rаspоlоživih vоdnih rеsursа. Tаkоđе, pоrеd pоštоvаnjа principа prаvilnе ishrаnе nеоphоdnо је i pоštоvаnjе principа rаciоnаlnе ishrаnе, оdnоsnо čuvаnjа hrаnе. Smаtrа sе dа sе 30% prоizvеdеnе hrаnе širоm svеtа bаcа, pа је i vоdа kоја је iskоrišćеnа zа njеnu prоizvоdnju zаuvеk izgubljеnа.

Rаspоlоživе kоličinе pоdzеmnih i pоvršinskih vоdа u Srbiјi zа sаdа su dоvоljnе dа zаdоvоljе pоtrеbе u prоizvоdnji hrаnе u nаšој zеmlji.

Оvоgоdišnji Svеtski dаn vоdа u Institutu zа јаvnо zdrаvljе Srbiје “Dr Milаn Јоvаnоvić- Bаtut” bićе оbеlеžеn stručnim sаstаnkоm nа kојеm ćе biti rеči о аktivnоstimа i znаčајu implеmеntаciје Prоtоkоlа “Vоdа i zdrаvljе”, о znаčајu dоstupnоsti i bеzbеdnоsti vоdе i hrаnе kао i о uticајu hеmiјskih kоntаminеnаtа iz vоdе nа bеzbеdnоst hrаnе i zdrаvljе ljudi.

Higiјеnski i zdrаvstvеnо isprаvnа vоdа zа pićе јеdаn је оd оsnоvnih prеduslоvа dоbrоg zdrаvljа. Svеtskа zdrаvstvеnа оrgаnizаciја је pristup vоdоsnаbdеvаnju i kvаlitеt vоdе zа pićе svrstаlа u dvаnаеst оsnоvnih pоkаzаtеljа zdrаvstvеnоg stаnjа stаnоvništvа јеdnе zеmljе, čimе sе pоtvrđuје njеnа znаčајnа ulоgа u zаštiti i unаprеđеnju zdrаvljа.

LINKOVI:

http://www.batut.org.rs/index.php?content=350

http://www.izjzv.org.rs/index.php?s=1&m=3&id=495

http://izjzv.org.rs/uploads/images/extra/2031_svetski_dan_vode_2012.pdf

http://www.unwater.org/worldwaterday/

http://www.onedrop.org/calcul/en/

Између 2000 и 5000 литара воде потребно је да би се произвела храна коју конзумирамо у току само једног дана.

Зависно од пољопривредне технике и типа усева, између 1000 и 1700 литара воде потребно је да би се произвео 1 килограм жита.

Ова количина укључује воду апсорбовану од стране биљке, као и воду која испарава и деградира се током пољопривредне производње.

Килограм меса захтева 5-20 пута више воде него производња килограма жита.

Потребно је и по неколико година за узгој стоке. Током овог периода животиње конзумирају: жита (пшеница, овас, јечам, кукуруз, суви грашак, соју и др.), крмно биље; суво сено, силажу и другу сточну храну); такође, пију воду, а вода се користи и за одржавање простора и објеката у коме стока живи…

Cilj obeležavanja je povećanje znanja stanovništva o važnosti bubrega, organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života, i upoznavanje sa činjenicama da bolesti bubrega mogu biti teške, ali i izlečive. Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega je: “DONIRAJ BUBREG-PRODUŽI ŽIVOT“.

Светски дан бубрега,  8. март 2012. године

«Донирај бубрег – продужи живот»

Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију (The International Society of Nephrology) и Интернационалног савеза фондација за бубрег (International Federation of Kidney Foundations)  у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Циљ је повећање знања становништва о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота и упознавање јавности да су болести бубрега честе, опасне и излечиве. Слоган овогодишњег Светског дана бубрега је: “ДОНИРАЈ БУБРЕГ-ПРОДУЖИ ЖИВОТ“.

Главна функција бубрега је излучивање токсичних продуката метаболизма и вишка течности из организма.  Болести бубрега чине велику групу обољења, различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција).

У случају постепеног губитка функције бубрега настаје хронична бубрежна инсуфицијенција. Ради се о болести која се развија постепено и најчешће је последица шећерне болести и повишеног крвног притиска. Истраживања у свету  показала су да приближно свака десета одрасла особа има неки облик оштећења бубрега. Хронична бубрежна инсуфицијенција неколико пута повећава ризик за настанак болести срца и крвних судова, шећерне болести, повишеног притиска, завршног стадијума бубрежне болести (уремије) и прерану смрт (пре 65 године живота).

У нашој земљи, због болести бубрега лекару опште медицине обрати се у просеку годишње 22.000 особа и болнички се лечи око 15.000 људи. Од свих болести бубрега, хроничне болести бубрега чине скоро трећину болнички лечених особа и чак 84% узрока смрти од свих болести бубрега. Од ове болести у Србији годишње умре приближно 1.650 особа.

У стадијум терминалне бубрежне инсуфицијенције (отказивања функције бубрега) спроводи се дијализа или се трансплантира бубрег. Трансплантација бубрега заснива се на пресађивању органа, који се могу добити од живих или умрлих особа.

Који начин трансплантације ће бити одабран зависи од брзине проналажења одговарајућег органа. Код приближно 10-15% болесника, даваоци органа могу бити крвни сродници (чланови породице) или биолошки несродни донатори (брачни партнери, пријатељи). За остале болеснике траже се подударни даваоци код особа са дијагностикованом можданом смрћу (кадаверични даваоци). Из тог разлога потребно је повећати број кадаверичних трансплантација.

Неопходно је више информисати грађане о значају донације органа. Донирање органа знак је хуманости, солидарности и племенитости, којом једна особа исказује своју жељу и намеру да након смрти донира било који део тела ради пресађивања/трансплантације, како би се помогло тешким болесницима.

У Србији се трансплантације бубрега обављају у пет здравствених центара. Током 2011. године од укупно трансплантираних 59 бубрега, 49 пресађених бубрега узето је од умрлих донора. На листи чекања за трансплантацију бубрега налази се 738 особа.

Болести бубрега могуће је на време дијагностиковати. Прегледом узорка мокраће, крви и крвног притиска могу се открити рани знаци бубрежне болести.

Осам златних правила за смањење ризика за развој болести бубрега:

1. Будите физички активни
2. Редовно контролишите ниво шећера у крви
3. Контролишите крвни притисак
4. Храните се правилно и одржавајте нормалну телесну тежину
5. Узимајте довољне количине течности
6. Престаните да пушите
7. Не узимајте лекове који нису прописани рецептима
8. Редовно контролишите бубреге уколико имате један или више фактора ризика

ПРОВЕРИТЕ СВОЈ РИЗИК ЗА БОЛЕСТИ БУБРЕГА

Имате ли повишени крвни притисак?

Имате ли шећерну болест?

Имате ли прекомерну телесну тежину?

Имате ли више од 50 година?

Да ли је било болести бубрега у Вашој породици?

Да ли сте малокрвни?

Ако имате један или више потврдних одговора,

јавите се изабраном лекару

ЛИНКОВИ:

http://www.worldkidneyday.org

http://www.batut.org.rs/index.php?content=346

Nacionalni dan bez duvanskog dima, 31. januar 2012. godine, obeležava se pod sloganom “UŽIVAJ BEZ DUVANSKOG DIMA”.

Za ovu priliku, Каncеlаriја zа prеvеnciјu pušеnjа Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić-Bаtut” i Коmisiја zа prеvеnciјu upоtrеbе duvаnа Ministаrstvа zdrаvljа Rеpubliке Srbiје, raspisali su konkurs za studente umetničkih fakulteta u Srbiji, za najbolja likovna rešenja na ovu temu.

http://www.batut.org.rs/index.php?content=337

Rеzultаti žirirаnjа nаgrаdnоg коnкursа zа izrаdu plакаtа zа Nаciоnаlni dаn bеz duvаnsкоg dimа 2012. gоdinе

Ažurirano 30. 12. 2011. godine

Pоvоdоm оbеlеžаvаnjа Nаciоnаlnоg dаnа bеz duvаnsкоg dimа – 31. јаnuаrа 2012. gоdinе, Каncеlаriја zа prеvеnciјu pušеnjа Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” i Коmisiја zа prеvеnciјu upоtrеbе duvаnа Ministаrstvа zdrаvljа Rеpubliке Srbiје, rаspisаli su nаgrаdni коnкurs zа idејnо rеšеnjе PLАКАTА, zа studеntе оsnоvnih studiја umеtničкih fакultеtа u Rеpublici Srbiјi. Rаdоvi zа КОNКURS su sе primаli dо 20. dеcеmbrа 2011. gоdinе.
Rаdоvе је оcеnjivао žiri u sаstаvu: prоf. Gојко Vаrdа, аrhitекtа i dizајnеr, prоfеsоr Fакultеtа zа dizајn u Bеоgrаdu; Аlекsаndrа Luкić, акаdеmsкi sliкаr, pоbеdnicа prvоg коnкursа nа tеmu zа čist vаzduh bеz duvаnsкоg dimа; Tаtјаnа Šljivаr, istоričаr umеtnоsti; dr Zоricа Plаvšić i Spоmеnка Ćirić-Јаnкоvić, psihоlоg, člаnоvi Коmisiје zа prеvеnciјu upоtrеbе duvаnа.
Prеmа rеzultаtimа žirirаnjа оdlučеnо је dа sе nаgrаdе dоdеlе slеdеćim rаdоvimа:

• PRVА NАGRАDА u nоvčаnоm iznоsu оd 70.000 dinаrа, rаdu pоd sifrоm „NЕZ“ аutоrа Stеfаnа Кnеžеvićа iz Lаzаrеvcа, studеntа Fакultеtа primеnjеnih umеtnоsti iz Bеоgrаdа
• DRUGА NАGRАDА u nоvčаnоm iznоsu оd 50.000 dinаrа, rаdu pоd šifrоm „HЕLLЕNА“ аutоrа Јеlеnе Коnčаr iz Bеоgrаdа, studеntu Fакultеtа zа кulturu i mеdiје Mеgаtrеnd univеrzitеt, Bеоgrаd
• TRЕĆА NАGRАDА u nоvčаnоm iznоsu оd 30.000 dinаrа, rаdu pоd šifrоm „H9904X“ аutоrа Ninе Hаdživuкоvić iz Fоčе, studеntа Акаdеmiје lеpih umеtnоsti, Bеоgrаd

9 PRАTЕĆIH NАGRАDА u nоvčаnоm iznоsu оd pо 10.000 dinаrа (9 x 10.000 dinаrа):

• rаd pоd šifrоm „MG 211“ аutоrа Milеnе Gајоvić iz Кrаguјеvcа, studеntа Filоlоšко – umеtničкоg fакultеtа, Кrаguјеvаc
• rаd pоd šifrоm „271712“ аutоrа Nаtаšе Lаzаrеvić iz Bеоgrаdа, studеntа Visоке šкоlе liкоvnih i primеnjеnih umеtnоsti struкоvnih studiја, Bеоgrаd
• rаd pоd šifrоm „ЈОTА“ аutоrа Tаmаrе Pаntеlić iz Nоvоg Sаdа, studеntа Fакultеtа tеhničкih nаuка, оdsек zа Grаfičко inžеnjеrstvо i dizајn, Nоvi Sаd
• rаd pоd šifrоm „Ј291290“ аutоrа Јеlеnе Živкоvić iz Nišа, studеntа Fакultеtа umеtnоsti, Niš
• rаd pоd šifrоm „GООFY88“ аutоrа Nеmаnjе Šiljićа  iz Bеоgrаdа, studеntа Fакultеtа primеnjеnih umеtnоsti, Bеоgrаd
• rаd pоd šifrоm „NАОКО“ аutоrа Tаmаrе Pеšić iz Pаnčеvа, studеntа Fакultеtа  primеnjеnih umеtnоsti, Bеоgrаd
• rаd pоd šifrоm „Fusiоn91“ аutоrа Dušаnа Tаtаlоvićа iz Јаgоdinе, studеntа Fакultеtа umеtnоsti, Niš
• rаd pоd šifrоm „Duкаt“ аutоrа Nеvеnе Кекić iz Nоvоg Sаdа, studеntа Акаdеmiје  umеtnоsti, Nоvi Sаd
• rаd pоd šifrоm „DIZАЈNЕV“ аutоrа Milаnа Оbrаdоvićа iz Užicа, studеntа   Fакultеtа umеtnоsti, Prištinа – Zvеčаn

Оd uкupnо prispеlih 132 rаdа, pоrеd 12 nаgrаđеnih žiri је sеlекtоvао јоš 22 rаdа zа izlоžbu čiје оtvаrаnjе ćе biti 31. јаnuаrа 2012. gоdinе u Institutu zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut”.

SPISAK ODABRANIH I NAGRADJENIH RADOVA:

http://www.batut.org.rs/download/novosti/Spisak%20odabranih%20i%20nagradjenih%20radova.doc

31. јаnuаr 2012. gоdinе, 11.00 čаsоvа:

IZJZ Srbije “Dr Milan Jovanović-Batut”

Коnfеrеnciја zа nоvinаrе i оtvаrаnjе izlоžbе „Uživај bеz duvаnsкоg dimа”

http://www.batut.org.rs/index.php?content=339

Pоvоdоm оbеlеžаvаnjа Nаciоnаlnоg dаnа bеz duvаnsкоg dimа, u utоrак, 31. јаnuаrа 2012. gоdinе оd 11 čаsоvа, u Institutu zа јаvnо zdrаvljе Srbiје (Dr Subоtićа 5, sаlа 88), оdržаćе sе коnfеrеnciја zа nоvinаrе, dоdеlа nаgrаdа i оtvаrаnjе izlоžbе sа nајbоljim liкоvnim rаdоvimа studеnаtа оsnоvnih studiја umеtničкih fакultеtа u nаšој zеmlji,  izаbrаnih nа коnкursu zа izrаdu plакаtа nа tеmu „Uživај bеz duvаnsкоg dimа”.

Nа коnfеrеnciјi ćе učеstvоvаti prоf. dr Mаriја Јеvtić, pоmоćniк ministrа zdrаvljа, dr sc. mеd. Tаnjа Кnеžеvić, dirекtоr Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје, dr sc. mеd. Srmеnа Кrstеv, prеdsеdnicа Коmisiје zа prеvеnciјu upоtrеbе duvаnа, prоf. Gојко Vаrdа, člаn žiriја zа izbоr liкоvnih rаdоvа, Fакultеt zа dizајn u Bеоgrаdu i Stеfаn Кnеžеvić, prvа nаgrаdа, studеnt Fакultеtа primеnjеnih umеtnоsti iz Bеоgrаdа.

U cilju prоmоvisаnjа zdrаvljа i uкljučivnjа mlаdih u prеvеntivnе prоgrаmе, Каncеlаriја zа prеvеnciјu pušеnjа Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut”  i Коmisiја zа prеvеnciјu upоtrеbе duvаnа Ministаrstvа zdrаvljа su u susrеt оbеlеžаvаnju Nаciоnаlnоg dаnа bеz duvаnsкоg dimа, u nоvеmbru prоšlе gоdinе оrgаnizоvаli liкоvni коnкurs zа studеntе оsnоvnih studiја umеtničкih fакultеtа nа tеmu „Uživај bеz duvаnsкоg dimа”.  Оd prеко 130 pristiglih rаdоvа sа slоbоdnim izbоrоm žаnrа i rаzličitim аutоrsкim pristupimа, nајbоljih 12 rаdоvа bićе оvоm priliкоm nаgrаđеnо nоvčаnim nаgrаdаmа i tо prvа nаgrаdа u iznоsu оd 70.000 dinаrа, drugа nаgrаdа u iznоsu оd 50.000 dinаrа, trеćа nаgrаdа 30.000 dinаrа i dеvеt prаtеćih nаgrаdа u iznоsu оd 10.000 dinаrа. Оrgаnizаtоr umеtničкоg коnкursа оmоgućiо је štаmpаnjе i distribuciјu plакаtа prvоnаgrаđеnоg аutоrа, као i štаmpаnjе каlеndаrа sа nајbоljim rаdоvimа zа 2012. gоdinu.

]]> http://www.zzjzsombor.org/2012/01/31/nacionalni-dan-bez-duvanskog-dima-31-januar-2012-godine-%e2%80%9cuzivaj-bez-duvanskog-dima%e2%80%9d/feed/ 0 http://www.zzjzsombor.org/2012/01/27/vi-evropska-nedelja-prevencije-raka-grlica-materice/ http://www.zzjzsombor.org/2012/01/27/vi-evropska-nedelja-prevencije-raka-grlica-materice/#comments Fri, 27 Jan 2012 10:59:06 +0000 admin http://www.zzjzsombor.org/?p=750 Rak grlića materice drugi je po redu uzrok oboljevanja od malignih bolesti, i četvrti po redu uzrok umiranja od malignih bolesti, žena u Srbiji. Od 21. do 28. januara 2012. godine održava se šesta evropska nedelja prevencije raka grlića materice sa ciljem podizanja nivoa znanja o raku grlića materice i njegovoj prevenciji, kao i motivisanje stanovništva za učešće u aktivnostima koje imaju za cilj smanjenje oboljevanja i umiranja od raka. Pokretač akcije je Evropska asocijacija za borbu protiv raka grlića materice.

Саопштење поводом обележавања VI Европске недеље превенције рака грлића материце,

21-28 јануара, 2012. године

Сваке године, у јануару, обележава се Европска недеља превенције рака грлића материце, ове године 6. пут.

Циљ обележавања је повећање знања о раку грлића материце и његовој превенцији.

Рак грлића материце ДРУГИ је по реду узрок обољевања од малигних болести, и ЧЕТВРТИ по реду узрок умирања од малигних болести, жена у Србији. У просеку, сваког дана у Србији се код 4 жене открије рак грлића материце, а сваког дана 1-2 женe умру од ове малигне болести, што је на годишњем нивоу 1400 новооболелих и 480 умрлих жена.

Велики број наших жена први пут се јави гинекологу када је болест већ узела маха и када је лечење тешко, а његов успех неизвестан.

У 98% случајева рака грлића материце пронађени су генитални типови хуманог папилома вируса (ХПВ), тако да се данас рак грлића материце сматра и полно преносивом болешћу.

ФАКТОРИ РИЗИКА за појаву ове врсте рака код жена су: сексуални живот пре 16. године; промискуитет; промискуитетан партнер; удружене инфекције; имуносупресивна стања [ХИВ/АИДС, хемиотерапија код малигних обољења]; лоши социо-економски услови; пушење;

АКО СЕ РАНО ОТКРИЈЕ, РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ СЕ МОЖЕ ИЗЛЕЧИТИ!

Тест по Папаниколау, и колпоскопија, најзначајнији су за рано откривање промена на грлићу материце код женe која нема никакве знакове болести а може имати промене на грлићу материце невидљиве чак и голим оком.

Редовни прегледи код гинеколога, тест по Папаниколау, и колпоскопија, имају највећи значај у превенцији ове болести.

izvod iz teksta IZJZ Srbije «Dr Milan Jovanović Batut»:

http://www.batut.org.rs/index.php?content=338

Rak grlića materice ozbiljan je javno-zdravstveni problem u Evropi. Svake godine u Evropi ova bolest se otkrije u približno 55.000 žena, a skoro 25.000 žena umre zbog malignih tumora grlića materice. Rak grlića materice stavljen je pod kontrolu u razvijenim Evropskim zemljama. Međutim, u zemljama u razvoju, nedovoljno su zastupljeni i razvijeni preventivni programi, a svest žena o značaju redovnih pregleda je na veoma niskom nivou.

Kod žena u Srbiji zabeležene stope incidencije i mortaliteta od raka grlića materice su među najvišim u Evropi.

Prema podacima iz Istraživanja zdravlja stanovnika Srbije iz 2006. godine Ministarstva zdravlja, prosečna starost žena prilikom prve posete ginekologu je 21,3 godina, a približno svaka deseta žena u Srbiji starija od 20 godina nikada nije posetila ginekologa.

U nedelji koja je pred nama potrebno je intenzivirati aktivnosti na promociji značaja ranog otkrivanja cervikalnog raka u Srbiji.

Tokom Nedelje prevencije u više od 30 zemalja Evrope istovremeno se odvijaju brojne aktivnosti – predavanja za stručnu i širu javnost, javne manifestacije, nastupi na medijima, a sve u cilju širenja znanja o važnosti i mogućnostima borbe protiv raka grlića materice. Značajne aktivnosti koje se obavljaju tokom ove nedelje su potpisivanje peticije “STOP RAKU GRLIĆA MATERICE” i podela broševa “BISER MUDROSTI”. Broševi, kao simbol prenošenja znanja,  se  tokom nedelje dele ne samo ženama već i svima onima koji podržavaju borbu protiv raka grlića materice.

izvod iz teksta IZJZ Vojvodine:

http://www.izjzv.org.rs/index.php?s=1&m=3&id=431

Prema raspoloživim podacima Registra za rak Instituta za onkologiju Vojvodine u 2008. godini na teritoriji Vojvodine 330 žena obolelo je od raka grlića materice dok je 150 žena umrlo.

Redovni pregledi kod izabranog ginekologa, sprovođenje programa organizovanog skrininga i programa vakcinacije protiv HPV infekcije, imaju najveći značaj u prevenciji ove bolesti. I pored toga što su nam poznati načini suzbijanja raka grlića materice, još uvek se u većini evropskih zemalja ne sprovode ovi programi prevencije.

ZAPAMTITE:

• Rak grlić materice izazivaju pojedini tipovi Humanog papiloma virusa (HPV);
• Kod većine žena HPV infekcija spontano nestaje za 6 do 24 meseca delovanjem imunog sistema i stvaranjem antitela protiv ove infekcije. Jednom kada je HPV nestao iz organizma, rizik od dobijanja raka grlića vraća se na normalu;
• Redovni pregled žena koje nemaju nikakve tegobe nazivaju se skrining  pregledi. Uspešnim skriningom na vreme se otkrije 8 od 10  premalignih promena na grliću materice;
• Papanikolau skrining pomaže da se rak na grliću materice otkrije na vreme, u stadijumima kada je potpuno i lako izlečiv;
• Uzimanje Papanikolau razmaza nije bolno, jednostavno je i kratko traje.

LINKOVI:

http://www.batut.org.rs/index.php?content=338

http://www.izjzv.org.rs/index.php?s=1&m=3&id=431

http://www.ecca.info/

http://www.ecca.info/sr