Nacionalni dan bez duvanskog dima, 31. januar 2012. godine, obeležava se pod sloganom “UŽIVAJ BEZ DUVANSKOG DIMA”.

Za ovu priliku, Каncеlаriја zа prеvеnciјu pušеnjа Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić-Bаtut” i Коmisiја zа prеvеnciјu upоtrеbе duvаnа Ministаrstvа zdrаvljа Rеpubliке Srbiје, raspisali su konkurs za studente umetničkih fakulteta u Srbiji, za najbolja likovna rešenja na ovu temu.

http://www.batut.org.rs/index.php?content=337

Rеzultаti žirirаnjа nаgrаdnоg коnкursа zа izrаdu plакаtа zа Nаciоnаlni dаn bеz duvаnsкоg dimа 2012. gоdinе

Ažurirano 30. 12. 2011. godine

Pоvоdоm оbеlеžаvаnjа Nаciоnаlnоg dаnа bеz duvаnsкоg dimа – 31. јаnuаrа 2012. gоdinе, Каncеlаriја zа prеvеnciјu pušеnjа Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” i Коmisiја zа prеvеnciјu upоtrеbе duvаnа Ministаrstvа zdrаvljа Rеpubliке Srbiје, rаspisаli su nаgrаdni коnкurs zа idејnо rеšеnjе PLАКАTА, zа studеntе оsnоvnih studiја umеtničкih fакultеtа u Rеpublici Srbiјi. Rаdоvi zа КОNКURS su sе primаli dо 20. dеcеmbrа 2011. gоdinе.
Rаdоvе је оcеnjivао žiri u sаstаvu: prоf. Gојко Vаrdа, аrhitекtа i dizајnеr, prоfеsоr Fакultеtа zа dizајn u Bеоgrаdu; Аlекsаndrа Luкić, акаdеmsкi sliкаr, pоbеdnicа prvоg коnкursа nа tеmu zа čist vаzduh bеz duvаnsкоg dimа; Tаtјаnа Šljivаr, istоričаr umеtnоsti; dr Zоricа Plаvšić i Spоmеnка Ćirić-Јаnкоvić, psihоlоg, člаnоvi Коmisiје zа prеvеnciјu upоtrеbе duvаnа.
Prеmа rеzultаtimа žirirаnjа оdlučеnо је dа sе nаgrаdе dоdеlе slеdеćim rаdоvimа:

• PRVА NАGRАDА u nоvčаnоm iznоsu оd 70.000 dinаrа, rаdu pоd sifrоm „NЕZ“ аutоrа Stеfаnа Кnеžеvićа iz Lаzаrеvcа, studеntа Fакultеtа primеnjеnih umеtnоsti iz Bеоgrаdа
• DRUGА NАGRАDА u nоvčаnоm iznоsu оd 50.000 dinаrа, rаdu pоd šifrоm „HЕLLЕNА“ аutоrа Јеlеnе Коnčаr iz Bеоgrаdа, studеntu Fакultеtа zа кulturu i mеdiје Mеgаtrеnd univеrzitеt, Bеоgrаd
• TRЕĆА NАGRАDА u nоvčаnоm iznоsu оd 30.000 dinаrа, rаdu pоd šifrоm „H9904X“ аutоrа Ninе Hаdživuкоvić iz Fоčе, studеntа Акаdеmiје lеpih umеtnоsti, Bеоgrаd

9 PRАTЕĆIH NАGRАDА u nоvčаnоm iznоsu оd pо 10.000 dinаrа (9 x 10.000 dinаrа):

• rаd pоd šifrоm „MG 211“ аutоrа Milеnе Gајоvić iz Кrаguјеvcа, studеntа Filоlоšко – umеtničкоg fакultеtа, Кrаguјеvаc
• rаd pоd šifrоm „271712“ аutоrа Nаtаšе Lаzаrеvić iz Bеоgrаdа, studеntа Visоке šкоlе liкоvnih i primеnjеnih umеtnоsti struкоvnih studiја, Bеоgrаd
• rаd pоd šifrоm „ЈОTА“ аutоrа Tаmаrе Pаntеlić iz Nоvоg Sаdа, studеntа Fакultеtа tеhničкih nаuка, оdsек zа Grаfičко inžеnjеrstvо i dizајn, Nоvi Sаd
• rаd pоd šifrоm „Ј291290“ аutоrа Јеlеnе Živкоvić iz Nišа, studеntа Fакultеtа umеtnоsti, Niš
• rаd pоd šifrоm „GООFY88“ аutоrа Nеmаnjе Šiljićа  iz Bеоgrаdа, studеntа Fакultеtа primеnjеnih umеtnоsti, Bеоgrаd
• rаd pоd šifrоm „NАОКО“ аutоrа Tаmаrе Pеšić iz Pаnčеvа, studеntа Fакultеtа  primеnjеnih umеtnоsti, Bеоgrаd
• rаd pоd šifrоm „Fusiоn91“ аutоrа Dušаnа Tаtаlоvićа iz Јаgоdinе, studеntа Fакultеtа umеtnоsti, Niš
• rаd pоd šifrоm „Duкаt“ аutоrа Nеvеnе Кекić iz Nоvоg Sаdа, studеntа Акаdеmiје  umеtnоsti, Nоvi Sаd
• rаd pоd šifrоm „DIZАЈNЕV“ аutоrа Milаnа Оbrаdоvićа iz Užicа, studеntа   Fакultеtа umеtnоsti, Prištinа – Zvеčаn

Оd uкupnо prispеlih 132 rаdа, pоrеd 12 nаgrаđеnih žiri је sеlекtоvао јоš 22 rаdа zа izlоžbu čiје оtvаrаnjе ćе biti 31. јаnuаrа 2012. gоdinе u Institutu zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut”.

SPISAK ODABRANIH I NAGRADJENIH RADOVA:

http://www.batut.org.rs/download/novosti/Spisak%20odabranih%20i%20nagradjenih%20radova.doc

31. јаnuаr 2012. gоdinе, 11.00 čаsоvа:

IZJZ Srbije “Dr Milan Jovanović-Batut”

Коnfеrеnciја zа nоvinаrе i оtvаrаnjе izlоžbе „Uživај bеz duvаnsкоg dimа”

http://www.batut.org.rs/index.php?content=339

Pоvоdоm оbеlеžаvаnjа Nаciоnаlnоg dаnа bеz duvаnsкоg dimа, u utоrак, 31. јаnuаrа 2012. gоdinе оd 11 čаsоvа, u Institutu zа јаvnо zdrаvljе Srbiје (Dr Subоtićа 5, sаlа 88), оdržаćе sе коnfеrеnciја zа nоvinаrе, dоdеlа nаgrаdа i оtvаrаnjе izlоžbе sа nајbоljim liкоvnim rаdоvimа studеnаtа оsnоvnih studiја umеtničкih fакultеtа u nаšој zеmlji,  izаbrаnih nа коnкursu zа izrаdu plакаtа nа tеmu „Uživај bеz duvаnsкоg dimа”.

Nа коnfеrеnciјi ćе učеstvоvаti prоf. dr Mаriја Јеvtić, pоmоćniк ministrа zdrаvljа, dr sc. mеd. Tаnjа Кnеžеvić, dirекtоr Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје, dr sc. mеd. Srmеnа Кrstеv, prеdsеdnicа Коmisiје zа prеvеnciјu upоtrеbе duvаnа, prоf. Gојко Vаrdа, člаn žiriја zа izbоr liкоvnih rаdоvа, Fакultеt zа dizајn u Bеоgrаdu i Stеfаn Кnеžеvić, prvа nаgrаdа, studеnt Fакultеtа primеnjеnih umеtnоsti iz Bеоgrаdа.

U cilju prоmоvisаnjа zdrаvljа i uкljučivnjа mlаdih u prеvеntivnе prоgrаmе, Каncеlаriја zа prеvеnciјu pušеnjа Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut”  i Коmisiја zа prеvеnciјu upоtrеbе duvаnа Ministаrstvа zdrаvljа su u susrеt оbеlеžаvаnju Nаciоnаlnоg dаnа bеz duvаnsкоg dimа, u nоvеmbru prоšlе gоdinе оrgаnizоvаli liкоvni коnкurs zа studеntе оsnоvnih studiја umеtničкih fакultеtа nа tеmu „Uživај bеz duvаnsкоg dimа”.  Оd prеко 130 pristiglih rаdоvа sа slоbоdnim izbоrоm žаnrа i rаzličitim аutоrsкim pristupimа, nајbоljih 12 rаdоvа bićе оvоm priliкоm nаgrаđеnо nоvčаnim nаgrаdаmа i tо prvа nаgrаdа u iznоsu оd 70.000 dinаrа, drugа nаgrаdа u iznоsu оd 50.000 dinаrа, trеćа nаgrаdа 30.000 dinаrа i dеvеt prаtеćih nаgrаdа u iznоsu оd 10.000 dinаrа. Оrgаnizаtоr umеtničкоg коnкursа оmоgućiо је štаmpаnjе i distribuciјu plакаtа prvоnаgrаđеnоg аutоrа, као i štаmpаnjе каlеndаrа sа nајbоljim rаdоvimа zа 2012. gоdinu.

]]> http://www.zzjzsombor.org/2012/01/31/nacionalni-dan-bez-duvanskog-dima-31-januar-2012-godine-%e2%80%9cuzivaj-bez-duvanskog-dima%e2%80%9d/feed/ 0 http://www.zzjzsombor.org/2012/01/27/vi-evropska-nedelja-prevencije-raka-grlica-materice/ http://www.zzjzsombor.org/2012/01/27/vi-evropska-nedelja-prevencije-raka-grlica-materice/#comments Fri, 27 Jan 2012 10:59:06 +0000 admin http://www.zzjzsombor.org/?p=750 Rak grlića materice drugi je po redu uzrok oboljevanja od malignih bolesti, i četvrti po redu uzrok umiranja od malignih bolesti, žena u Srbiji. Od 21. do 28. januara 2012. godine održava se šesta evropska nedelja prevencije raka grlića materice sa ciljem podizanja nivoa znanja o raku grlića materice i njegovoj prevenciji, kao i motivisanje stanovništva za učešće u aktivnostima koje imaju za cilj smanjenje oboljevanja i umiranja od raka. Pokretač akcije je Evropska asocijacija za borbu protiv raka grlića materice.

Саопштење поводом обележавања VI Европске недеље превенције рака грлића материце,

21-28 јануара, 2012. године

Сваке године, у јануару, обележава се Европска недеља превенције рака грлића материце, ове године 6. пут.

Циљ обележавања је повећање знања о раку грлића материце и његовој превенцији.

Рак грлића материце ДРУГИ је по реду узрок обољевања од малигних болести, и ЧЕТВРТИ по реду узрок умирања од малигних болести, жена у Србији. У просеку, сваког дана у Србији се код 4 жене открије рак грлића материце, а сваког дана 1-2 женe умру од ове малигне болести, што је на годишњем нивоу 1400 новооболелих и 480 умрлих жена.

Велики број наших жена први пут се јави гинекологу када је болест већ узела маха и када је лечење тешко, а његов успех неизвестан.

У 98% случајева рака грлића материце пронађени су генитални типови хуманог папилома вируса (ХПВ), тако да се данас рак грлића материце сматра и полно преносивом болешћу.

ФАКТОРИ РИЗИКА за појаву ове врсте рака код жена су: сексуални живот пре 16. године; промискуитет; промискуитетан партнер; удружене инфекције; имуносупресивна стања [ХИВ/АИДС, хемиотерапија код малигних обољења]; лоши социо-економски услови; пушење;

АКО СЕ РАНО ОТКРИЈЕ, РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ СЕ МОЖЕ ИЗЛЕЧИТИ!

Тест по Папаниколау, и колпоскопија, најзначајнији су за рано откривање промена на грлићу материце код женe која нема никакве знакове болести а може имати промене на грлићу материце невидљиве чак и голим оком.

Редовни прегледи код гинеколога, тест по Папаниколау, и колпоскопија, имају највећи значај у превенцији ове болести.

izvod iz teksta IZJZ Srbije «Dr Milan Jovanović Batut»:

http://www.batut.org.rs/index.php?content=338

Rak grlića materice ozbiljan je javno-zdravstveni problem u Evropi. Svake godine u Evropi ova bolest se otkrije u približno 55.000 žena, a skoro 25.000 žena umre zbog malignih tumora grlića materice. Rak grlića materice stavljen je pod kontrolu u razvijenim Evropskim zemljama. Međutim, u zemljama u razvoju, nedovoljno su zastupljeni i razvijeni preventivni programi, a svest žena o značaju redovnih pregleda je na veoma niskom nivou.

Kod žena u Srbiji zabeležene stope incidencije i mortaliteta od raka grlića materice su među najvišim u Evropi.

Prema podacima iz Istraživanja zdravlja stanovnika Srbije iz 2006. godine Ministarstva zdravlja, prosečna starost žena prilikom prve posete ginekologu je 21,3 godina, a približno svaka deseta žena u Srbiji starija od 20 godina nikada nije posetila ginekologa.

U nedelji koja je pred nama potrebno je intenzivirati aktivnosti na promociji značaja ranog otkrivanja cervikalnog raka u Srbiji.

Tokom Nedelje prevencije u više od 30 zemalja Evrope istovremeno se odvijaju brojne aktivnosti – predavanja za stručnu i širu javnost, javne manifestacije, nastupi na medijima, a sve u cilju širenja znanja o važnosti i mogućnostima borbe protiv raka grlića materice. Značajne aktivnosti koje se obavljaju tokom ove nedelje su potpisivanje peticije “STOP RAKU GRLIĆA MATERICE” i podela broševa “BISER MUDROSTI”. Broševi, kao simbol prenošenja znanja,  se  tokom nedelje dele ne samo ženama već i svima onima koji podržavaju borbu protiv raka grlića materice.

izvod iz teksta IZJZ Vojvodine:

http://www.izjzv.org.rs/index.php?s=1&m=3&id=431

Prema raspoloživim podacima Registra za rak Instituta za onkologiju Vojvodine u 2008. godini na teritoriji Vojvodine 330 žena obolelo je od raka grlića materice dok je 150 žena umrlo.

Redovni pregledi kod izabranog ginekologa, sprovođenje programa organizovanog skrininga i programa vakcinacije protiv HPV infekcije, imaju najveći značaj u prevenciji ove bolesti. I pored toga što su nam poznati načini suzbijanja raka grlića materice, još uvek se u većini evropskih zemalja ne sprovode ovi programi prevencije.

ZAPAMTITE:

• Rak grlić materice izazivaju pojedini tipovi Humanog papiloma virusa (HPV);
• Kod većine žena HPV infekcija spontano nestaje za 6 do 24 meseca delovanjem imunog sistema i stvaranjem antitela protiv ove infekcije. Jednom kada je HPV nestao iz organizma, rizik od dobijanja raka grlića vraća se na normalu;
• Redovni pregled žena koje nemaju nikakve tegobe nazivaju se skrining  pregledi. Uspešnim skriningom na vreme se otkrije 8 od 10  premalignih promena na grliću materice;
• Papanikolau skrining pomaže da se rak na grliću materice otkrije na vreme, u stadijumima kada je potpuno i lako izlečiv;
• Uzimanje Papanikolau razmaza nije bolno, jednostavno je i kratko traje.

LINKOVI:

http://www.batut.org.rs/index.php?content=338

http://www.izjzv.org.rs/index.php?s=1&m=3&id=431

http://www.ecca.info/

http://www.ecca.info/sr

Ipak, i pored svih problema Referenta laboratorija za hemofilus i meningokok će nastaviti sa radom na:

-          prikupljanju sojeva N. meningitidis i H. influenzae kao uzročnika bakterijskog meningitisa na teritoriji Republike Srbije,

-          njihovoj fenotipskoj i genotipskoj identifikaciji koja može doprineti razvijanju epidemiološke slike o bakterijskom meningitisu u našoj zemlji,

-          saradnji sa drugim referentnim laboratorijama iz zemalja u okruženju i Evropi,

-          kao i na stvaranju nacionalne kolekcije sojeva.

Report on Haemophilus and Meningococcus invasive isolates collected in Serbia in a two-year period (2009 – 2010) (download, PDF 146KB).

Шта је Оквирна конвенција о контроли дувана?

Оквирна конвенција о контроли дувана представља најважније средство у активностима контроле дувана у свету. То је први споразум у оквиру Светске здравствене организације, који је означио велики напредак у развоју јавног здравља. На снази од 2005. године, већ представља споразум који је најбрже и најшире прихваћен од свих споразума у историји Уједињених нација и који су до данас ратификовале 172 државе – чланице. Скоро 6 милиона људи умреће ове године због срчаног и можданог удара, рака,плућних и других болести које су повезане са дуваном. Ако ништа не подузмемо да тоспречимо, овај број би могао да се повећа на 8 милиона до 2030. године. Пошто је усмртила 100 милиона људи у XX веку, употреба дувана могла би да убије 1 милијарду људи у XXI веку. Дуван је водећи узрок смрти који се може успешно уклонити. Светски дан без дуванског дима 2011. године у први план ставља универзални значај овог споразума, наглашава обавезе држава чланица које су ратификовале споразум и промовише суштинску улогу Конференције уговорних страна и СЗО коју оне имају да би помогле државама да испуне обавезе из Оквирне конвенције.

Шта за грађане представља Оквирна конвенција о контроли дувана?

Оквирна конвенција садржи скуп свеобухватних мера које би држава требало да спроведе како би се смањило оболевање и превремено умирање због последица коришћења дуванских производа и изложености дуванском диму и заштитило здравље грађана. У те мере спадају:

1. Заштита јавног здравља од комерцијалних и других сличних интереса дуванске индустрије;
2. Усвајање мера у политици цена и пореза ради смањења потражње за дуваном;
3. Заштита људи од изложености дуванском диму;
4. Регулисање садржаја дуванских производа;
5. Регулисање објављивања података о дуванским производима;
6. Регулисање изгледапаковања и обележавања дуванских производа;
7. Упозоравање људи на опасности од дувана;
8. Забрана рекламирања, промоције и спонзорства дуванске индсутрије;
9. Помоћ пушачима да прекину своју зависност од дувана;
10. Забрана продаје малолетницима и од стране малолетника и
11. Подршка економски одрживим алтернитивним културама уместо гајења дувана.

Важнији епидемиолошки подаци о пушењу и изложености дуванском диму

Преваленција пушења и изложеност дуванском диму у Србији:

• 39,7% мушкараца и 30,5% жена пушача¹:
• 9,3% младих узраста 13-15 година су тренутни пушачи²
• 61,7% одраслих изложено дуванском диму у својој кући¹
• 44,9% одраслих изложено дуванском диму на послу¹
• 77% младих узраста од 13 до 15 година живи са неким ко у њиховом присуству пуши²

Последице пушења и дужина живота³:

• Пушење вишеструко повећава ризик за рак плућа и друге туморе, инфаркт срца, шлог…
• Половина пушача умре од болести изазваних пушењем;
• Четвртина пушача умре у средњим годинама живота (30-69);
• Пушачи имају у просеку 10 година краћи живот од непушача.

Престанак пушења и дужина живота³:

• престанак пушења до 30. године старости – очекивани животни век као код непушача,
• престанак пушења у 40. години – животни век за 9 година дужи него да је остао пушач,
• престанак пушења у 60. години – животни век за 3 године дужи него код пушача.

Резултати истраживања о ефектима Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму 3 месеца након примене⁴:

-        Велика већина становника наше земље (92%) зна да је дувански дим штетан и за непушаче који га удишу из околине;

-        Велика већина становника наше земље (89%) зна да је пушење цигарета узрочник тешких и бројних болести;

-        У поређењу са првим истраживањем спроведеним у новембру 2010. године, значајно је смањена изложеност становништва дуванском диму – на радним местима са 45% на 35%, у школама са 44% на 23%;

-        Смањен је и проценат становника који дозвољавају пушење у свим просторијама у свом стану (са 48% на 42%);

-        Више од четвртине пушача (27%) је смањио број попушених цигарета дневно;

-        Готово петина пушача (18%) размишља да са пушењем цигарета престане.

-        Чак 38% бвших пушача наводи да их је на престанак пушења навео управо Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму.

1 Министарство здравља РС. Истраживање здравља становника Републике Србије: 2006. година, Министарство

здравља РС, 2007. ISBN 978-86-83607-34-1.

2 Глобално истраживање употребе дувана код младих, 2008. година, CDC, WHO, Удружење за јавно здравље Србије, Министарство здравља РС.

3 Извор: Doll R, Peto R et al. “Mortality in relation to smoking: 50 years’ observations on male British doctors”. BMJ2004; 328: 1519-28.

4 Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Извештај: Ефекти Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму – поновљено истраживање (други талас), фебруар 2011. године. Ipsos Strategic Marketing.

Крпељи бораве на шумовитим подручјима и на необрађеној вегетацији, али и уз поља, у баштама, живим оградама и слично. Присутни су од раног  пролећа до касне јесени, а најактивнији су у јуну. Хране се крвљу људи и многих животиња, а уколико су заражени, преносе бактерију, узрочника Лајмске болести (или узрочнике других обољења) за време храњења.

Крпељ мора да буде присутан на кожи бар 48 сати да би дошло до сигурне инокулације проузроковача. Крпељи се углавном налазе на ниској вегетацији, до висине од једног метра, а својим усним делом се закаче на животиње и људе који туда пролазе. Сисају крв 2 до 7 дана пре него што поново падну на вегетацију. Због тога, у доба највеће активности крпеља, треба при сваком боравку у природи мислити и на ту могућност, и избегавати боравак поред жбунастог биља и испод дрвећа. На подручју Републике Србије крпељи најчешће преносе Лајмску болест.

Лајмска болест је болест коју изазива бактерија (Borrelia Burgdorferi), а преноси је одређена врста крпеља (род Ixodes). Ово обољење је системско, што значи да напада све органе, а посебно кожу, нервни систем, зглобове и срце.

Лајмска болест је откривена 1975. године у граду Лајм, у Конектикату, а у нашој земљи  откривена је априла месеца 1987. године на подручју Београда.

На подручју Београду заражено је око 30 до 35% крпеља, али ипак треба бити опрезан након сваког убода крпеља. Симптоми болести почињу недељу до месец дана по убоду крпеља. Први знак је црвенило око места убода (Erythema migrans, или у народу Бивоље око), које се може ширити и формирати прстенасто црвенило веће од 5 цм око места убода. Ова промена на кожи праћена је појавом симптома сличним грипу (главобоља, грозница, малаксалост, болови у зглобовима), који трају неколико недеља уколико особа није под терапијом. Много озбиљније компликације, као што су неуролошке, проблеми са зглобовима (велики зглобови, посебно колено – отицање и болови, до хроничног артритиса), ређе кардиолошке, могу се некада јавити недељама или месецима након убода крпеља, ако се не спроводи лечење.

Мада се Лајмска болест може лечити, најбољи начин превенције Лајмске болести је спречити убод крпеља.

Једноставне мере за превенцију убода крпеља

1. Бити свестан типичних станишта крпеља – подручја високе траве, дворишта, паркови, ливаде, шуме, зелене површине.
2. Спречити убод крпеља применом репелената (средства против убода инсеката), који штите више сати против убода крпеља.
3. Носити светлу одећу која покрива руке и ноге, приликом боравка у природи.
4. Пажљиво прегледати себе и своју децу током боравка у природи, а обавезно на крају дана. Треба нарочито бити свестан  чињенице да се крпељ  може донети и на одећи или на кућним љубимцима.

Уколико уочите крпеља, никако га немојте сами уклањати, нити третирати било каквим уљима, растворима, геловима и слично, већ потражите стручну помоћ у надлежном дому здравља.

Крпељски менингоенцефалитис[1]

Крпељски менингоенцефалитис је вирусно обољење распрострањено у подручју средње и источне Европе и Азије, које се преноси путем заражених крпеља (као и Лајмска болест). Болест се јавља ендемски, односно само у природним активним жариштима у којима постоје природни резервоари вируса (шумски глодари, јеж, кртица), и њихови преносиоци (крпељи). Крпељ може да буде заражен у свим стадијумима свог животног циклуса, и доживотни је носилац вируса крпељског менингоенцефалитиса, који се у њему размножава и преноси трансоваријално са једне на другу генерацију крпеља.

Крпељски менингоенцефалитис има сезонски карактер, јер због начина преноса зависи од активности крпеља, па се појављује од пролећа до јесени. Основни пут преноса је убод зараженог крпеља, при чему је ризик од инфекције већи што је боравак крпеља на телу дужи. Не преноси се са човека на човека. Већина заражених особа нема симптоме обољења. Класична клиничка слика подразумева бифазни ток болести. Прва фаза болести јавља се 7 до 14 дана након убода зараженог крпеља у виду краткотрајног фебрилног обољења налик грипу, што траје око недељу дана. Следи период побољшања клинчке слике, односно период латенције у трајању од 4 до 10 дана. Друга фаза је менингоенцефалитична фаза која се развија код мањег броја оболелих. Уз опште симптоме инфекције (повишена температура, главобоља, болови у мишићима) јављају се знаци захваћености централног нервног система, односно запаљења можданица – кочење врата, повраћање, интензивне главобоље. Ређе долази до запаљења мозга са специфичним знацима: вртоглавица, поспаност, тремор, парализа мишића. У случају појаве ових симптома неопходна је хоспитализација. Ипак, код највећег броја оболелих региструје се блага клиничка слика.

На територији Републике Србије до сада нису регистровани крпељи, носиоци овог вируса.

Поред општих мера заштитe од убода крпеља, за превенцију крпељског менингоенцефалитиса постоји могућност специфичне заштите која се спроводи вакцинацијом. То је преекспозициона заштита, односно заштита пре убода крпеља, која се спроводи давањем три дозе вакцине по шеми: 0, 1 и 12. Да би се постигао адекватан ниво заштите пре сезонске активности крпеља, прву и другу дозу вакцина треба дати у зимским месецима. На тај начин постигнут имунитет траје 3 до 5 година, па је неопходна ревакцинација једном дозом вакцина сваке три године. Овакав вид заштите препоручује се професионално експонираним лицима и лицима у подручјима која су ендемска за крепљски менингоенцефалитис

Преузето са сајта Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић – Батут”

http://www.batut.org.rs/index.php?content=256

XXI НЕДЕЉА ЗДРАВЉА УСТА И ЗУБА, као манифестација свеукупних годишњих активности за очување и унапређење здравља уста и зуба становништва Србије, у организацији Института за јавно здравље Србије «Др Милан Јовановић-Батут» и Стоматолошког факултета Универзитета у Београду, ове године се организује од 9. до 15. маја, са ПОРУКОМ:

«Боље спречити, него лечити»

Циљеви обележавања Недеље здравља уста и зуба су:

да се привуче пажња јавности на значај здравља уста и зуба, као важне компоненте општег здравља

• да се информише становништво о методама за спречавање болести уста и зуба и пружи подстицај за њихову широку примену
• да се мобилишу сви сегменти друштва да према својим обавезама и могућностима дају допринос промоцији, унапређењу и очувању општег и посебно здравља уста и зуба, и
• да се мотивишу доктори стоматологије да примењују интегрисани приступ у терапији болести уста и зуба

И ове године расписан је ЛИКОВНИ и ЛИТЕРАРНИ конкурс, на тему: «Боље спречити, него лечити» за децу предшколских установа, и ученике oсновних и средњих школа.

Радове ДОНЕТИ или ПОСЛАТИ до 10. маја 2011. године:

Завод за јавно здравље

за Недељу здравља уста и зуба

Војвођанска 47

25000 Сомбор

На полеђини, или у доњем десном углу рада, написати:

за ШКОЛЕ:

Име и Презиме, Разред, Одељење

Школа, Место

Наставник (Име и презиме)

за ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ:

Име и Презиме, број навршених година живота

Назив предшколске установе, Назив Објекта, Место објекта

Васпитач (име и презиме)

Додела награда на републичком нивоу у јуну 2011. године.

Недеља здравља уста и зуба је период када се интензивирају активности на промоцији здравља уста и зуба које се спроводе током целе године. По традицији, Недеља здравља уста и зуба претходи Симпозијуму здравственог васпитања у стоматологији на коме се проглашавају општине у којима су активности на промоцији здравља уста и зуба биле најразноврсније и најмасовније.

Носиоци активности за територију сваке општине су службе стоматолошке здравствене заштите домова здравља и заводи за јавно здравље са територије округа, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе.

Ове године, на основу извештаја о активностима, прогласиће се и најактивнија локална заједница у промоцији здравља уста и зуба у Србији, у 2011. години.

КОНТАКТ:

TEL: 025/22-888, лок. 40

E-mail:  vaspitanje@zzjzsombor.org

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Postoje neka otkrića na polju prirodnih nauka koja su nesumnjivo bitno obeležila i trasirala put daljem razvoju medicinske misli. Jedno od njih je svakako pronalazak antibiotika i njihova primena u kliničkoj praksi.

Danas, nekoliko decenija posle primene prvih antibiotika, susrećemo se sa novim problemom, koji je poprimio globalne razmere – rezistencijom [otpornošću] mikroorganizama na antibiotike.

Antimikrobna rezistencija – poznata kao rezistencija na lekove – događa se kada mikroorganizmi kao što su bakterije, virusi, gljive i paraziti, postanu otporni na do tada korišćena antimikrobna sredstva, a lečenje infekcija izazvano ovim mikroorganizmima bude neefektivno. Kada jedan mikroorganizam postane otporan (rezistentan) na većinu ili skoro sve grupe antibiotika, nazivamo ga, preuzimajući engleski termin, „superbug“.

Ovi multirezistentni mikroorganizmi mogu izazvati kod ljudi infekcije, vrlo teške za lečenje, koje se ne retko završavaju fatalno, mogu se širiti na druge osobe ili pacijente, a lečenje ovih infekcija nosi sa sobom i bitan ekonomski momenat. U stalnoj borbi medicine i nauke da iznađe nove lekove, razvijaju se nove generacije sintetskih antimikrobnih sredstava, koji za sada mogu da deluju na ove mikroorganizme, ali druga strana medalje je da su ti lekovi izuzetno skupi i sa velikim brojem neželjenjih dejstava, da se nekada postavlja pitanje opravdanosti njihove primene.

Antimikrobna rezistencija se pospešuje nepravilnim i neracionalnim korišćenjem antimikrobnih sredstava, propisivanjem neadekvatnih doza, nedovoljnim trajanjem terapije ili samomedikacijom [samolečenjem] pacijenata. Loš kvalitet zdravstvene zaštite, pogrešno propisivanje lekova i loša prevencija i kontrola  intrahospitalnih infekcija pospešuju razvoj  rezistencije. Razumevanje i prepoznavanje ove problematike na nacionalnom nivou, formiranjem Nacionalnih centara za nadzor nad antimikrobnom rezistencijom, edukacijom zdravstvenih radnika o racionalnoj primeni antibiotika i obezbeđivanjem finansijskih sredstava za ove projekte, umnogome doprinose boljoj kontroli rezistencije mikroorganizama na antimikrobna sredstva.

Evropska Unija ima nekoliko tela koje se bave ovom problematikom. Jedno od njih je i EARSS (European Antimicrobial Resistance Surveillance System, www.rivm.nl/earss/) sada novog naziva EARS – Net, koji prikuplja elektronske izveštaje iz svih zemalja EU, tj. njihovih Nacionalnih centara za nadzor nad   antimikrobnom rezistencijom.

Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organisation, WHO) je takođe aktivan partner u borbi protiv rezistencije na globalnom nivou, a naročito one koja se tiče virusa HIV-a, bacila izazivača tuberkuloze i malarije. Rezistentna TBC je ogroman svetski problem, naročito u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju, ali i u nekom evropskim zemljama (neke države bivše SSSR, Rumunija). Lečenje ovakvih oblika TBC je znatno duže (traje do 2 godine), koristi se veliki broj antituberkulotika (do 8 lekova) koji imaju i brojna neželjena dejstva, a povećana je i ukupna cena lečenja ovakvih pacijenata.

Mikrobiološka laboratorija Zavoda za javno zdravlje Sombor već 5 godina redovno detektuje i prati rezistentne i multirezistentne mikroorganizme u bolničkoj sredini, kao i u opštoj populaciji ambulantnih pacijenata, i šalje godišnje izveštaje Nacionalnom centru za antimikrobnu rezistenciju, kao i komisiji za bolničke infekcije koja postoji u somborskoj bolnici. Aktivnim učestvovanjem u projektu EU „Unapređenje laboratorijskih usluga u Srbiji“ 2005 – 2008, naša laboratorija je pored donacija u opremi, uvela  i softver WHO – Net, koji koristi u radu.

Do sada, u trci medicinske nauke i sposobnosti mikroorganizama da iznađu nove mehanizme otpornosti na lekove, nema pobednika. Od odgovornosti zdravstvenog sistema, koji se ogleda kroz kontrolu pravilne primene antibiotika, prepoznavanja ovog problema od strane nacionalnih institucija, ali i odgovornosti nas samih, zavisi ko će u ovoj trci pobediti.

Dr Snežana Delić

spec. mikrobiologije sa parazitologijom

Poster Poster SZO 1 PosterSZO 2

Linkovi :

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović-Batut”
http://www.batut.org.rs/index.php?content=222
http://www.batut.org.rs/index.php?content=225
http://www.batut.org.rs/download/aktuelno/Sta%20je%20svetski%20dan%20zdravlja.pdf
http://www.batut.org.rs/download/aktuelno/Cinjenice%20o%20antimikrobnoj%20rezistenciji.pdf

Ministarstvo zdravlja
http://www.zdravlje.gov.rs/showelement.php?id=3383
http://www.minzdravlja.info/downloads/2011/April/April2011SvetskiDanZdravljaProgram.pdf

Institut za javno zdravlje Vojvodine
http://www.izjzv.org.rs/index.php?s=1&m=3&id=164
http://izjzv.org.rs/ftp/uploads/07.04.2011_1_Svetski_dan_zdravlja.pdf
http://izjzv.org.rs/ftp/uploads/07.04.2011_2_Cinjenice_o_antimikrobnoj_terapiji.pdf
http://izjzv.org.rs/ftp/uploads/07.04.2011_3_Rezistencija.pdf

Svetska zdravstvena organizacija
http://www.who.int/world-health-day/2011/en/index.html
http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs194/en/index.html
http://www.who.int/topics/drug_resistance/en/index.html

Stručnjаci upоzоrаvајu dа svаке gоdinе u svеtu оd mаlignih tumоrа оbоli 12 miliоnа i umrе 7,6 miliоnа ljudi. Prоcеnе uкаzuјu dа ćе sе dо 2030. gоdinе udvоstručiti brој оbоlеlih i umrlih оsоbа оd rака širоm svеtа. U nаšој zеmlji bеlеži sе visока stоpа оbоlеvаnjа i umirаnjа оd mаlignih bоlеsti, као i visока učеstаlоst fакtоrа riziка.

U Srbiјi sе u prоsекu gоdišnjе diјаgnоstiкuје prеко 33.000 nоvih slučајеvа mаlignih tumоrа i око 21.000 ljudi којi umiru оd rака. Vоdеći uzrоci оbоlеvаnjа i umirаnjа оd rака u nаšој zеmlji gоtоvо su idеntični vоdеćim uzrоcimа оbоlеvаnjа i smrtnоsti оd mаlignih tumоrа u vеćini zеmаljа u rаzvојu i u rаzviјеnim zеmljаmа svеtа: mušкаrci u nаšој srеdini nајvišе su оbоlеvаli оd rака plućа, коlоnа i rекtumа, prоstаtе, mокrаćnе bеšiке, žеlucа i pаnкrеаsа. Коd žеnа mаligni prоcеs је nајčеšćе biо lокаlizоvаn nа dојci, коlоnu i rекtumu, grliću mаtеricе, plućimа, tеlu mаtеricе i žеlucu. Tокоm pоslеdnjе dеcеniје оbоlеvаnjе оd svih оbliка rака u Srbiјi pоrаslо је zа 25% коd mušкаrаcа i zа 18% коd žеnа.

Gоdišnjе u Srbiјi оd rака brоnhа i plućа u prоsекu оbоli 5200 i umrе 4600 оsоbа оbа pоlа. Оd mаlignih tumоrа dеbеlоg crеvа i rекtumа u prоsекu svаке gоdinе u nаšој zеmlji оbоli višе оd 3700 i umrе око 2600 ljudi, оd mаlignih tumоrа dојке оbоli око 3500 i umrе око 1600 žеnа, оd rака prоstаtе približnо оbоli 1500 i umrе 800 mušкаrаcа, dок sе diјаgnоzе rака grlićа mаtеricе pоstаvе коd približnо 1300 žеnа, dок višе оd 500 umrе оd оvе vrstе mаlignоg tumоrа.

Stоpе nоvооbоlеlih оd svih lокаlizаciја rака, оd mаlignih tumоrа dеbеlоg crеvа i rекtumа i rака dојке u Srbiјi, vеć duži niz gоdinа su nižе оd prоsеčnih vrеdnоsti оvih stоpа u zеmljаmа Еvrоpsке zајеdnicе. Istоvrеmеnо, Srbiја еvidеntirа nајvišu stоpu nоvооbоlеlih оd rака grlićа mаtеricе u Еvrоpi, која је bilа približnо tri putа vеćа оd prоcеnjеnоg prоsека u zеmljаmа еvrоpsке zајеdnicе.

Каdа sе rаdi о smrtnоsti, nаšа zеmljа sе nаlаzi u grupi zеmаljа Еvrоpе sа visокim stоpаmа smrtnоsti оd svih оbliка mаlignih tumоrа, као i rака dеbеlоg crеvа i rекtumа, mаlignih tumоrа dојке i rака grlićа mаtеricе. Stоpе mоrtаlitеtа оd svih mаlignih tumоrа tокоm pоslеdnjе dеcеniје su u Srbiјi pоrаslе коd mušкаrаcа zа 11,3% i коd žеnа zа 8,5%.

Nеprеpоznаvаnjе rizičnоg pоnаšаnjа i nеdоvоljnо коrišćеnjе pоzitivnih isкustаvа u sprоvоđеnju prоgrаmа prеvеnciје i rаnоg оtкrivаnjа rака iz rаzviјеnih zеmаljа Еvrоpе i svеtа, u Srbiјi i dаljе prеdstаvljа znаčајаn prоblеm. Izbоr zdrаvih stilоvа živоtа prаvi је nаčin dа sе smаnji riziк оd оbоlеvаnjа.

Svако mоžе dа smаnji sоpstvеni riziк оd rака ако sе pridržаvа јеdnоstаvnih sаvеtа:
1. Prеstаnitе dа pušitе,
2. Hrаnitе sе prаvilnо,
3. Smаnjitе коnzumirаnjе аlкоhоlnih pićа,
4. Vоditе rаčunа о tеlеsnој tеžini,
5. Buditе fizičкi акtivni,
6. Izbеgаvајtе nеumеrеnо izlаgаnjе suncu,
7. Vакcinišitе sе prоtiv hеpаtitisа B i
8. Sа каncеrоgеnim mаtеriјаmа ruкuјtе prеmа uputstvu.

Prеvеnciја i rаnо оtкrivаnjе su nајuspеšniје оružје u bоrbi prоtiv rака. Rеdоvnа primеnа prеglеdа ili tеstа u cilju rаnоg оtкrivаnjа bоlеsti коd оsоbа које јоš nеmајu simptоmе bоlеsti, а nаlаzе sе u prоsеčnоm riziкu оbоlеvаnjа, nаzivа sе sкrining. Оpštе prihvаćеni i prеpоručеni zа zеmljе Еvrоpе su sкrininzi zа rак dојке, rак grlićа mаtеricе i rак dеbеlоg crеvа. Prоcеnе stručnjака su dа је blаgоvrеmеnim prаćеnjеm mоgućе оtкriti trеćinu slučајеvа mаlignih tumоrа u rаnој fаzi, као i dа sе brzоm i dеlоtvоrnоm tеrаpiјоm znаčајnо mоžе prоdužiti prеživljаvаnjе коd јоš trеćinе оsоbа оbоlеlih оd rака.

Preuzeto sa : http://www.batut.org.rs/index.php?content=213

Materijal za kampanju mart 2011

Izgled agitke spremne za štampu

(ako ste u mogućnosti, agitku koja je pripremljena za štampu (u pdf fajlu) možete da štampate)

Prevencija raka 2011

Prevencija raka 2011

LINKOVI:

http://www.batut.org.rs/index.php?content=213

http://www.izjzv.org.rs/index.php?s=1&m=3&id=152

http://www.zdravlje.gov.rs/showpage.php?id=233

http://www.minzdravlja.info/downloads/2009/Jul/Jul%202009%20SrbijaProtivRaka%20Nacionalni%20Program.pdf

http://www.minzdravlja.info/downloads/2009/Jul/Jul%202009%20SrbijaProtivRaka%20Evropski%20Kodeks%20Protiv%20Raka.pdf

31. januar, Nacionalni dan bez duvanskog dima, ove godine se obeležava pod sloganom „DOBAR IZBOR – ZDRAVA SRBIJA“ i posvećen je sprovođenju Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu.

Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu

Pravilnik obliku i sadržaju znaka pušenja

Podsetnik javni prevoz

Podsetnik obrazovne ustanovi i dečija zaštita

Podsetnik potpuna zabrana ostali

Podsetnik radni prostor

Podsetnik ugostiteljski objekti

Podsetnik zdravstvene ustanove

Podsetnik ustanove socijalne zaštite

Linkovi:

http://www.batut.org.rs/index.php?content=209

Европска недеља превенције рака грлића материце 2011 23-29 јануар

Недеља превенције рака грлића материце у Европи обележава се сваке године током последње недеље јануара, почевши од 2007. године; ове године године 5. пут.

Акцију је покренула Европска асоцијација против рака грлића материце (ECCA)[1] у сарадњи са Међународном унијом за борбу против рака (UICC), Европском организацијом за борбу против рака (ECCO), Асоцијацијом европских лига против рака (ECL) и чланицама Европске асоцијације против рака грлића материце широм Европе.

Циљ обележавања ове недеље је информисање и едукација о раку грлића материце и методама спречавања истог.

АКО СЕ ОТКРИЈЕ У РАНОЈ ФАЗИ, РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ ЈЕ БОЛЕСТ КОЈА СЕ МОЖЕ ИЗЛЕЧИТИ!

У Србији се ове године недеља обележава под слоганом «БУДИ БРЖА» са циљем да се што више жена подстакне да на време оду на преглед и буду брже од болести.

Рак грлића материце други је најчешћи малигни тумор код жена и четврти по учесталости умирања.

У свету, годишње, 500.000 жена обољева, а око 250.000 жена умре од рака грлића материце.

У Европи, број нових случајева годишње износи 60.000, а број умрлих жена у току године дана износи 30.000.

Србија је на првом месту у Европи по броју оболелих жена од рака грлића материце, са око 1300 – 1500 нових случајева обољења, годишње. У просеку сваког дана у Србији се код 4 жене открије рак грлића материце, а сваког дана 1 жена умре од ове малигне болести.  Укупно, у 2009. години, у Србији, 471 жена умрла је од рака грлића материце.

Рак грлића материце најчешће се јавља код жена 35-50 године живота.

Велики број наших жена први пут се јави гинекологу када је болест већ узела маха и када је лечење тешко, а његов успех неизвестан.

Рак грлића материце чешће се јавља у централној Србији него у Војводини.

На подручју западно-бачког округа, у 2009. години, број откривених нових случајева обољења од рака грлића материце, по подацима Регистра за рак, износио је 16. Број умрлих жена од рака грлића материце, по подацима Републичког завода статистику, ДЕМ-2, у 2009. години износио је 11. Број случајева обољења од рака грлића материце регистрован у болничкој здравственој заштити, исте године, износио је 40, а у службама примарне здравствене заштите 128.

Превентивни прегледи код гинеколога требало би да се раде једном годишње код жена 25-69 година, а на 2 године код жена 19-25 година.

ФАКТОРИ РИЗИКА: ХПВ инфекција (инфекција хуманим папилома вирусом); сексуални живот пре 16. године; промискуитет; промискуитетни партнер; имуносупресија; пушење; лоши социо-економски услови;

ПДФ Верзија овог текста са логом

20 питања и одговора о раку грлића материце

“Moj je život moja pjesma”

Nina Badric, Karolina Goceva, Aleksandra Radovic, Maya Sar

http://www.youtube.com/watch?v=lqlorU4hKo8http://dnevnik.hr/showbizz/glazba/premijera-spota-moj-je-zivot-moja-pjesma-u-in-magazinu.html

http://novatv.hr/clanak/novosti/moj-je-zivot-moja-pjesma.html

Линкови:

http://www.ecca.info/sr

http://www.ecca.info/sr/campaigns/the-cervical-cancer-prevention-week.html

http://www.ecca.info/sr/campaigns/the-5th-cervical-cancer-prevention-week.html

http://www.izjzv.org.rs/PrevRakaGrlMater_2011.htm

http://www.batut.org.rs/index.php?content=206

http://www.batut.org.rs/index.php?content=204

http://www.zdravlje.org.rs/kalendar_zdravlja/rak%20grlica%20materice.pdf

http://www.pearlofwisdom.eu/en/home.html

http://www.vasginekolog.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=286:ta-je-rak-grlia-materice-&catid=39:cattumori&Itemid=77
http://www.zdravlje.gov.rs/showelement.php?id=3196