1. Putnicki automobil marke Skoda, tip Felicija GLX 1.3 god. proizvodnje 1996; registrovan do avgusta 2011. godine; po ceni od 200.000,00 dinara sa PDV-om

2. Putnicki automobil marke Zastava, tip Jugo 101 Skala CPZK 1.3, god. proizvodnje 1999; registrovan do septembra 2010. godine; po ceni od 85.000,00 dinara sa PDV-om

Kontakt osoba : Zoran Vuletic, tel. 063/468-141

Расписује јавни конкурс за именовање

ДИРЕКТОРА ЗАВОДА ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СОМБОР

на мандатни период од 4 године

Услови за именовање:

За директора Завода за јавно здравље Сомбор може бити именовано лице које поред општих услова прописаних законом, испуњава и следеће услове:

-          доктор медицине са завршеном специјализацијом из делатности Завода за јавно здравље Сомбор

-          дипломирани правник или дипломирани економиста са завршеном едукацијом из области здравственог менаџмента

-          да има најмање 5 година радног стажа у области здравствене заштите

Уз пријаву која садржи преглед кретања у служби са биографским подацима, кандидат је дужан

да приложи следеће доказе:

-          оверену фотокопију дипломе

-          потврду о дужини радног стажа у области здравствене заштите

-          оверену фотокопију о завршеној едукацији из области здравственог менаџмента, уколико је кандидат дипломирани правник или дипломирани економиста

Рок за пријављивање на конкурс је 8 дана од дана објављивања конкурса.

Управни одбор ће извршити избор кандидата најкасније у року од 30 дана од дана завршетка

јавног конкурса.

Ближе информације о конкурсу се могу добити у Служби за правне послове Завода за јавно здравље Сомбор.

Пријаве се подносе на адресу:

Завод за јавно здравље Сомбор

25000  Сомбор

Војвођанска бр.47

Са назнаком: „За конкурс за директора“

Svetska zdravstvena organizacija izabrala je za ovogodišnji Svetski dan bez duvanskog dima, 31. maj 2010. godine temu: „Devojčice i žene kao meta duvanske industrije“.

Zauzdavanje epidemije korišćenja duvana među ženama predstavlja značajan deo strategije sveobuhvatne kontrole duvana. Svetski dan bez duvanskog dima 2010. godine trebalo bi da skrene posebnu pažnju na štetne efekte reklamiranja duvana među ženama i devojčicama. Ponovo se ističe potreba da skoro 170 država, koje su ratifikovale Okvirnu konvenciju o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije, zabrane bilo kakvo reklamiranje, promociju i sponzorisanje duvanskih proizvoda, u skladu sa ustavom i zakonima svoje zemlje.

Među više od milijardu pušača u svetu, žene čine oko 20% i njihov broj će sigurno nastaviti da raste. Broj pušača među muškarcima dostigao je svoj maksimum, dok stope pušenja među ženama još uvek rastu. Žene predstavljaju osnovnu ciljnu grupu planiranih aktivnosti duvanske industrije, koja mora da pridobije nove korisnike, kako bi se zamenila skoro polovina sadašnjih pušača koji će prevremeno umreti zbog bolesti izazvanih pušenjem.

Posebno je zabrinjavajući porast zastupljenosti upotrebe duvana među devojčicama. Novi izveštaj SZO „Žene i zdravlje: danas dokazi, sutra problem na dnevnom redu“ nabraja dokaze o tome kako duvanska industrija sve više usmerava reklamiranje ka devojčicama. Podaci iz 151 zemlje sveta pokazuju da oko 7% adolescentkinja puši cigarete, nasuprot 12% adolescenata. U nekim zemljama, devojčice puše skoro isto toliko koliko i dečaci.

Svetski dan bez duvanskog dima 2010. godine trebalo bi da, sa zakašnjenjem, prizna važnost sprečavanja i suzbijanja epidemije duvana među ženama. Generalni direktor SZO Margaret Čen napisala je u gore pomenutoj publikaciji da je „zaštita i unapređenje zdravlja žena presudno za zdravlje i razvoj uopšte – ne samo za građane danas, već i za buduće generacije“.

U Okvirnoj konvenciji o kontroli duvana SZO, koja je stupila na snagu 2005. godine, stoji upozorenje o “porastu pušenja i drugih oblika upotrebe duvana kod žena i mladih devojaka u celom svetu“.

Iako će Svetski dan bez duvanskog dima 2010. godine biti usmeren na marketing duvanske industrije usmeren ka ženama, insistiraće se i na neophodnosti da se zaštite dečaci i muškarci od taktike duvanske industrije. U svom izveštaju iz 2007. godine „Pol i kontrola duvana: kratki prikaz politike“ SZO je navela: „Opšte mere kontrole duvana možda nisu podjednako, a ni slično delotvorne kod oba pola… uticaj pola mora se uzeti u obzir…. Zbog toga je važno da politika sprečavanja i suzbijanja upotrebe duvana svakako uzme u obzir i osobine, razlike i reakciju na duvan po polu kako bi se … smanjila upotreba duvana i poboljšalo zdravlje muškaraca i žena u svetu“.

U drugom izveštaju iz 2007. godine „Pregled dokaza: pol i kontrola duvana“ SZO kaže: „I muškarci i žene treba da dobiju punu informaciju o različitim efektima na zdravlje zbog upotrebe duvana kod oba pola… jednaku zaštitu od reklamiranja i marketinga multinacionalnih duvanskih kompanija, koje je usmereno prema jednom polu, kao i od izrade duvanskih proizvoda specifičnih za pojedini pol… [i] da dobiju informaciju o zaštiti od izlaganja duvanskom dimu i profesionalnog izlaganja duvanu ili nikotinu prema polu“.

Okvirna konvencija o kontroli duvana SZO navodi „potrebu za strategijama kontrole duvane specifičnim za svaki pol ponaosob“, kao i „potpuno učešće žena na svim nivoima donošenja odluka [o merama kontrole duvana] i primene [mera kontrole duvana]“.

Tokom Svetskog dana bez duvanskog dima 2010. godine i tokom cele godine SZO će podsticati vlade da obrate posebnu pažnju na zaštitu žena od pokušaja duvanske industrije da ih namame na doživotnu nikotinsku zavisnost. Na ovaj apel SZO, vlade mogu da smanje gubitke zbog fatalnih i onesposobljavajućih srčanih i moždanih udara, malignih i respiratornih bolesti, od kojih žene u sve većem procentu oboljevaju.

Upotreba duvana mogla bi da ubije milijardu ljudi u ovom veku. Prepoznavanje značaja smanjenja upotreba duvana kod žena i aktivnosti koje bi do toga dovele, mogle bi da spasu mnoge živote.

Preuzeto sa :

http://www.batut.org.rs/activenews_view.asp?articleID=361

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” i Stomatološki fakultet Univerziteta u Beogradu i ove godine organizuju XX Nedelju zdravlja usta i zuba od 10. do 16. maja 2010. godine koja predstavlja ove sveukupne  aktivnosti za očuvanje i unapređenje zdravlja usta i zuba stanovništva Srbije, sa porukom (sloganom)

“SVI ZAJEDNO DO LEPOG OSMEHA”

CILJEVI NEDELJE ZDRAVLJA USTA I ZUBA SU:

• da se privuče pažnja javnosti na značaj zdravlja usta i zuba, kao važne komponente opšteg zdravlja,
• da se informiše stanovništvo o metodama za sprečavanje bolesti usta i zuba i da se pruži podsticaj za njihovu široku primenu,
• da se mobilišu svi segmenti društva da prema svojim obavezama i mogućnostima daju doprinos promociji, unapređenju i očuvanju opšteg i posebno  zdravlja usta i zuba,
• da se motivišu zaposleni u službama za zaštitu zdravlja usta i zuba da primenjuju integrisani pristup u terapiji oralnih bolesti.

Nosioci ovih aktivnosti za teritoriju svake opštine su službe stomatološke zaštite iz domova zdravlja, okružni instituti i zavodi za javno zdravlje sa teritorije Republike, uz aktivno učešće privatne stomatološke prakse.

Nedelja zdravlja usta i zuba je period kada se intenziviraju aktivnosti na promociji zdravlja usta i zuba koje se sprovode tokom cele godine.

Aktivnosti u Nedelji zdravlja usta i zuba treba da pruže stručnu, društvenu i medijsku podršku merama za očuvanje i unapređenje zdravlja usta i zuba. Podsećamo Vas da je posebno značajno da se u ove promotivne aktivnosti uključi lokalna zajednica: opštinske vlasti, privreda, vodoprivreda, prehrambena industrija, predškolske i školske ustanove, sredstva informisanja, privatni preduzetnici i drugi, kao stalni učesnici u promociji zdravlja i oralnog zdravlja i naravno u toku kampanje Nedelja zdravlja usta i zuba.

I ove godine je raspisan NAGRADNI KONKURS za decu PREDŠKOLSKOG uzrasta, učenike OSNOVNIH škola za 2 kategorije: I-IV i V-VIII razreda, za likovne i literarne radove na temu „SVI ZAJEDNO DO LEPOG OSMEHA”.

Radove dostaviti do 1. juna 2010. godine, u Zavod za javno zdravlje, Vojvodjanska 47, 25000 Sombor. Tel.: 025/ 22-888, E-mail: vaspitanje@zzjzsombor.org

Dodela nagrada na republičkom nivou obaviće se u junu 2010. godine na svečanoj manifestaciji u Institutu Batut, Beograd.

Slika prošlogodišnjeg pobednika na konkursu

Eliminacija morbila (malih boginja)

Nedelja imunizacije je godišnji događaj čiji je opšti cilj povećanje obuhvata imunizacijom jačanjem uverenja o potrebi zaštite svakog deteta od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, sa posebnim akcentom na decu iz teško dostupnih vulnerabilnih i marginalizovanih grupa.

Svetska zdravstvena organizcija (SZO) je pokrenula inicijativu za organizovanje Nedelje imunizacije u oktobru 2005. godine. Suština akcije bila je usmeravanje pažnje opšte javnosti ali i zdravstvenih radnika na značaj imunizacije kao najefikasnije mere primarne prevencije. U ove aktivnosti tada se uključila Srbija sa još nekoliko zemalja. Od 2007. godine, kada je održana druga Nedelja imunizacije, uključivale su se i ostale zemlje Evropskog regiona SZO a svaka nedelja imala je tematski cilj.

Obeležavanje ove – pete po redu nedelje imunizaciju, usmereno je na intenziviranje i kontinuirano održavanje svih aktivnosti koje su predviđene u strategiji eliminacije morbila u Evropskom regionu SZO, jer je očigledno da ona neće biti dostignuta prema ranije postavljnom cilju, do kraja 2010. godine.

I pored postignutih rezultata u periodu 2007–2010. godine, kada je redukovano obolevanje od morbila na manje od 10 slučajeva na milion stanovnika došlo do je zastoja u procesu i ponovne pojave morbila u nekim evropskim zemljama. Glavni razlog je nevakcinisanje ili nepravovremeno vakcinisanje dece što je dovelo do epidemijskog javljanja bolesti koje je rezultovalo i smrtnim ishodima kako među decom tako i među starijima.

Prema podacima SZO u svetu godišnje oboli najmanje dva miliona osoba od bolesti koje se mogu prevenirati imunizacijom, od kojih 1,4 miliona čine deca mlađa od pet godina. Morbili su jedan od vodećih uzroka smrtnosti dece u svetu, iako se mogu efikasno sprečiti vakcinom koja je dostupna već više od 40 godina. Mada je smrtnost od morbila na globalnom nivou redukovana za oko 75% u odnosu na 2000. godinu, u 2008. godini čak 38% smrtnih ishoda od svih bolesti koje se mogu prevenirati vakcinacijom činili su morbili.

Evropski region SZO beleži preko 8500 registrovanih slučajeva morbila u 2008. godini, od kojih je u oko 18% bila neophodna hospitalizacija zbog težine kliničke slike i komplikacija. U poslednjoj deceniji broj obolelih u Evropi je smanjen za oko 10 puta.
Međutim, poslednjih godina došlo je do pada obuhvata imunizacijom protiv morbila u mnogim zemljama Evrope i importovanja virusa u osetljive populacije (nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane osobe). Ovo je rezultovalo epidemijskim javljanjem malih boginja u Albaniji, Grčkoj, Nemačkoj, Austriji, Italiji, Švajcarskoj, Srbiji, Bugarskoj.

Sredinom aprila 2009. godine registrovana je epidemija morbila u Bugarskoj koja još traje i koja predstavlja najveću registrovanu epidemiju u poslednjoj deceniji u Evropskom regionu.

Epidemija se kontinuirano širila u romskoj populaciji (pripadnici ove populacije čine oko 90% obolelih), nakon importovanja iz Nemačke i postepeno zahvatila sve regione zemlje. Do sredine aprila ove godine registrovano je preko 13.000 obolelih i 17 umrlih osoba. Više od polovine obolelih su osobe mlađe od 15 godina, od kojih oko 20% čine osobe mlađe od godinu dana. Prema raspoloživim podacima većinu obolelih čine nevakcinisane ili nepotpuno vakcinisane osobe.

Strategijskim planom Evropskog regiona SZO za period 2005–2010. godine, predviđena je eliminacija morbila, na osnovu kog je usvojen i plan aktivnosti za eliminaciju morbila u Republici Srbiji koji je usmeren na:

1. Dostizanje i održavanje visokog nivoa obuhvata (≥95%) sa dve doze MMR vakcine (vakcina protiv morbila, rubele i parotitisa);
2. Obezbeđivanje dopunske imunizacije MMR vakcinom za populaciju osetljivu na morbile (osoba koje su iz bilo kog razloga propuštene da se vakcinišu/revakcinišu);
3. Uspostavljanje i održavanje sistema aktivnog nadzora sa istraživanjem i laboratorijskim ispitivanjem svakog suspektnog slučaja morbila;
4. Povratno informisanje zdravstvenih radnika i javnosti o koristi i rizicima koji se odnose na imunizaciju protiv morbila.

Nakon uvođenja vakcine protiv morbila u Srbiji 1971. godine, obolevanje se javljalo u epidemijskoj formi na svakih 3–5 godina, ali sa višestuko manjim brojem obolelih u odnosu na period pre uvođenja vakcine. Registrovane su velike epidemije 1986, 1989, 1993. i 1997. godine.
U epidemiji morbila 1997. godine u kojoj je obolelo oko 4000 osoba registrovani su poslednji smrtni ishodi od ove bolesti. Nakon 10 godina od pomenute epidemije (2007. godine) kao posledica importovanja virusa u nevakcinisanu pretežno romsku populaciju u Vojvodini izbila je epidemija u kojoj je obolela 201 osoba. Tokom 2008. i 2009. godine registrovani su pojedinačni importovani slučajevi obolevanja kod kojih je utvrđeno poreklo virusa iz Nemačke i Tajlanda.
Kako je osnovno pravo svakog deteta, bez obzira na teritorijalne i socijalne razlike da bude vakcinisano, odnosno da treba da primi pravu vakcinu u pravo vreme, neophodno je sisteme imunizacije unutar svake zemlje unapređivati kroz kontinuirane ljudske, materijalne i tehničke resurse, jer ulaganje u zdravlje dece kroz ulaganje u sprovođenje programa imunizacije predstavlja najveću investiciju za budućnost.

Preuzeto sa sajta Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović – Batut”, Beograd

http://www.batut.org.rs/activenews_view.asp?articleID=344

Ucestvujte u kampanji "Ostavi i Pobedi" 2010.

i osvojite 50.000 dinara!

PRIJAVA

12-30 aprila 2010TAKMICENJE

1-31 maja 2010

Svake druge godine u maju odrzava se kampanja «Ostavi i pobedi», takmicenje u odvikavanju od pusenja.

KO MOZE DA OSVOJI NAGRADU:

1. Pusac koji zeli da prestane sa pusenjem

2. Nepusac koji podrzava pusaca da prestane sa pusenjem

Ako ste pusac, da biste ucestvovali u osvajanju nagrade treba da ste stari najmanje

18 godina, da svakodnevno pusite najmanje godinu dana, i, sto je najvaznije, DA

ZELITE DA PRESTANETE SA PUSENJEM!

Potrebno je da:

a. popunite i posaljete/dostavite prijavni listic najkasnije do 30. aprila 2010.

godine svom domu zdravlja ili okruznom Institutu/ Zavodu za javno zdravlje

(prijave mozete naci i na salterima i internet adresama ovih ustanova)

b.prestanete da pusite odmah po slanju prijave i ne pusite najmanje 4 nedelje

tokom maja meseca!

Svedok je osoba koja svedoci da li ste prestali sa pusenjem u maju mesecu 2010. Moze

biti pusac ili nepusac. Ako je nepusac moze biti i podrzavalac. Za svedoke nema

nagrada.

Ako ste nepusac i zelite da pruzite podrsku i pomognete pusacu da ostavi pusenje,
potrebno je da popunite i posaljete/dostavite prijavni listic najkasnije do 30.
aprila 2010. godine svom DOMU ZDRAVLJA ili OKRUZNOM INSTITUTU/ ZAVODU ZA JAVNO
ZDRAVLJE  (prijavne listove mozete naci i na salterima i internet adresama ovih
ustanova)

Obrasci za prijave:

Prijavni list za pušača

Prijavni list za osobu koja podržava pušača da ostavi pušenje

Finalni obrazac sa zbirnom prijavom

Prijavni list za pusače i nepušače

Popunjen prijavni list POSLATI (postom, internetom) ili DONETI:

Zavod za javno zdravlje

Vojvodanska 47

25000 Sombor

TEL: 025/ 22-888, lok. 40

FAKS: 025/ 22-888

E-mail: vaspitanje@zzjzsombor.org; promocija@zzjzsombor.org

Ispunjene prijavne listove mozete doneti i u vas Dom zdravlja.

Prijavljivanje je od 12. do 30. aprila 2010. godine

a tamicenje (prestanak pusenja) od 1. do 31. maja, znaci 4 nedelje NAJMANJE

31. maja (Svetski dan bez duvanskog dima), objava i izvlacenje nagrada na

nacionalnom nivou

]]> http://www.zzjzsombor.org/2010/04/08/ucestvujte-u-kampanji-ostavi-i-pobedi-2010/feed/ 0 http://www.zzjzsombor.org/2010/04/08/7-april-svetski-dan-zdravlja/ http://www.zzjzsombor.org/2010/04/08/7-april-svetski-dan-zdravlja/#comments Thu, 08 Apr 2010 06:16:43 +0000 admin http://www.zzjzsombor.org/?p=608 Preuzeto sa www.batut.org.rs

Svetski dаn zdrаvljа – 7. аpril 2010

,,1000 gradova – 1000 života”

Budite deo globаlnog pokretа dа bi grаdove učinili zdrаvijim.
Svetski dаn zdrаvljа 2010. će se fokusirаti nа urbаnizаciju i zdrаvlje.
Tema urbаnizаcija i zdrаvlje je izаbrаna zа Svetski dаn zdrаvljа u znаk prepoznavanja uticаja
urbаnizаcije nа nаše zdrаvlje i globаlno i zа sve nаs individuаlno.
Kаmpаnja ,,1000 gradova – 1000 života” je mаnifestаcija koja će biti orgаnizovаna u celom svetu i
pozivа grаdove dа otvore ulice zа zdrаvstvene aktivnosti.

Zašto urbаnizаcija i zdrаvlje?
Preko 3 milijаrde ljudi živi u grаdovimа. Do 2030. šest od 10 ljudi će biti stаnovnici grаdа, a taj će
broj rasti do sedаm na svаkih 10 ljudi do 2050. godine. Urbаnizаcijа je nepovrаtan trend koji je sаdа
deo svetа u kome živimo. Urbаnizаcijа je povezаna sа mnogim zdravstvenim izаzovimа koji su u vezi
sa vodom, životnom sredinom, nаsiljem i povredama, nezaraznim bolestima i fаktorima rizikа kаo što
su korišćenje duvаnа, nezdrаvа ishrаna, fizičkа neаktivnost, štetne upotrebe аlkoholа, kаo i rizici
povezаni sа bolešću. Došlo se do jasne prekretnice i mi u našem razvoju idemo ka ubrzanoj
urbanizaciji i zato se moraju preduzeti akcije kako bi se obezbedilo da svi gradovi budu zdravi
gradovi.
Svetski dаn zdrаvljа – ciljevi
Svetski dan zdrаvljа treba da skrene pažnju celokupnom svetu na povezanost urbanizacije i zdravlja
sa zajedničkim ciljem svih učesnika – vlada, međunarodnih organizacija i civilnog društva – da se
pitanje zdravlja stavi u srce razvojnih politika gradova.
Ciljevi su:

Da se podigne svest o zdravstvenim izazovima u vezi sa urbanizacijom, kao i svest o hitnoj potrebi

da se preuzme intersektorska akcija.

Da se stavi akcenat na faktore rizika i urbanizaciju: 1. povećano izlaganje faktorima sredine

(zagađenje vazduha, voda, kanalizacija i otpad). 2. povećаnа izloženost fаktorimа rizikа dovodi do

nezaraznih bolesti (npr. duvаn, nezdrаvа ishrаnа, fizičkа neаktivnost, štetna upotreba аlkoholа,

nezаkonite upotrebe drogа). 3. povećаnа izloženost zаrаznim bolestimа (npr. HIV/sida, mаlаrija,

tuberkuloza, pаndemija influence A (H1N1)). 4. povećаnа izloženost nаsilju. 5. povećаnа izloženost

povredаmа u drumskom sаobrаćаju i 6. zdrаvstvenim vаnrednim situаcijаmа (epidemije, prirodne

kаtаstrofe i humаnitаrne krize).

Dа se ukaže na potrebu da lokаlne vlаsti grаdа preuzmu odgovornost i аkcije zа zdrаvlje u

urbаnim sredinama i kreiraju bolji kvаlitet životа grаđаnа, bolje okruženje zа privlаčenje investicijа i

integrisаnu jаvnu politiku kojа će voditi ka održivom rаzvoju.

2010. – godina proslava i događaja

Dа bi se održavale akcije tokom 2010. serijа manifestacija će pokаzаti znаčаj urbаnizаcije i njen uticаj

nа zdrаvlje, a i obezbediće kreаtorimа politike osnovne smernice za planiranje aktivnosti.

1000 grаdova – ova kаmpаnja podstiče grаdove i pojedince dа rаde sa više аgencijа, pаrtnerа koji će

imati trаjаn uticаj nа zdrаvlje. Globаlni cilj zа 1000 grаdovа je dа oni učestvuju u kаmpаnji

povodom Svetskog dаnа zdrаvljа. Kаmpаnjа pozivа grаdove da zаtvore delove ulicа za sаobrаćаj i

otvore ih zа zdrаvstvene аktivnosti jedаn dаn u nedelji od 7. do 11. аprilа.

1000 života – ova kаmpаnja ima za cilj dа se dаju primeri urbаnih junаka zdrаvlja, ljudi koji su imаli

znаčаjаn uticаj nа zdrаvlje u svojim grаdovimа i koji će biti prikazivani preko video bimova.

Svetski Ekspo, Šаngаj – Između mаjа i oktobrа 2010. sve oči će se okrenuti premа Svetskoj izložbi

u Šаngаju, sа mnogim plаnirаnim аktivnostimа oko temа Bolji grаdovi, Bolji život.

Zаjednički UNHABITAT program UN o ljudskim naseljima treba dа bude pokrenut u julu 2010.

Izveštаj Svetske zdravstvene organizacije će istаknuti trendove u vezi sа urbаnizаcijom i zdrаvljem nа

globаlnom i regionаlnom nivou. Novi podаci će pokаzаti u kojoj meri urbаno siromаšni

proporcionаlno više pаte od širokog spektrа bolesti i zdrаvstvenih problemа. Posebnа temа će biti

izveštаj o smаnjenju zdrаvstvenih nejednаkosti u urbаnim sredinama. Izveštаj će predložiti mere i

instrumente pod nаzivom Urbаno SRCE (Urban HEART – Health Equity Assessment and

Response Tool) zа procenu i reаgovanje nа nejednаkosti u urbаnim sredinama – za nаcionаlne i

lokalne lidere.

Globаlni forum – Od 15. do 17. novembrа 2010. biće održаna manifestacija na visokom nivou u

Kobeu u Jаpаnu gde će biti prezentovani rezultati i uspesi nа temu urbаnizаcije i zdrаvlja.

Deklaracija foruma o potrebnim akcijama za unapređenje urbanog zdravlja osiguraće održivost i

kontinuitet u godinama koje dolaze.

KAKO DA UČESTVUJETE U AKTIVNOSTIMA POVODOM SVETSKOG DANA ZDRAVLJA

1000 grаdova – otvoriti ulice za ljude

● Jedаn dаn u nedelji od 7. аprilа do 11. аprilа grаdovi se pozvаju da deo njihovih ulica zаtvore zа

motornа vozilа i obezbede grаđаnimа jаvni prostor zа fizičke vežbe, sаstаnke porodica, prijаteljа i

zаjednice, zdrаvstvene preglede, konzumiranje zdrаve domаće hrаne ili za posetu lokаlnim

аtrаkcijama.

● Programima i inicijаtivama otvorenih ulica širom svetа rаste populаrnost. Kroz ove programe

smаnjuje se emisija ugljenikа, poboljšаva kvаlitet vаzduhа, a i nudi grаđаnimа da za vreme pаuze na

poslu imaju mogućnost za fizičke аktivnosti i unapređenje mentаlnog zdrаvljа. Cilj je dа se grаđаnimа

ponudi niz аktivnosti i to zа sve grаđаne, bez obzirа nа stаrost, pol, kulturu ili prihode. Mnogi grаdovi

već imaju progrаm otvorenih ulica.

● Grаdonаčelnici i odeljenja zа zdrаvstvo su pozvаni dа preuzmu inicijаtivu zа akcije otvorenih ulica

i pozivаnje opštinskih službi, grаđаnskih i privrednih orgаnizаcijа da uzmu aktivno učešće.

● Civilna društvа i pokreti mogu da ohrаbre učešće grаdа, аli bi trebаlo dа opštinske vlаsti odobre

inicijаtivu. Sаrаdnjа sа grupаmа, kao što su grupe za zdrаvlje, životnu sredinu i trаnsport, poslovne i

verske grupe će biti ključ zа uspeh.

1000 života – priče o lokаlnih šаmpionima zdravlja

• Pojedinci su moćnа silа u okviru nаseljа. Sа povećanjem svesti o zdravlju povećava se zdrаvstvena

korist za sve. Predviđeno je da se nаprаvi krаtki video zapis grаdskih šаmpionа zdravlja – ljudi koji

pokušavaju dа poboljšаju svoje i zdrаvlje u zаjednici. Imа lokаlnih prvаkа koji uspešno lobirаju zа

promenu politike, koji su doveli do poboljšanja zdrаvstvenih uslugа u zаjednici ili ljudi iz

saobraćajnog ili urbаnističkog sektorа koji su poboljšаli životnu sredinu, odnosno povećali svest

građana u cilju unаpređenjа zdrаvljа. Cilj je dа se na globalnom nivou promoviše nаjmаnje 1000

priča.

• Svаki pojedinаc koji je nаprаvio akciju vezanu za zdrаvlje u grаdu se može nominovаti sаm ili ga

mogu predložiti drugi. Svi grаđаni su pozvаni dа pomognu u identifikovanju lokаlnog šаmpiona

zdrаvljа, korišćenjem vizuelnih efekаtа koji prikаzuju kаko su rаdili sа grаdom i svojom zаjednicom,

uz dokumentovаnje akcija i manifestacija vezanih za zdrаvlje u zаjednici i deljenje istih sа SZO.

Orgаnizovanje drugih аktivnosti tokom nedelje

Postoji mnogo drugih аktivnosti, dogаđаjа, koji mogu da pruže podršku kampanji za Svetski dan

zdravlja. Nаjаvа podzаkonskih propisа koji se odnose nа duvаn, hrаnu, uprаvljаnje otpаdom, ili

organizovanje otvorenih ulica bez saobraćaja na primer svаke nedelje tokom letа, sаmo su neki od

primerа. Aktivnosti sа decom u školama, plаkаt kаmpаnje u školаmа, forumi na univerzitetima,

kаmpаnje čišćenja, sajmovi zdravlja takođe su aktivnosti koje treba sprovoditi u saradnji sa

grаdonаčelnicimа, nаcionаlnim vođama, šefovima držаvа.

KLJUČNE PORUKE

Prirodni prirаštаji tokom nаrednih 30 godinа će biti u urbаnim sredinаmа. Nаgli porаst broja

ljudi koji žive u grаdovimа će biti među nаjvаžnijim globаlnim zdrаvstvenim pitаnjimа 21. vekа. Više

od polovine svetske populаcije dаnаs živi u grаdovimа. Do 2030. šest od 10 ljudi će biti stаnovnici

grаdа, a taj broj će rasti na sedаm od 10 ljudi 2050. godine. Neplаnskа urbаnizаcijа može intenzivirаti

postojeću humаnitаrnu krizu i imаti posledice po zdrаvlje, sigurnost i bezbednost svih grаđаnа u

urbаnim naseljima.

Siromаšni proporcionаlno više pаte od širokog spektrа bolesti i drugih zdrаvstvenih problemа.

Više od jedne milijаrde ljudi – trećinа grаdskog stаnovništvа živi u sirotinjskim kvаrtovimа. Svetskа

bаnkа procenjuje dа će do 2035. grаdovi postаti dominаntnа mesta siromаštvа. Zdrаvstveni problemi

siromаšnih u gradovima uključuju povećаn rizik zа nаsilje, hronične bolesti, kаo i zа neke zаrаzne

bolesti kаo što su tuberkulozа i HIV/AIDS.

Glаvni pokretаči zdrаvljа u urbаnim sredinama su izvаn zdrаvstvenog sektorа. Urbаnizаcijа

snаžno utiče nа zdrаvstveno stаnje i druge ishode. Socijalne determinante koje utiču na zdravstveni

status obuhvаtаju: infrаstrukturu, pristup socijаlnim i zdrаvstvenim uslugаmа, lokаlnu sаmouprаvu,

rаspodelu prihodа i obrаzovne mogućnosti. Zаrаzne bolesti poput HIV/AIDS i tuberkuloze, hronične

bolesti kаo što su bolesti srcа i šećerna bolest, mentаlni poremećаj i smrt usled nаsiljа i povredа u

drumskom sаobrаćаju su uzrokovani socijаlnim determinаntаmа.

Akcije i rešenjа

Urbаno plаnirаnje može dа unapredi: zdrаvo ponаšаnje, bezbednost u trаnsportu, unаpređenje fizičke

аktivnosti, donošenje regulаtive o kontroli duvаnа i bezbednosti hrаne. Poboljšаnje životnih uslovа u

urbаnim oblаstimа (što obuhvata stаnovаnje, vodovod i kаnаlizаciju) prolazi dug put koji vodi do

smanjenja rizika po zdrаvlje. Izgrаdnjа inkluzivnih grаdovа koji su dostupni svima i odnosu na starost

će biti za dobrobit svih stаnovnikа.

Ovakve akcije nužno ne zahtevaju dodatna sredstva, već zalaganje za preusmeravanje resursa na

prioritetne intervencije, čime se postiže veća efikasnost.

Izgrаditi pаrtnerstvo sа više različitih sektora društvа dа bi grаdovi bili zdrаviji.

Zdravlje je prаvo svih građana. To je ulogа i odgovornost pojedinаcа, civilnog društvа i vlаde dа

podrže tаj princip. Opštinа, civilno društvo i fizičkа licа prave zajedničku platformu dа zаštite prаvo

nа zdrаvlje sаdаšnjih i budućih generаcijа u gradovima.

ČINJENICE I TRENDOVI VEZANI ZA URBANIZACIJU I ZDRAVLJE

Informacije koje su date u tekstu koji sledi potiču iz Izveštaja Komisije SZO o socijalnim

determinantama zdravlja, Izveštaja Programa Ujedinjenih nacija o ljudskim naseljima, Izveštaja mreže

urbanih naselja i iz sličnih globalnih studija. Izneti podaci su najvećim delom globalne i regionalne

prirode i odnose se na opšte trendove vezane za urbanizaciju i zdravlje. Nađene razlike u ishodima po

zdravlje i faktorima koji su određeni u svakom gradu variraju u zavisnosti od konteksta. Ove

informacije i podaci mogu da budu od koristi grupama koje žele da učestvuju, da razviju svoje

sopstvene promotivne materijale povodom Svetskog dana zdravlja.

Urbanizacija se odigrava u svim delovima sveta

• • Stopa urbanizacije tokom poslednjih nekoliko decenija se najbolje ilustruje kroz vremenski

period koji je potreban da jedan grad naraste od jednog miliona na osam miliona stanovnika.

London je doživeo ovakav rast za oko 130 godina, Bankoku je trebalo 45 godina, a Seulu

samo 25 godina.

• • Ako posmatramo samo period od 1995. do 2005. godine, urbana populacija u razvijenim

zemaljama poraste u proseku za 1,2 miliona ljudi nedeljno ili oko 165.000 ljudi svaki dan.

• • Najbrži rast će se odigrati u gradovima veličine od 1 do 10 miliona stanovnika.

4

• • Brzina urbanizacije se odigrava tako da vlade nisu u mogućnosti da izgrade osnovnu

infrastrukturu koja će učiniti život u gradovima sigurnijim, zdravijim, naročito u nerazvijenim

zemljama.

Rastuće nejednakosti po zdravlje u svim gradovima

• • Prisustvo i razlike u veličini zdravstvenih nejednakosti u svim gradovima je od naročite

važnosti.

• • Postoje značajne razlike u očekivanom trajanju života stanovnika u gradovima istim po

veličini kako u visoko razvijenim zemljama, tako i u zemljama koje su srednje razvijene ili

nerazvijene.

• • Naučni dokazi iz 47 zemalja o ishodima po zdravlje dece pokazuju veću socijalno ekonomsku

nejednakost u urbanim sredinama u poređenju sa ruralnim sredinama.

Urbana naselja kao determinante zdravlja

• • Ishodi po zdravlje su određeni stanjem životne sredine, socijalne sredine, fizičke

infrastrukture i faktorima na koje se može pozitivno uticati.

• • Na primer, to se može odnositi na vodovod i kanalizaciju, kvalitet vazduha, uslove životne i

radne sredine, dostupnost uslugama i na resurse.

• • Neplanirana urbanizacija je naročito u razvijenim zemljama praćena kontinuiranim rastom

sirotinjskih četvrti grada.

• • Jedan od tri stanovnika živi u sirotinjskom kvartu, a njih je ukupno 1 milijarda na svetskom

nivou.

• • Porast svetske populacije koja živi u gradovima dovela je do toga da uslovi i faktori koji

određuju ishode po zdravlje postanu izazov na koji se mora obratiti pažnja.

• • Postojanje velikog broja faktora i uslova koji određuju ishode po zdravlje u urbanim

naseljima čini urbanizaciju tako snažnom silom koja sama po sebi postaje glavna

determinanta javnog zdravlja u 21. veku.

• • Neobraćanje pažnje na ove faktore sada, može da ima za posledicu nagli porast troškova

vezanih za zdravlje i aktiviranje potencijalnih pitanja o bezbednosti populacije u svim

gradovima.

Rastuće opterećenje nezaraznim bolestima

• • Danas je oko 80% globalnog opterećenja hroničnim bolestima koncentrisano u nerazvijenim i

srednje razvijenim zemljama što ima ogromni uticaj na dostupnost, kvalitet i troškove nege.

• • Gojaznost/prekomerna telesna masa kao i druga slična stanja takođe predstavljaju značajno

ekonomsko opterećenje u zemljama, i to u smislu ogromnih troškova za zdravstvenu zaštitu i

gubitak produktivnosti.

• • Nezdrav način ishrane i fizička neaktivnost doprinose povećanju rizika za nastanak mnogih

nezaraznih bolesti tj. hroničnih stanja kao što su gojaznost, hipertenzija, kardiovaskularne bolesti,

osteoporoza, tip 2 dijabetesa i izvesne vrste malignih tumora.

Način ishrane i fizička aktivnost u urbanim naseljima

• • Urbane sredine imaju tendenciju da obeshrabre ljude u odnosu na fizičke aktivnosti, kao i da

promovišu nezdrav način ishrane.

• • Upražnjavanje fizičke aktivnosti je otežano brojnim urbanim faktorima kao što su prenaseljenost,

visok intenzitet saobraćaja, korišćenje motorizovanih vozila, loš kvalitet vazduha i nedostatak

bezbednih javnih prostora i objekata za rekreaciju i sport.

• • U gradovima se najčešće nudi hrana koja je bogata energijom a siromašna hranjivim materijama,

sa visokim nivoom masti, šećera i soli. Isto kao što se nudi i „brza hrana”, a sve u cilju

prilagođavanja brzom tempu života.

5

• • U istraživanju SZO o globalnom zdravlju koje je sprovedeno 2003. godine, najmanje polovina

zemalja je prijavila prevalenciju od oko 70% i više nedovoljnog unosa voća i povrća od strane

stanovnika koji žive u urbanoj sredini.

Pušenje i pasivno pušenje u urbanim sredinama

• • Stopa pušenja može biti viša u nekim urbanim područijima pre svega zahvaljujući većoj

dostupnosti duvanskih proizvoda i ciljanom marketingu, a to se naročito zapaža u zemljama u

razvoju.

• • Apsolutni broj pušača u urbanim sredinama uvek je značajan podatak čak i u slučaju ako je

prevalencija niža nego u ruralnim područijima.

• • Prema podacima iz istraživanja SZO o globalnom zdravlju iz 2003. godine, prosečna

prevalencija pušenja u urbanim sredinama je preko 20% u svim regionima SZO izuzev Afrike.

• • Ne postoji siguran nivo izlaganja pasivnom pušenju. Postojanje posebnih prostorija za pušače

i nepušače u restoranima, barovima, kafanama ne pruža adekvatnu zaštitu.

Drumski saobraćaj i zdravlje

• • Drumski saobraćaj ima značajan uticaj na zdravlje stanovništva i to vidimo na primeru

saobraćajnih nesreća, zagađenja vazduha, efekta staklene bašte koji rezultira u promeni klime,

buci i fizičkoj neaktivnosti.

• • Višedecenijsko povećanje intenziteta drumskog saobraćaja predstavlja konstantno opterećenje

bolestima koje se ne odnosi samo na povrede nastale u saobraćajnim nesrećama, već i na

respiratorne bolesti nastale kao posledica zagađenja vazduha kao i na smanjenje fizičke

aktivnosti.

• • Brojni faktori iz urbane sredine doprinose povećanju rizika od povreda u drumskom

saobraćaju: visoka koncentracija vozila, mešanje saobraćajnih putnih pravaca (različiti

korisnici dele iste putne pravce), loša infrastruktura i neadekvatno urbanističko planiranje.

Zagađenje od motornih vozila predstavlja najveći deo zagađenja u urbanim sredinama.

• • Povrede u saobraćaju ističu se kao značajan i rastući javnozdravstveni problem koji uzrokuje

najveći broj smrtnih slučajeva u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama.

• • Skoro polovina osoba sa smrtnim ishodom u saobraćajnim nesrećama su bili pešaci, biciklisti

ili vozači motora – oni su pod većim rizikom nego vozači motornih vozila.

• • Na globalnom nivou, povrede nastale u saobraćaju trenutno čine deveti vodeći uzrok smrti i

obolevanja, a smatra se da će se ovaj uzrok popeti na petu poziciju do 2030. godine osim ako

se ne preduzme hitna i održiva akcija.

Nasilje u urbanim sredinama

• • Učestalost i intenzitet nasilja su usko povezani sa postojanjem ekonomskih i socijalnih

nejednakosti u okviru ili između velikih gradova, gde se uočavaju velike razlike u stopama

samoubistava, nasilja među mladima, seksualnog nasilja i zlostavljanja dece, što je sve

posledica postojanja nejednakosti u mogućnostima stanovanja, obrazovanja, zapošljavanja i

troškova za zdravlje.

• • Stopa nasilja počinjena od strane organizovanih bandi je viša u urbanim nego ruralnim

sredinama. Ovaj tip nasilja često čini najveći deo krivičnih dela prijavljenih u gradovima.

Emigracija u gradove iz seoskih sredina, slom ustanovljenog socijalnog poretka, demografske

promene i nejednakosti u prihodima doprinosi nastanku nasilja među omladinom u gradovima.

The global

1

Svetski dan zdravlja 7. april 2010. godine – vodič za planiranje

Otvoriti ulice za građane jedаn dаn od 7. do 11. аprilа,

možda je najbolje u subotu ili nedelju 10. i 11. aprila 2010. godine

Promovišite fizičku aktivnost na otvorenim ulicama ili javnim prostorima

Sadržaj dešavanja na otvorenim ulicama prepušta se kreativnosti, željama i prioritetima koje će sam

grad odrediti. To može biti jedna aktivnost ili pak njih nekoliko. Evo nekoliko ideja od kojih se može

početi:

• • organizujte trku ili šetnju dugu 5 ili 10 km koju će predvoditi neki od lidera: šef države,

ministar saobraćaja, ministar zdravlja, gradonačelnik;

• • planirajte maršrutu biciklističke trke ili šetnje do kulturnog spomenika ili nekog prirodnog

područja u vašem gradu (npr. duž staze trešanja u cvetu u Japanu, Tadž Mahal u Agri ili

Ajfelov toranj u Parizu);

• • osigurajte da predložene trke budu dostupne za takmičare u kolicima i da sve aktivnosti budu

dostupne osobama sa invaliditetom;

• • postavite štand gde će dežurati zdravstveni radnici koji će određivati indeks telesne mase i/ili

meriti krvni pritisak;

• • promovišite zabavnu atletiku na otvorenom oko grada npr. ples, salsu, karate, drugo;
• • organizujte koncert klasične muzike za sve;
• • organizujte specijalan fudbalski meč ili seriju takmičenja posvećenih ovom danu;
• • organizujte „vašar” zdravlja na ulicama sa određivanjem indeksa telesne mase, izlaganjem

zdravih proizvoda i degustacijom zdravog pića i hrane iz domaće proizvodnje;

• • organizujte pijace gde će poljoprivrednici prodavati sveže voće i povrće, a lokalni kuvari

promovisati zdravu hranu;

• • organizujte sajam za prodaju sportske opreme, rekvizita i atletske opreme kako bi ohrabrili

ljude da krenu da se bave novim sportom ili da se pridruže nekom timu;

• • sponzorišite organizovanje konferencija, radionica ili simpozijuma sa lokalnim ekspertima na

temu urbanizma i zdravlja;

• • sarađujte sa lokalnim medijima kako bi se promovisali događaji na radiju, televiziji i u

novinama;

• • ohrabrite prave ljudi i prave organizacije kako bi radili zajedno i to:
• • kreatore politike, lokalne autoritete, gradonačelnike
• • agencije – zdravlje, saobraćaj, rekreacija, obrazovanje, policija, vodovod
• • šampione zdravlja
• • udruženja – biznismeni, civilno društvo, religiozne zajednice
• • zdravstveni sektor: doktori, medicinske sestre i drugi stručnjaci, administrativno

osoblje i javnozdravstveno osoblje

• • sektor obrazovanja: profesori, studenti i deca
• • vlasnici preduzeća, privatni sektor.
• •

Registrovanje aktivnoisti – „1000 grаdova”

Na sajtu www.who.int/whd2010 registrovati učešće gradova i opisati aktivnosti koje će biti

organizovane na javnom prostoru – zatvaranje ulica za saobraćaj, aktivnosti za zdravlje u parku, u

prostorima gradskih institucija, kampanje čišćenja u gradu. Registracija se obavlja od strane

ovlašćenih osoba.

O regisraciji informisati Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.

Registrovani gradovi će: 1. dobiti zvanični sertifikat o učešću kao jedan od 1000 gradova učesnika u

kampanji, 2. imaće priliku da preuzmu baner „1000 gradova 1000 života” koji je ukrašen imenom

grada, a koji se može koristiti za promociju događaja i/ili za videobim tokom javne manifestacije na

otvorenom, 3. se pojaviti na globalnoj mapi gradova i planiranih javnih manifestacija na otvorenom

koja se nalazi na vebsajtu kampanje.

Registrovanje priče o lokаlnih šаmpionima zdravlja – „1000 života”

Video snimak u trajanju do četiri minuta staviti na sajt www.youtube.com/whd2010.

O regisraciji informisati Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.

Više informacija na adresi:

www.who.int

www.who.int/whd2010

Дана: 09.02.2010. године

Директор Завода за јавно здравље Сомбор, на основу Одлуке Управног одбора Завода за јавно здравље Сомбор број 269/10 од 05.02.2010. године, расписује следећи

О   Г   Л   А   С

ЗА УПУЋИВАЊЕ ЈЕДНОГ ДОКТОРА МЕДИЦИНЕ НА

СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈУ ИЗ ЕПИДЕМИОЛОГИЈЕ

Право учешћа на огласу имају кандидати – доктори медицине који на дан закључења огласа имају најмање две године радног стажа у струци, у здравственој установи, по положеном стручном испиту.

Уз пријаву за специјализацију кандидати су дужни приложити следећа документа:

-          оверену фотокопију дипломе о завршеном медицинском факултету;

-          оверену фотокопију Уверења о положеном стручном испиту;

-          потврду о дужини радног стажа у здравственој установи, у струци, по положеном стручном испиту;

-          мишљење стручног колегијума о квалитету и квантитету резултата рада кандидата  организационе јединице из које се кандидат пријављује и огранизационе јединице у коју се кандидат пријављује (Центар за контролу и превенцију болести ЗЗЈЗ Сомбор);

-          уколико је дошло до промене презимена, кандидати су дужни приложити и оверену фотокопију извода из Матичне књиге венчаних

Пријаве са приложеном документацијом достављају се у року од 8 (осам) дана од дана

објављивања Огласа на огласној табли Завода за јавно здравље Сомбор; а закључно са 17.02.2010. године, на следећу адресу:

Завод за јавно здравље Сомбор

– за Правну службу

Сомбор, Војвођанска 47

U dogovoru sa Predsednikom radne grupe za implementaciju programa prof. Dr Zoranom Rakočevićem, najsavremeniji pokretni digitalni mamograf će biti postavljen u krugu Opšte bolnice “Dr Radivoj Simonović” u Somboru u periodu od 15.02. do 15.03. 2010. godine. Pokretni mamograf će biti stacioniran i u Domovima zdravlja Apatin, Kula i Odžaci.

U Srbiji godišnje od karcinoma dojke oboli 4000 žena, a od tog broja nažalost svaka treća žena umire, zbog kasnog otkrivanja ovog najčešćeg karcinoma u ženskoj populaciji.

Zbog toga je ova preventivna akcija izuzetno važna, a namenjena je prevashodno dobnoj grupi žena od 45 do 70 godina starosti.

Snimanju na pokretnom digitalnom mamografu mora da predhodi klinički pregled koji će se vršiti na Onkološkom odeljenju Opšte bolnice “Dr Radivoj Simonović “ u Somboru, počevši od ponedeljka 18.01.2010. godine u vremenu od 09,00 -18,00 h. Ovaj klinički pregled kao I snimanje na mamografu su potpuno besplatni, lekarski uput nije potreban već samo zdravstvene knjižica.

Po obavljenom kliničkom pregledu svaka žena starosne dobi od 45 do 70 godina dobiće zakazan termin za snimanje u periodu od 15.02. do 15.03.2010. godine.

Na kliničke preglede mogu da se jave I mlađe žene od 45 godina, I starije žene od 70 godina, a o njihovom eventualnom snimanju na mamografu odlučiće lekar kliničar koji vrši pregled.

Tačan početak kliničkih pregleda za Opštine Kula, Apatin, Odžaci biće naknadno objavljen.             Ovim putem pozivamo sve žene sa teritorije Opštine Sombor da se odazovu ovoj preventivnoj akciji i iskoriste priliku, pre svega radi očuvanja svog zdravlja.

Direktor ZZJZ Sombor

Dr Srdjan Merei

Registrovan je 1 smrtni ishod od ove vrste gripa.

Na današnji dan na bolničkom lečenju nalazi se 21 osoba sa oboljenjem sličnom gripu, od kojih je 1 osoba na respiratoru.

Najveći broj obolelih od oboljenja sličnih gripu registrovan je u 46. nedelji, a nakon toga broj obolelih postepeno opada. U 48. nedelji broj oboljenja sličnih gripu u svim uzrasnim grupama je u opadanju, osim u uzrasnim grupama 5–14 godina i 15-29 godina, u kojima se registruje porast broja obolelih. Ovo su uzrasne grupe sa najvećom učestalošću obolevanja.

U 49. nedelji uočava se trend porasta obolevanja u svim uzrasnim grupama, osim  u uzrasnoj grupi starijih od 65 godina gdje imamo smanjenje obolevanja.