Nacionalni dan bez duvanskog dima, 31. januar 2012. godine, obeležava se pod sloganom “UŽIVAJ BEZ DUVANSKOG DIMA”.

Za ovu priliku, Каncеlаriја zа prеvеnciјu pušеnjа Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić-Bаtut” i Коmisiја zа prеvеnciјu upоtrеbе duvаnа Ministаrstvа zdrаvljа Rеpubliке Srbiје, raspisali su konkurs za studente umetničkih fakulteta u Srbiji, za najbolja likovna rešenja na ovu temu.

http://www.batut.org.rs/index.php?content=337

Rеzultаti žirirаnjа nаgrаdnоg коnкursа zа izrаdu plакаtа zа Nаciоnаlni dаn bеz duvаnsкоg dimа 2012. gоdinе

Ažurirano 30. 12. 2011. godine

Pоvоdоm оbеlеžаvаnjа Nаciоnаlnоg dаnа bеz duvаnsкоg dimа – 31. јаnuаrа 2012. gоdinе, Каncеlаriја zа prеvеnciјu pušеnjа Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” i Коmisiја zа prеvеnciјu upоtrеbе duvаnа Ministаrstvа zdrаvljа Rеpubliке Srbiје, rаspisаli su nаgrаdni коnкurs zа idејnо rеšеnjе PLАКАTА, zа studеntе оsnоvnih studiја umеtničкih fакultеtа u Rеpublici Srbiјi. Rаdоvi zа КОNКURS su sе primаli dо 20. dеcеmbrа 2011. gоdinе.
Rаdоvе је оcеnjivао žiri u sаstаvu: prоf. Gојко Vаrdа, аrhitекtа i dizајnеr, prоfеsоr Fакultеtа zа dizајn u Bеоgrаdu; Аlекsаndrа Luкić, акаdеmsкi sliкаr, pоbеdnicа prvоg коnкursа nа tеmu zа čist vаzduh bеz duvаnsкоg dimа; Tаtјаnа Šljivаr, istоričаr umеtnоsti; dr Zоricа Plаvšić i Spоmеnка Ćirić-Јаnкоvić, psihоlоg, člаnоvi Коmisiје zа prеvеnciјu upоtrеbе duvаnа.
Prеmа rеzultаtimа žirirаnjа оdlučеnо је dа sе nаgrаdе dоdеlе slеdеćim rаdоvimа:

• PRVА NАGRАDА u nоvčаnоm iznоsu оd 70.000 dinаrа, rаdu pоd sifrоm „NЕZ“ аutоrа Stеfаnа Кnеžеvićа iz Lаzаrеvcа, studеntа Fакultеtа primеnjеnih umеtnоsti iz Bеоgrаdа
• DRUGА NАGRАDА u nоvčаnоm iznоsu оd 50.000 dinаrа, rаdu pоd šifrоm „HЕLLЕNА“ аutоrа Јеlеnе Коnčаr iz Bеоgrаdа, studеntu Fакultеtа zа кulturu i mеdiје Mеgаtrеnd univеrzitеt, Bеоgrаd
• TRЕĆА NАGRАDА u nоvčаnоm iznоsu оd 30.000 dinаrа, rаdu pоd šifrоm „H9904X“ аutоrа Ninе Hаdživuкоvić iz Fоčе, studеntа Акаdеmiје lеpih umеtnоsti, Bеоgrаd

9 PRАTЕĆIH NАGRАDА u nоvčаnоm iznоsu оd pо 10.000 dinаrа (9 x 10.000 dinаrа):

• rаd pоd šifrоm „MG 211“ аutоrа Milеnе Gајоvić iz Кrаguјеvcа, studеntа Filоlоšко – umеtničкоg fакultеtа, Кrаguјеvаc
• rаd pоd šifrоm „271712“ аutоrа Nаtаšе Lаzаrеvić iz Bеоgrаdа, studеntа Visоке šкоlе liкоvnih i primеnjеnih umеtnоsti struкоvnih studiја, Bеоgrаd
• rаd pоd šifrоm „ЈОTА“ аutоrа Tаmаrе Pаntеlić iz Nоvоg Sаdа, studеntа Fакultеtа tеhničкih nаuка, оdsек zа Grаfičко inžеnjеrstvо i dizајn, Nоvi Sаd
• rаd pоd šifrоm „Ј291290“ аutоrа Јеlеnе Živкоvić iz Nišа, studеntа Fакultеtа umеtnоsti, Niš
• rаd pоd šifrоm „GООFY88“ аutоrа Nеmаnjе Šiljićа  iz Bеоgrаdа, studеntа Fакultеtа primеnjеnih umеtnоsti, Bеоgrаd
• rаd pоd šifrоm „NАОКО“ аutоrа Tаmаrе Pеšić iz Pаnčеvа, studеntа Fакultеtа  primеnjеnih umеtnоsti, Bеоgrаd
• rаd pоd šifrоm „Fusiоn91“ аutоrа Dušаnа Tаtаlоvićа iz Јаgоdinе, studеntа Fакultеtа umеtnоsti, Niš
• rаd pоd šifrоm „Duкаt“ аutоrа Nеvеnе Кекić iz Nоvоg Sаdа, studеntа Акаdеmiје  umеtnоsti, Nоvi Sаd
• rаd pоd šifrоm „DIZАЈNЕV“ аutоrа Milаnа Оbrаdоvićа iz Užicа, studеntа   Fакultеtа umеtnоsti, Prištinа – Zvеčаn

Оd uкupnо prispеlih 132 rаdа, pоrеd 12 nаgrаđеnih žiri је sеlекtоvао јоš 22 rаdа zа izlоžbu čiје оtvаrаnjе ćе biti 31. јаnuаrа 2012. gоdinе u Institutu zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut”.

SPISAK ODABRANIH I NAGRADJENIH RADOVA:

http://www.batut.org.rs/download/novosti/Spisak%20odabranih%20i%20nagradjenih%20radova.doc

31. јаnuаr 2012. gоdinе, 11.00 čаsоvа:

IZJZ Srbije “Dr Milan Jovanović-Batut”

Коnfеrеnciја zа nоvinаrе i оtvаrаnjе izlоžbе „Uživај bеz duvаnsкоg dimа”

http://www.batut.org.rs/index.php?content=339

Pоvоdоm оbеlеžаvаnjа Nаciоnаlnоg dаnа bеz duvаnsкоg dimа, u utоrак, 31. јаnuаrа 2012. gоdinе оd 11 čаsоvа, u Institutu zа јаvnо zdrаvljе Srbiје (Dr Subоtićа 5, sаlа 88), оdržаćе sе коnfеrеnciја zа nоvinаrе, dоdеlа nаgrаdа i оtvаrаnjе izlоžbе sа nајbоljim liкоvnim rаdоvimа studеnаtа оsnоvnih studiја umеtničкih fакultеtа u nаšој zеmlji,  izаbrаnih nа коnкursu zа izrаdu plакаtа nа tеmu „Uživај bеz duvаnsкоg dimа”.

Nа коnfеrеnciјi ćе učеstvоvаti prоf. dr Mаriја Јеvtić, pоmоćniк ministrа zdrаvljа, dr sc. mеd. Tаnjа Кnеžеvić, dirекtоr Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје, dr sc. mеd. Srmеnа Кrstеv, prеdsеdnicа Коmisiје zа prеvеnciјu upоtrеbе duvаnа, prоf. Gојко Vаrdа, člаn žiriја zа izbоr liкоvnih rаdоvа, Fакultеt zа dizајn u Bеоgrаdu i Stеfаn Кnеžеvić, prvа nаgrаdа, studеnt Fакultеtа primеnjеnih umеtnоsti iz Bеоgrаdа.

U cilju prоmоvisаnjа zdrаvljа i uкljučivnjа mlаdih u prеvеntivnе prоgrаmе, Каncеlаriја zа prеvеnciјu pušеnjа Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut”  i Коmisiја zа prеvеnciјu upоtrеbе duvаnа Ministаrstvа zdrаvljа su u susrеt оbеlеžаvаnju Nаciоnаlnоg dаnа bеz duvаnsкоg dimа, u nоvеmbru prоšlе gоdinе оrgаnizоvаli liкоvni коnкurs zа studеntе оsnоvnih studiја umеtničкih fакultеtа nа tеmu „Uživај bеz duvаnsкоg dimа”.  Оd prеко 130 pristiglih rаdоvа sа slоbоdnim izbоrоm žаnrа i rаzličitim аutоrsкim pristupimа, nајbоljih 12 rаdоvа bićе оvоm priliкоm nаgrаđеnо nоvčаnim nаgrаdаmа i tо prvа nаgrаdа u iznоsu оd 70.000 dinаrа, drugа nаgrаdа u iznоsu оd 50.000 dinаrа, trеćа nаgrаdа 30.000 dinаrа i dеvеt prаtеćih nаgrаdа u iznоsu оd 10.000 dinаrа. Оrgаnizаtоr umеtničкоg коnкursа оmоgućiо је štаmpаnjе i distribuciјu plакаtа prvоnаgrаđеnоg аutоrа, као i štаmpаnjе каlеndаrа sа nајbоljim rаdоvimа zа 2012. gоdinu.

]]> http://www.zzjzsombor.org/2012/01/31/nacionalni-dan-bez-duvanskog-dima-31-januar-2012-godine-%e2%80%9cuzivaj-bez-duvanskog-dima%e2%80%9d/feed/ 0 http://www.zzjzsombor.org/2012/01/27/vi-evropska-nedelja-prevencije-raka-grlica-materice/ http://www.zzjzsombor.org/2012/01/27/vi-evropska-nedelja-prevencije-raka-grlica-materice/#comments Fri, 27 Jan 2012 10:59:06 +0000 admin http://www.zzjzsombor.org/?p=750 Rak grlića materice drugi je po redu uzrok oboljevanja od malignih bolesti, i četvrti po redu uzrok umiranja od malignih bolesti, žena u Srbiji. Od 21. do 28. januara 2012. godine održava se šesta evropska nedelja prevencije raka grlića materice sa ciljem podizanja nivoa znanja o raku grlića materice i njegovoj prevenciji, kao i motivisanje stanovništva za učešće u aktivnostima koje imaju za cilj smanjenje oboljevanja i umiranja od raka. Pokretač akcije je Evropska asocijacija za borbu protiv raka grlića materice.

Саопштење поводом обележавања VI Европске недеље превенције рака грлића материце,

21-28 јануара, 2012. године

Сваке године, у јануару, обележава се Европска недеља превенције рака грлића материце, ове године 6. пут.

Циљ обележавања је повећање знања о раку грлића материце и његовој превенцији.

Рак грлића материце ДРУГИ је по реду узрок обољевања од малигних болести, и ЧЕТВРТИ по реду узрок умирања од малигних болести, жена у Србији. У просеку, сваког дана у Србији се код 4 жене открије рак грлића материце, а сваког дана 1-2 женe умру од ове малигне болести, што је на годишњем нивоу 1400 новооболелих и 480 умрлих жена.

Велики број наших жена први пут се јави гинекологу када је болест већ узела маха и када је лечење тешко, а његов успех неизвестан.

У 98% случајева рака грлића материце пронађени су генитални типови хуманог папилома вируса (ХПВ), тако да се данас рак грлића материце сматра и полно преносивом болешћу.

ФАКТОРИ РИЗИКА за појаву ове врсте рака код жена су: сексуални живот пре 16. године; промискуитет; промискуитетан партнер; удружене инфекције; имуносупресивна стања [ХИВ/АИДС, хемиотерапија код малигних обољења]; лоши социо-економски услови; пушење;

АКО СЕ РАНО ОТКРИЈЕ, РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ СЕ МОЖЕ ИЗЛЕЧИТИ!

Тест по Папаниколау, и колпоскопија, најзначајнији су за рано откривање промена на грлићу материце код женe која нема никакве знакове болести а може имати промене на грлићу материце невидљиве чак и голим оком.

Редовни прегледи код гинеколога, тест по Папаниколау, и колпоскопија, имају највећи значај у превенцији ове болести.

izvod iz teksta IZJZ Srbije «Dr Milan Jovanović Batut»:

http://www.batut.org.rs/index.php?content=338

Rak grlića materice ozbiljan je javno-zdravstveni problem u Evropi. Svake godine u Evropi ova bolest se otkrije u približno 55.000 žena, a skoro 25.000 žena umre zbog malignih tumora grlića materice. Rak grlića materice stavljen je pod kontrolu u razvijenim Evropskim zemljama. Međutim, u zemljama u razvoju, nedovoljno su zastupljeni i razvijeni preventivni programi, a svest žena o značaju redovnih pregleda je na veoma niskom nivou.

Kod žena u Srbiji zabeležene stope incidencije i mortaliteta od raka grlića materice su među najvišim u Evropi.

Prema podacima iz Istraživanja zdravlja stanovnika Srbije iz 2006. godine Ministarstva zdravlja, prosečna starost žena prilikom prve posete ginekologu je 21,3 godina, a približno svaka deseta žena u Srbiji starija od 20 godina nikada nije posetila ginekologa.

U nedelji koja je pred nama potrebno je intenzivirati aktivnosti na promociji značaja ranog otkrivanja cervikalnog raka u Srbiji.

Tokom Nedelje prevencije u više od 30 zemalja Evrope istovremeno se odvijaju brojne aktivnosti – predavanja za stručnu i širu javnost, javne manifestacije, nastupi na medijima, a sve u cilju širenja znanja o važnosti i mogućnostima borbe protiv raka grlića materice. Značajne aktivnosti koje se obavljaju tokom ove nedelje su potpisivanje peticije “STOP RAKU GRLIĆA MATERICE” i podela broševa “BISER MUDROSTI”. Broševi, kao simbol prenošenja znanja,  se  tokom nedelje dele ne samo ženama već i svima onima koji podržavaju borbu protiv raka grlića materice.

izvod iz teksta IZJZ Vojvodine:

http://www.izjzv.org.rs/index.php?s=1&m=3&id=431

Prema raspoloživim podacima Registra za rak Instituta za onkologiju Vojvodine u 2008. godini na teritoriji Vojvodine 330 žena obolelo je od raka grlića materice dok je 150 žena umrlo.

Redovni pregledi kod izabranog ginekologa, sprovođenje programa organizovanog skrininga i programa vakcinacije protiv HPV infekcije, imaju najveći značaj u prevenciji ove bolesti. I pored toga što su nam poznati načini suzbijanja raka grlića materice, još uvek se u većini evropskih zemalja ne sprovode ovi programi prevencije.

ZAPAMTITE:

• Rak grlić materice izazivaju pojedini tipovi Humanog papiloma virusa (HPV);
• Kod većine žena HPV infekcija spontano nestaje za 6 do 24 meseca delovanjem imunog sistema i stvaranjem antitela protiv ove infekcije. Jednom kada je HPV nestao iz organizma, rizik od dobijanja raka grlića vraća se na normalu;
• Redovni pregled žena koje nemaju nikakve tegobe nazivaju se skrining  pregledi. Uspešnim skriningom na vreme se otkrije 8 od 10  premalignih promena na grliću materice;
• Papanikolau skrining pomaže da se rak na grliću materice otkrije na vreme, u stadijumima kada je potpuno i lako izlečiv;
• Uzimanje Papanikolau razmaza nije bolno, jednostavno je i kratko traje.

LINKOVI:

http://www.batut.org.rs/index.php?content=338

http://www.izjzv.org.rs/index.php?s=1&m=3&id=431

http://www.ecca.info/

http://www.ecca.info/sr

„Mајčinо mlеко – nајbоljа hrаnа”

„Znаčај коmuniкаciје i upоtrеbе sаvrеmеnih tеhnоlоgiја zа prаvu infоrmisаnоst”

Svеtsка nеdеljа dојеnjа је glоbаlnа каmpаnjа која sе оdržаvа u око 150 zеmаljа svеtа. Njеn cilj је dа јаčа društvеnu svеst о znаčајu i prеdnоstimа dојеnjа i dа оbеzbеdi pоdršкu dојеnju, а timе unаprеdi i zаštitu zdrаvljа mајке i dеtеtа.

Zvаnični dаtum оbеlеžаvаnjа Svеtsке nеdеljе dојеnjа nа glоbаlnоm nivоu је оd 1. dо 7. аvgustа, аli sе držаvаmа, оrgаnizаciјаmа i instituciјаmа prеdlаžе dа zа оbеlеžаvаnjе i акtivnоsti pоvоdоm Svеtsке nеdеljе dојеnjа izаbеru nајpriкlаdniје dоgаđаје ili dаtumе u njihоvim zеmljаmа. U nаšој zеmlji, као i u mnоgim drugim zеmljаmа, zа dаtum оbеlеžаvаnjа Svеtsке nеdеljе dојеnjа izаbrаnа је 40. nеdеljа u gоdini, zbоg tоgа štо trudnоćа trаје čеtrdеsеt nеdеljа. Оvе gоdinе Svеtsке nеdеljа dојеnjа nа nаciоnаlnоm i lокаlnоm nivоu u Rеpublici Srbiјi оbеlеžićе sе оd 3. dо 9. окtоbrа.

Svеtsкa nеdеlja dојеnjа 2011. gоdinе usmеrеnа је nа оhrаbrivаnjе i mоbilizаciјu mlаdih u mеđugеnеrаciјsкоm pокrеtu pоd slоgаnоm „Rаzgоvаrај sа mnоm: dојеnjе – као 3D isкustvо”, ili u širеm znаčеnju „Mајčinо mlеко – nајbоljа hrаnа” i „Znаčај коmuniкаciје i upоtrеbе sаvrеmеnih tеhnоlоgiја zа prаvu infоrmisаnоst”  i оdnоsi sе nа коmuniкаciјu nа rаzličitim nivоimа i izmеđu rаzličitih sекtоrа.

Zаštо trеćа dimеnziја?

Pоsmаtrајući pоdršкu dојеnju sкlоni smо dа vidimо sаmо dvе dimеnziје: vrеmе (od pеriоdа prе trudnоćе dо vrеmеnа каdа dеtе prеstаnе dа dојi) i mеstо (pоrоdicа, društvо, sistеm zdrаvstvеnе zаštitе, itd). Ništа оd оvоgа nе bi bilо dоvоljnо bеz pоstојаnjа trеćе dimеnziје – коmuniкаciје.

Komuniкаciја је nеоphоdnа zа prоmоciјu i pоdršкu dојеnju. Živimо u svеtu gdе sе pојеdinci i glоbаlnе zајеdnicе, nа mаlim ili vеliкim udаljеnоstimа pоvеzuјu brzоm rаzmеnоm pоruка. Svакоdnеvnо nаstајu nоvi nаčini коmuniкаciје. U mоgućnоsti smо dа коristеći rаznе izvоrе infоrmаciја sаznаmо višе i širimо znаnjе о dојеnju, bеz оgrаničеnjа као štо su rаzliка u vrеmеnsкој zоni i mеstu življеnjа. Оvа trеćа dimеnziја pоdrаzumеvа коmuniкаciјu mеđu gеnеrаciјаmа, sекtоrimа, pоlоvimа i кulturаmа. Оnа pоdstičе širеnjе znаnjа i isкustvа i оmоgućаvа dа infоrmаciје dоpru dо vеćеg brоја ljudi.
Ciljеvi:
1. Оhrаbriti коrišćеnjе nоvih коmuniкаciоnih tеhniка (društvеnih mrеžа npr. Facebook i Twitter, еlекtrоnsке pоštе, fоrumа, blоgа) štо ćе dоvеsti dо pоvеzivаnjа ljudi, nаrоčitо mајкi i rаzmеnе infоrmаciја.
2. Uspоstаviti nоvе i unаprеditi pоstојеćе коmuniкаciоnе каnаlе izmеđu rаzličitih sекtоrа tј. pоvеzаti nаstаvniке, nоvinаrе, prеdstаvniке mеdiја, studеntе i prеdstаvniке lокаlnih vlаsti како bi sе оlакšаlа rаzmеnа infоrmаciја.
3. Еduкоvаti i rаzviti коmuniкаciоnе vеštinе кrоz оbuкu zdrаvstvеnih
rаdniка.
4. Оhrаbriti uspоstаvljаnjе mеntоrstvа (stručnih оsоbа ili pак stаriјih člаnоvа pоrоdicе) како bi sе акtivnо zаstupаlа idеја dојеnjа i аpеlоvаlо nа mlаdе mајке dа dоје.
5. Оhrаbriti кrеаtivnо istrаživаnjе, pružiti pоdršкu, prеpоznti i primеniti inоvаtivnе коmuniкаciоnе pristupе, а tакоđе pružiti slоbоdu ljudimа dа rеаlizuјu svоје idеје.
6. Prоširiti brој ljudi којi zаstupајu idејu dојеnjа i tо nаrоčitо оnih оsоbа којi su trаdiciоnаlnо mаnjе  zаintеrеsоvаni  (nа primеr, sindiкаti, оrgаnizаciје које sе bаvе ljudsкim prаvimа, екоlоšкi акtivisti, mlаdi) i tо uvоđеnjеm оvе tеmе u оbаvеznе nаstаvnе plаnоvе i prоgrаmе u šкоlаmа i nа univеrzitеtimа ili pак prеко spоnzоrstvа dоgаđаја оrgаnizоvаnih pоvоdоm prоslаvе Svеtsке nеdеljе dојеnjа. Pri tоmе sе mоrа vоditi rаčunа о коnfliкtu intеrеsа каdа sе као spоnzоri pојаvljuјu licа која rаdе u prоizvоdnji, prоdајi i distribuciјi prоizvоdа које su rеgulisаnе Mеđunаrоdnim коdекsоm mаrкеtingа zаmеnе zа mајčinо mlеко.
Dојеnjе је као акtuеlаn јаvnо-zdrаvstvеni prоblеm prеpоznаt u Milеniјumsкim ciljеvimа rаzvоја.

MCR 1 (glаd i sirоmаštvо):
Prvi коrак ка smаnjеnju prеvаlеnciје nеuhrаnjеnоsti коd dеcе је isкljučivо dојеnjе које im оmоgućаvа prаvilаn rаst i rаzvој u prvim dаnimа živоtа dок nаstаvак dојеnjа uz uvоđеnjе vеštаčке ishrаnе, pоbоljšаvа njеn кvаlitеt. Dојеnjе tакоđе dоprinоsi smаnjеnju trоšкоvа dоmаćinstvа nаrоčitо u sirоmаšnim društvimа.

MCR 3 (rоdnа rаvnоprаvnоst):
Dеcа dоbiјајu јеdnакu šаnsu nа pоčеtкu živоtа putеm dојеnjа, bеz оbzirа nа nivо primаnjа u dоmаćinstvu. Dојеnjе tакоđе pоdstičе žеnе dа vоdе rаčunа о svоm rеprоduкtivnоm zdrаvlju i dа оnе sаmе budu dоvоljnе zа ishrаnu svоје dеcе.

MCR 4 (smаnjiti smrtnоst dеcе):
Ако bi svа nоvоrоđеnčаd оstvаrilа коntакt „коžа nа коžu” sа mајкоm, а zаtim isкljučivо dојilа tокоm šеst mеsеci i pоtоm nаstаvilа dојеnjе sа оdgоvаrајućоm коmplеmеntаrnоm ishrаnоm dо dvе gоdinе ili pак dužе, smrtnоst dеcе ispоd pеt gоdinа bi sе smаnjilа zа 13–20% u cеlоm svеtu.

MCR 5 (zdrаvljе mајкi):
Dојеnjе smаnjuје riziк оd pоslеpоrоđајnоg кrvаrеnjа, štiti оd аnеmiје i nеdоstаtка gvоžđа, i smаnjuје riziк оd rака dојке i јајniка, као i šеćеrnе bоlеsti.

Hајdе dа rаzgоvаrаmо!
Nаčin nа којi rаzgоvаrаmо sа ljudimа о dојеnju mоžе dа utičе nа nаčin nа којi sе usvајајu i rаzmеnjuјu infоrmаciје.
Izbеgаvајtе коrišćеnjе rеči „nајbоljе, idеаlnо, оptimаlnо, sаvršеnо, ili pоsеbnо”. Upоtrеbа оvih izrаzа mоžе izаzvаti оsеćај dа dојеnjе zаhtеvа dоdаtni nаpоr i nе prеdstаvljа dео svакоdnеvnоg živоtа. Dојеnjе bi trеbаlо dа budе prеdstаvljеnо као „nоrmаlаn čin, а аltеrnаtivе као  „lоšiјi izbоr”.

Buditе оprеzni sа оsuđivаnjеm
Žеnе nе dоје iz višе rаzlоgа. Tо niје njihоvа кrivicа. Trеbа dа rаdimо nа prоmоciјi dојеnjа, а nе dа ih оsuđuјеmо. Niкаdа nе оsuđuјtе i pоdržitе svакu оdluкu којu је mајка dоnеlа.
Fокus trеbа dа budе nа uspоstаvljаnju vеzе mајке i nоvоrоđеnčеtа
Dојеnjе prеdstаvljа spој ishrаnе i prirоdе. Mi rаdiје disкutuјеmо о tоmе како sе fizоlоšкi оdviја prоcеs prоizvоdnjе mlека nеgо како sе uspоstаvljа vеzа mајке i nоvоrоđеnčеtа.  Nе zаnеmаritе činjеnicu како uspоstаvljеnа vеzа utičе nа rаzvој dеtеtа, оsnаživаnjе žеnе i njеnо zdrаvljе. Čin dојеnjа prеdstаvljа mnоgо višе оd ishrаnе.

Tri, dvа, јеdаn – акciја!
Каdа nаučimо како dа uкljučimо ljudе u diјаlоg, vrеmе је dа vidimо štа mоžеmо dа urаdimо tокоm prоslаvе Svеtsке nеdеljе dојеnjа како bi pоčеli dа коmunicirаmо!
ZАŠTITITЕ: Оdržitе štо је dužе mоgućе pоzitivnu еnеrgiјu sа prоslаvе – intеrvјuišitе učеsniке, izvršitе pilоt istrаživаnjе nа stаtističкi rеprеzеntаtivnоm uzоrкu оsоbа u vаšој zајеdnici i isкоristitе оvе rеzultаtе како bi lоbirаli zа priјаtеljsкi nаstrојеnо окružеnjе које ćе prоmоvisаti dојеnjе!
PRОMОVIŠITЕ: Isкоristitе tеmu 2011. gоdinе i prоnаđitе кrеаtivаn nаčin како bistе јаvnо prоmоvisаli dоgаđаје pоvоdоm prоslаvе Svеtsке nеdеljе dојеnjа  –  pоvеžitе sе sа šкоlаmа, univеrzitеtimа, cеntrimа zа brigu о dеcu, zdrаvstvеnim ustаnоvаmа, оrgаnizаciјаmа u lокаlnој zајеdnici, i ustаnоvаmа sоciјаlnе pоmоći. Оvо su i mеstа gdе sе mоgu аngаžоvаti mlаdi ljudi, štо mоžе dа budе оd vеliке pоmоći.
PRUŽITЕ PОDRŠКU: Idеntifiкuјtе ljudе u vаšој mrеži којi ćе rаditi nа dizајnu prоgrаmа ili dоgаđаја pоvоdоm prоslаvе Svеtsке nеdеljе dојеnjа. Zаpаmtitе, tо је timsкi rаd i
Pоstаvitе sеbi pitаnjа – sаznајtе višе о mоći коmuniкаciје nа prоmеnu pоnаšаnjа! Uvеžbајtе nоvе коmuniкаciоnе tеhniке које su vаm nа rаspоlаgаnju! Sаznајtе višе о nоvim vrstаmа коmuniкаciје (еlекtrоnsка pоštа  – e-mail), fоrumi, “news” grupе, mailing listе, blоg, miкrоblоg, društvеnе mrеžе)  које mоgu dа pоmоgnu u коmuniкаciјi sа mlаdim ljudimа širоm svеtа!

Višе infоrmаciја:
http://www.waba.org.my/

listen up

imma rap about breasts
cuz ev’ry other song
has a line about her chest

and the world’s OK with
the sex context
but feed the future and
the world’s like

what the heck?
they call it a rack

turn a gift of god
into a sales contest
and treat ev’ry woman
like an item on the shelf

major corporations and
snakeoil quacks
claim to replace
what’s nature’s best

with powdered potions,
subliminal ads
enough of that

it’s time to act
K and WABA say
time to take your breast back

29. септембар, Светски дан срца 2011. године „Један свет, један дом, једно срце”

Ове године Светски дан срца се обележава у четвртак, 29. септембра 2011. године, под слоганом „Један свет, један дом, једно срце”.

Циљ је информисање становништва o томе да се обољевање и умирање од кардиоваскуларних болести може спречити увођењем здравих стилова живота и на тај начин продужити продуктивне године живота радно активног становништва, смањити трошкови лечења и економске последице.

Сваке године у свету од болести срца и крвних судова мозга умире 17,1 милиона људи, што ставља овај узрок смрти на водеће место. Светски дан срца је установљен како би се повећало знање о ризицима и унапредиле мере превенције. Светска федерација за срце, заједно са својим чланицама, истиче да се 80% превремене смртности услед болести срца и можданог удара може спречити контролом неколико значајних фактора ризика, у које спадају пушење цигарета, неправилна исхрана и физичка неактивност.

Кардиоваскуларна обољења изазивају 29% свих смртних случајева у свету, што их чини „светским убицом број један“.

Сваки појединац може да смањи оптерећеност светске популације кардиоваскуларним болестима, учењем о факторима ризика и предузимањем корака од виталног значаја за смањење свог ризика и ризика своје породице.

Центар породичних активности и кључна тачка у животу свих људи је њихов дом, савршено место за почетак предузимања активности да се побољша здравље срца. Зато се ове године, поводом Светског дана срца, Светска федерација за срце и њени чланови фокусирају на домаћинство. Унапређујући понашања у сопственом дому, људи широм света могу имати дужи и бољи живот, кроз превенцију и контролу болести срца и можданог удара.

Фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести:

1.      Висок крвни притисак,

2.      Прекомерна телесна маса,

3.      Висок холестерол,

4.      Употреба дуванских производа,

5.      Недостатак физичке активности,

6.      Шећерна болест.

Предлози активности за вас и вашу породицу у вашем ДОМУ:

ЗАБРАНИТЕ ПУШЕЊЕ

-        Престаните са пушењем у кући како би побољшали сопствено здравље и здравље ваше деце,

-        Уведите ново правило у вашем дому: свако ко попуши цигарету добиће додатни посао у кући

OБЕЗБЕДИТЕ ЗДРАВУ ХРАНУ И ИСХРАНУ

-        Почните дан са воћем или поврћем и припремите свој ручак или ужину код куће, како би себи обезбедили здрав оброк на послу или у школи;

-        Потрудите се да вечерњи оброк садржи најмање двe до три врсте поврћа по порцији сваког члана породице

БУДИТЕ ФИЗИЧКИ АКТИВНИ

-        Ограничите време проведено испред телевизора на мање од два сата дневно;

-        Организујте активности на отвореном, као што су вожња бицикла, пешачење или једноставно играње изван куће (у дворишту, парку, игралишту, итд.);

-        Када сте у могућности, уместо да возите аутомобил, возите бицикл, или шетајте од куће до одредишта

УПОЗНАЈТЕ СЕ СА „СВОЈИМ БРОЈЕВИМА“

-        Посетите свог изабраног лекара; ваши БРОЈЕВИ: крвни притисак, телесна висина, телесна маса, ниво холестерола у крви, ниво шећера у крви, обим струка, обим кукова; однос струк-кук; индекс телесне масе, послужиће за процену ризика

-        Када сте упознати са ризиком од кардиоваскуларних болести, можете развити специфичан ПЛАН АКТИВНОСТИ за побољшање здравља вашег срца као и целокупног организма. Нека овај план ваших активности буде јасно видљив у вашем дому као подсетник…

Подсетимо се ФОРМУЛЕ ЗДРАВЉА: 0 – 3 – 5 – 140 – 5 – 3 – 0

-   „0“ – без цигарета;
-   „3“ – 3 километра шетње дневно;
-   „5“ – 5 послужења воћа и поврћа дневно;
-   „140“ – систолни крвни притисак нижи од 140mmHg;
-   „5“ – шећер у крви нижи од 5mmol/l;
-   „3“ – тзв. „лош“ холестерол, или LDL холестерол, нижи од 3mmol/l и
-   „0“ – без шећерне болести и гојазности.

Преко 70% хитних случајева у вези са срцем, дешавају се код куће, када су чланови породице присутни и на располагању да помогну. Уколико се срчани или мождани удар догоде у кући, важно је да знате које активности треба предузети. Ако сумњате да у породици неко има срчани или мождани удар, одмах потражите помоћ лекара.

Знаци и симптоми срчаног напада или можданог удара

УПОЗОРАВАЈУЋИ ЗНАЦИ ЗА НАСТАНАК ИНФАРКТА:

-        нелагодности у грудима, укључујући стискање или бол у центру груди између груди или иза грудне кости

-        нелагодност и/или бол који се шири из груди на друге делове горњег дела тела, као што су једна или обе руке, леђа, врат, вилица или желудац

-        недостатак даха, са или без нелагодности у грудима

Други знакови: необјашњив умор или слабост, напетост или нервоза, лоше варење, хладан зној, мучнина, повраћање, благе главобоље и колапс.

УПОЗОРАВАЈУЋИ ЗНАЦИ ЗА НАСТАНАК ШЛОГА:

-        изненадна слабост, утрнелост, лица, руке или ноге, најчешће на једној страни тела,

-        изненадна конфузија, проблеми са  језиком и разумевањем,

-        изненадни проблем са видом у једном или оба ока,

-        изненадни проблем са ходањем, вртоглавица, губитак равнотеже или координације,

-        изненадне јаке главобоље без познатог узрока

Ако било који од ових знакова приметите код неког од својих чланова породице, колега на послу или пролазника на улици – позовите одмах хитну помоћ.

http://www.world-heart-federation.org/what-we-do/awareness/world-heart-day/

Овде можете преузети следеће документе :

Лифлет поводом светког дана срца

Агитка поводом светског дана срца

Likovni i Literarni Konkurs  za decu PREDŠKOLSKIH ustanova i učenike OSNOVNIH škola, u 2 kategorije: I-IV razreda i V-VIII razreda na TEME:

“Pravilna ishrana i zdravlje”

“Cena hrane – od krize do stabilnosti”

Radove sa područja Zapadno-Bačkog okruga dostaviti do 10. oktobra 2011. godine:

Zavod za javno zdravlje

za Nagradni konkurs, Svetski dan hrane

Vojvodjanska 47

25000 Sombor

ili na E-mail: vaspitanje@zzjzsombor.org

Na poledjini ili u donjem desnom uglu rada napisati:

za decu PREDŠKOLSKIH ustanova:

Ime i prezime, broj navršenih godina života

Naziv predškolske ustanove, Objekat, Mesto

Vaspitač

za učenike OSNOVNIH ŠKOLA:

Ime i prezime, Razred, Odeljenje

Škola, Mesto

Učitelj/ Nastavnik

Format papira za likovne radove maksimalno do 35×50 cm.

Ove godine, svetski dan hrane se obeležava pod sloganom “Cena hrane – od krize do stabilnosti”. Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i ishranu (FAO) procenjuje da postoji 1,02 milijardi pothranjenih osoba širom sveta. Ovo je najveći broj gladnih ljudi od 1970. godine, koji je posledica ne samo slabih prinosa hrane, već i visokih cena proizvoda, malih primanja i povećanja nezaposlenosti kao rezultata globalne ekonomske krize. Veliki broj siromašnih ljudi ne može sebi da priušti osnovne životne namirnice. Prema podacima Svetske banke, u periodu 2010-2011 povećanje cena hrane izazvalo je ekstremno siromaštvo 70 miliona ljudi širom sveta.

U Republici Srbiji veći problem od pothranjenosti predstavlja gojaznost, u svim uzrasnim dobima, koja je posledica nepravilne ishrane. Zato je osnovni slogan ovogodišnje kampanje za ovaj konkurs “Pravilna ishrana i zdravlje”.

http://www.fao.org/getinvolved/worldfoodday/en/

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СОМБОР

Војвођанска 47
С О М Б О Р
E-mail:office@zzjzsombor.org
ПИБ 101842968

Оглашава

Ј А В Н И    П О З И В

За прикупљање понуда у отвореном поступку јавне набавке број1/2011 за набавку добара – лабораторијског материјала

Предмет јавне набавке је лабораторијски материјал по партијама:

• ·Партија 1   – Хранљиве подлоге
• ·Партија 2   – Хемикалије
• ·Партија 3   – Лабораторијско стакло
• ·Партија 3.1  -  Лабораторијска пластика
• ·Партија 4   – Потрошни лабораторијски материјал
• ·Партија 5.1  – Тестови за идентифиакцију
• ·Партија 5.2  - Серолошки тестови
• ·Партија 5.3 - Серолошки тестови
• ·Партија 5.4 – Серолошки тестови
• ·Партија 6 -  Дискови за антибиограме

1.Право учешћа у поступку јавне набавке имају сви понуђачи који испуњавају услове за учешће у поступку утврђене одредбама чл. 44 и 45 Закона о јавним набавкама (“Службени гласник РС” број 116/08) о чему понуђач доставља доказе уз понуду. Сви заинтересовани понуђачи обавезни су да доставе потписане и оверене податке и то: пун назив, седиште и адресу, ПИБ, матични број, да ли су обавезници ПДВ-а.

2.Конкурсна документација се може преузети у року од 20 дана од објављивања јавног позива у “Сл. гласнику РС” сваког радног дана од 8,00-13,оо часова код секретарице Завода за јавно здравље, Сомбор ул. Војвођанска 47 , уз доказ о бесповратној уплати 2.000,00 динара на име трошкова конкурсне документације по паритији на рачун број: 840-379667-04 са назнаком “За конкурсну документацију 1/2011 и број партије за коју конкуришете.

3. Достављање понуда је у року од 30 дана од дана објављивања огласа у “Службеном гласнику РС”, с тим што понуде морају стићи до 11,00 часова тридесетог дана од дана објављивања. Понуде сачинити према упутству наручиоца на преузетом обрасцу понуде, оверене потписом и печатом овлашћеног лица понуђача. Понуђачи , могу доставити једну понуду по једној партији , без алтернативе у запечаћеној коверти  уз назнаку “Понуда за јавни позив 1/2011 ; број партије (за коју се конкурише)  -  не отварати” на адресу “Завод за јавно здравље, Сомбор, улица Војвођанска 47.

На полеђини коверте обавезно назначити назив, седиште и адресу фирме,овлашћено  лице за контакт телефон или факс, због идентификације приликом отварања понуде.

4. Јавно отварање понуда обавиће се 30. дана од објављивања јавног позива у “Сл. гласнику РС” у 12,оо часова у просторијама Завода. Уколико тај рок истиче у дане викенда (сутота или недеља) , понуде ће се отворити у 12,оо часова првог следећег радног дана.

Непотпуне и неблаговремене понуде неће бити разматране.

Присутни представници понуђача пре почетка отварања понуда, морају комисији наручиоца поднети писмено овлашћење за учешће у поступку отварања понуде.

5. Наручилац ће извршити избор најповољније понуде применом критеријума, економски најповољније понуде узимајући у обзир критеријуме  који су  саставни део конкурсне документације. Записник  са отварања понуда биће достављен свим понђачима у року од 3 дана од дана отварања понуда, а одлука о избору најповољнијег  понуђача донеће се у року 10 дана од јавног отварања понуда. О донетој одлуци понђачи ће бити обавештени у складу са Законом о јавним набавкама

Сва додатна обавештења и информације могу се добити на број телефона 025/22-888. Особа за контакт: дипл.оецц. Снежана Вишекрунић.

6. Наручилац задржава право да у случају неповољних понуда не донесе одлуку о додели уговора о јавној набавци за поједина добра која су предмет јавне набавке као и право да унутар сваке групе добара који су предмет јавне набавке уговор додели једном или већем броју понуђача који су поднели понуде.

УПУТСТВО – пониђачима за сачињавање понуде по Јавно позиву за набавку Лабораторијског материјала

Критеријуми за оцењивање

Спецификација материјала по партијама

• ·Партија 1   – Хранљиве подлоге
• ·Партија 2   – Хемикалије
• ·Партија 3   – Лабораторијско стакло
• ·Партија 3.1  -  Лабораторијска пластика
• ·Партија 4   – Потрошни лабораторијски материјал
• ·Партија 5.1  – Тестови за идентифиакцију
• ·Партија 5.2  - Серолошки тестови
• ·Партија 5.3 - Серолошки тестови
• ·Партија 5.4 – Серолошки тестови
• ·Партија 6 -  Дискови за антибиограме

]]> http://www.zzjzsombor.org/2011/06/16/tender2011/feed/ 0 http://www.zzjzsombor.org/2011/06/02/11-emgm-kongres-u-ljubljani/ http://www.zzjzsombor.org/2011/06/02/11-emgm-kongres-u-ljubljani/#comments Thu, 02 Jun 2011 07:53:22 +0000 admin http://www.zzjzsombor.org/?p=719 Članovi Referentne laboratorije za hemofilus i meningokok Zavoda za javno zdravlje iz Sombora, učestvovali su na 11. evropskom kongresu referentnih laboratorija u organizaciji EMGM (The European Meningococcal Disease Society). Kongres je održan od 18. do 20. maja 2011. godine u Ljubljani, Slovenija, uz prisustvo preko 180 registrovanih učesnika. Među učesnicima bili su predstavnici evropskih referentnih laboratorija za meningokok i hemofilus, kao i brojni predstavnici vodećih svetskih farmaceutskih kuća. Poster prezentacijom predstavljen je dosadašnji rad naše referentne laboratorije (2009-2010) koja se u svom dosadašnjem radu susretala sa brojnim problemima uglavnom finansijske prirode.

Ipak, i pored svih problema Referenta laboratorija za hemofilus i meningokok će nastaviti sa radom na:

-          prikupljanju sojeva N. meningitidis i H. influenzae kao uzročnika bakterijskog meningitisa na teritoriji Republike Srbije,

-          njihovoj fenotipskoj i genotipskoj identifikaciji koja može doprineti razvijanju epidemiološke slike o bakterijskom meningitisu u našoj zemlji,

-          saradnji sa drugim referentnim laboratorijama iz zemalja u okruženju i Evropi,

-          kao i na stvaranju nacionalne kolekcije sojeva.

Report on Haemophilus and Meningococcus invasive isolates collected in Serbia in a two-year period (2009 – 2010) (download, PDF 146KB).

Шта је Оквирна конвенција о контроли дувана?

Оквирна конвенција о контроли дувана представља најважније средство у активностима контроле дувана у свету. То је први споразум у оквиру Светске здравствене организације, који је означио велики напредак у развоју јавног здравља. На снази од 2005. године, већ представља споразум који је најбрже и најшире прихваћен од свих споразума у историји Уједињених нација и који су до данас ратификовале 172 државе – чланице. Скоро 6 милиона људи умреће ове године због срчаног и можданог удара, рака,плућних и других болести које су повезане са дуваном. Ако ништа не подузмемо да тоспречимо, овај број би могао да се повећа на 8 милиона до 2030. године. Пошто је усмртила 100 милиона људи у XX веку, употреба дувана могла би да убије 1 милијарду људи у XXI веку. Дуван је водећи узрок смрти који се може успешно уклонити. Светски дан без дуванског дима 2011. године у први план ставља универзални значај овог споразума, наглашава обавезе држава чланица које су ратификовале споразум и промовише суштинску улогу Конференције уговорних страна и СЗО коју оне имају да би помогле државама да испуне обавезе из Оквирне конвенције.

Шта за грађане представља Оквирна конвенција о контроли дувана?

Оквирна конвенција садржи скуп свеобухватних мера које би држава требало да спроведе како би се смањило оболевање и превремено умирање због последица коришћења дуванских производа и изложености дуванском диму и заштитило здравље грађана. У те мере спадају:

1. Заштита јавног здравља од комерцијалних и других сличних интереса дуванске индустрије;
2. Усвајање мера у политици цена и пореза ради смањења потражње за дуваном;
3. Заштита људи од изложености дуванском диму;
4. Регулисање садржаја дуванских производа;
5. Регулисање објављивања података о дуванским производима;
6. Регулисање изгледапаковања и обележавања дуванских производа;
7. Упозоравање људи на опасности од дувана;
8. Забрана рекламирања, промоције и спонзорства дуванске индсутрије;
9. Помоћ пушачима да прекину своју зависност од дувана;
10. Забрана продаје малолетницима и од стране малолетника и
11. Подршка економски одрживим алтернитивним културама уместо гајења дувана.

Важнији епидемиолошки подаци о пушењу и изложености дуванском диму

Преваленција пушења и изложеност дуванском диму у Србији:

• 39,7% мушкараца и 30,5% жена пушача¹:
• 9,3% младих узраста 13-15 година су тренутни пушачи²
• 61,7% одраслих изложено дуванском диму у својој кући¹
• 44,9% одраслих изложено дуванском диму на послу¹
• 77% младих узраста од 13 до 15 година живи са неким ко у њиховом присуству пуши²

Последице пушења и дужина живота³:

• Пушење вишеструко повећава ризик за рак плућа и друге туморе, инфаркт срца, шлог…
• Половина пушача умре од болести изазваних пушењем;
• Четвртина пушача умре у средњим годинама живота (30-69);
• Пушачи имају у просеку 10 година краћи живот од непушача.

Престанак пушења и дужина живота³:

• престанак пушења до 30. године старости – очекивани животни век као код непушача,
• престанак пушења у 40. години – животни век за 9 година дужи него да је остао пушач,
• престанак пушења у 60. години – животни век за 3 године дужи него код пушача.

Резултати истраживања о ефектима Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму 3 месеца након примене⁴:

-        Велика већина становника наше земље (92%) зна да је дувански дим штетан и за непушаче који га удишу из околине;

-        Велика већина становника наше земље (89%) зна да је пушење цигарета узрочник тешких и бројних болести;

-        У поређењу са првим истраживањем спроведеним у новембру 2010. године, значајно је смањена изложеност становништва дуванском диму – на радним местима са 45% на 35%, у школама са 44% на 23%;

-        Смањен је и проценат становника који дозвољавају пушење у свим просторијама у свом стану (са 48% на 42%);

-        Више од четвртине пушача (27%) је смањио број попушених цигарета дневно;

-        Готово петина пушача (18%) размишља да са пушењем цигарета престане.

-        Чак 38% бвших пушача наводи да их је на престанак пушења навео управо Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму.

1 Министарство здравља РС. Истраживање здравља становника Републике Србије: 2006. година, Министарство

здравља РС, 2007. ISBN 978-86-83607-34-1.

2 Глобално истраживање употребе дувана код младих, 2008. година, CDC, WHO, Удружење за јавно здравље Србије, Министарство здравља РС.

3 Извор: Doll R, Peto R et al. “Mortality in relation to smoking: 50 years’ observations on male British doctors”. BMJ2004; 328: 1519-28.

4 Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Извештај: Ефекти Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму – поновљено истраживање (други талас), фебруар 2011. године. Ipsos Strategic Marketing.

Крпељи бораве на шумовитим подручјима и на необрађеној вегетацији, али и уз поља, у баштама, живим оградама и слично. Присутни су од раног  пролећа до касне јесени, а најактивнији су у јуну. Хране се крвљу људи и многих животиња, а уколико су заражени, преносе бактерију, узрочника Лајмске болести (или узрочнике других обољења) за време храњења.

Крпељ мора да буде присутан на кожи бар 48 сати да би дошло до сигурне инокулације проузроковача. Крпељи се углавном налазе на ниској вегетацији, до висине од једног метра, а својим усним делом се закаче на животиње и људе који туда пролазе. Сисају крв 2 до 7 дана пре него што поново падну на вегетацију. Због тога, у доба највеће активности крпеља, треба при сваком боравку у природи мислити и на ту могућност, и избегавати боравак поред жбунастог биља и испод дрвећа. На подручју Републике Србије крпељи најчешће преносе Лајмску болест.

Лајмска болест је болест коју изазива бактерија (Borrelia Burgdorferi), а преноси је одређена врста крпеља (род Ixodes). Ово обољење је системско, што значи да напада све органе, а посебно кожу, нервни систем, зглобове и срце.

Лајмска болест је откривена 1975. године у граду Лајм, у Конектикату, а у нашој земљи  откривена је априла месеца 1987. године на подручју Београда.

На подручју Београду заражено је око 30 до 35% крпеља, али ипак треба бити опрезан након сваког убода крпеља. Симптоми болести почињу недељу до месец дана по убоду крпеља. Први знак је црвенило око места убода (Erythema migrans, или у народу Бивоље око), које се може ширити и формирати прстенасто црвенило веће од 5 цм око места убода. Ова промена на кожи праћена је појавом симптома сличним грипу (главобоља, грозница, малаксалост, болови у зглобовима), који трају неколико недеља уколико особа није под терапијом. Много озбиљније компликације, као што су неуролошке, проблеми са зглобовима (велики зглобови, посебно колено – отицање и болови, до хроничног артритиса), ређе кардиолошке, могу се некада јавити недељама или месецима након убода крпеља, ако се не спроводи лечење.

Мада се Лајмска болест може лечити, најбољи начин превенције Лајмске болести је спречити убод крпеља.

Једноставне мере за превенцију убода крпеља

1. Бити свестан типичних станишта крпеља – подручја високе траве, дворишта, паркови, ливаде, шуме, зелене површине.
2. Спречити убод крпеља применом репелената (средства против убода инсеката), који штите више сати против убода крпеља.
3. Носити светлу одећу која покрива руке и ноге, приликом боравка у природи.
4. Пажљиво прегледати себе и своју децу током боравка у природи, а обавезно на крају дана. Треба нарочито бити свестан  чињенице да се крпељ  може донети и на одећи или на кућним љубимцима.

Уколико уочите крпеља, никако га немојте сами уклањати, нити третирати било каквим уљима, растворима, геловима и слично, већ потражите стручну помоћ у надлежном дому здравља.

Крпељски менингоенцефалитис[1]

Крпељски менингоенцефалитис је вирусно обољење распрострањено у подручју средње и источне Европе и Азије, које се преноси путем заражених крпеља (као и Лајмска болест). Болест се јавља ендемски, односно само у природним активним жариштима у којима постоје природни резервоари вируса (шумски глодари, јеж, кртица), и њихови преносиоци (крпељи). Крпељ може да буде заражен у свим стадијумима свог животног циклуса, и доживотни је носилац вируса крпељског менингоенцефалитиса, који се у њему размножава и преноси трансоваријално са једне на другу генерацију крпеља.

Крпељски менингоенцефалитис има сезонски карактер, јер због начина преноса зависи од активности крпеља, па се појављује од пролећа до јесени. Основни пут преноса је убод зараженог крпеља, при чему је ризик од инфекције већи што је боравак крпеља на телу дужи. Не преноси се са човека на човека. Већина заражених особа нема симптоме обољења. Класична клиничка слика подразумева бифазни ток болести. Прва фаза болести јавља се 7 до 14 дана након убода зараженог крпеља у виду краткотрајног фебрилног обољења налик грипу, што траје око недељу дана. Следи период побољшања клинчке слике, односно период латенције у трајању од 4 до 10 дана. Друга фаза је менингоенцефалитична фаза која се развија код мањег броја оболелих. Уз опште симптоме инфекције (повишена температура, главобоља, болови у мишићима) јављају се знаци захваћености централног нервног система, односно запаљења можданица – кочење врата, повраћање, интензивне главобоље. Ређе долази до запаљења мозга са специфичним знацима: вртоглавица, поспаност, тремор, парализа мишића. У случају појаве ових симптома неопходна је хоспитализација. Ипак, код највећег броја оболелих региструје се блага клиничка слика.

На територији Републике Србије до сада нису регистровани крпељи, носиоци овог вируса.

Поред општих мера заштитe од убода крпеља, за превенцију крпељског менингоенцефалитиса постоји могућност специфичне заштите која се спроводи вакцинацијом. То је преекспозициона заштита, односно заштита пре убода крпеља, која се спроводи давањем три дозе вакцине по шеми: 0, 1 и 12. Да би се постигао адекватан ниво заштите пре сезонске активности крпеља, прву и другу дозу вакцина треба дати у зимским месецима. На тај начин постигнут имунитет траје 3 до 5 година, па је неопходна ревакцинација једном дозом вакцина сваке три године. Овакав вид заштите препоручује се професионално експонираним лицима и лицима у подручјима која су ендемска за крепљски менингоенцефалитис

Преузето са сајта Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић – Батут”

http://www.batut.org.rs/index.php?content=256