Centri



Rezultati merenja koncentracije polena

Prognoza UV indeksa

Članovima srpskog lekarskog društva

Javne nabake

23-30 Novembar 2018 – Evropska nedelja testiranja na HIV i hepatitise

Evropska nedelja testiranja na HIV i hepatitise obeležava se po šesti put u periodu od 23. do 30. novembra.

Cilj ove inicijative je da se kroz komunikaciju o dobrobitima testiranja na HIV i virusne hepatitise B i C omogući da više osoba sazna svoj HIV, HBV i HCV status u što ranijem stadijumu infekcije. Pod ovogodišnjim sloganom „Testiraj! Leči! Spreči!” biće organizovane udružene akcije zdravstvenog i civilnog sektora. Cilj akcije je podizanje svesti kod što većeg broja ljudi o rizicima za inficiranje i dobrobiti testiranja, kao i razumevanja da je dostupno uspešno lečenje, te da zato treba znati što ranije svoj HIV i/ili virusni hepatitis status.

Evropsku nedelju testiranja na HIV i hepatitise koordinira „HIV u Evropi”, panevropska inicijativa osnovana u Briselu 2007. godine, koja u osnovi predstavlja platformu za razmenu iskustava i aktivnosti u cilju unapređenja ranog dijagnostikovanja i blagovremenog tretmana i zaštite osoba inficirnih HIV-om širom Evrope. Inicijativu vodi grupa nezavisnih stručnjaka sa predstavnicima civilnog društva, kreatora politika, zdravstvenih profesionalaca i javnozdravstvenih institucija u Evropi (više informacija na www.hiveurope.eu).

Nedelja testiranja koja prethodi Svetskom AIDS danu, 1. decembru, ima za cilj da:

  • Ohrabri osobe koje su bilo kada bile izložene nekom riziku da se testiraju

  • Podstakne zdravstvene radnike da ponude testiranje na HIV kao deo rutinske prakse u određenim sredinama i za određena stanja u skladu sa aktuelnim preporukama za zemlje u regionu Evrope

  • Podrži i ujedini organizacije civilnog društva da povećaju obim testiranja na HIV i da razmene primere dobre prakse među zemaljama

  • Podigne svest kod većeg broja kreatora politika o socijalno-ekonomskoj dobrobiti inicijative testiranja na HIV i kako da se evaluiraju prakse testiranja na HIV.

HIV je i dalje veliki javnozdravstveni problem. Neprihvatljiva je činjenica da u Evropi od procenjenih 2,5 miliona osoba inficiranih HIV-om trećina ne zna da je inficirana HIV-om, a da se čak polovina onih koji su inficirani HIV-om dijagnostikuje kasno, u trenutku kada im je imunološki sistem već značajno narušen, što uslovljava brojne zdravstvene komplikacije i lošiji odgovor na terapiju.

Evropski vodič za testiranje na HIV preporučuje da dobrovoljno, poverljivo i besplatno testiranje na HIV treba da bude dostupno na različitim mestima pružanja usluga. Rutinsko i univerzalno testiranje treba da bude ponuđeno osobama koje dolaze u kontakt sa određenim službama, kao što su korisnici usluga ustanova za dijagnostikovanje i lečenje polno prenosivih infekcija, savetovališta za trudnice i korisnici usluga u ustanovama za lečenje bolesti zavisnosti. Takođe, testiranje treba da bude dostupno van zdravstvenih ustanova, u zajednici ili tokom sprovođenja terenskih aktivnosti u populacijama pod povećanim rizikom za HIV.

Rešavanje epidemije HIV/AIDS-a u Evropi zavisi u velikoj meri od razumevanja činilaca za kasno dijagnostikovanje osoba inficiranih HIV-om, prepreka za testiranje na HIV među osobama iz grupa stanovništva koje su pod povećanim rizikom i većeg angažovanja zdravstvenih radnika u oblasti savetovanja i testiranja na HIV, odnosno u predlaganju testiranja osobama pod povećanim rizikom, kao i osobama sa dijagnostikovanim bolestima i stanjima koja ukazuju na imunološki deficit koji može biti uzrokovan i HIV-om.

U cilju dostizanja UNAIDS-ovog cilja u oblasti tretmana  da 90% osoba inficiranih HIV-om bude dijagnostikovano, da 90% dijagnostikovanih osoba bude na lečenju i da 90% osoba inficiranih HIV-om na lečenju ima nedetektabilnu količinu virusa u krvi do 2020. godine, neophodno je povećati broj osoba koje znaju svoj HIV pozitivan status, što je prvi korak ka lečenju koje daje odlične rezultate.

Nekoliko studija je demonstriralo ozbiljne posledice kasno dijagnostikovane HIV infekcije po zdravlje pojedinca, u smislu brojnih zdravstvenih problema i prerane smrti. Napredak u razvoju terapije tokom prethodnih 30 godina preobratio je dijagnozu HIV infekcije od osude na smrt u podnošljivo hronično medicinsko stanje. Većina osoba inficiranih HIV-om sada može da ima dug i kvalitetan život ukoliko im se HIV infekcija rano dijagnostikuje i koriste redovno propisanu antiretrovirusnu terapiju.

Aktivnosti u Republici Srbiji

U sklopu ovogodišnje Evropske nedelje testiranja pod nacionalnim sloganom „SAZNAJ SVOJ STATUS Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” u saradnji sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje, zavodima za zaštitu zdravlja studenata, studentskim centrima i udruženjima aktivnim na polju prevencije HIV/AIDS i zaštite osoba koje žive sa HIV-om, i uz podršku Ministarstva zdravlja i farmaceutske kuće GlaxoSmithKline, organizuje i koordinira akciju dobrovoljnog, poverljivog ili anonimnog i besplatnog savetovanja i testiranja na HIV (DPST) za sve zainteresovane studente na pojedinim fakultetima, studentskim domovima i srednjim/visokim školama, kao i u studentskim poliklinikama. Akcija će se realizovati od 23. novembra do 4. decembra 2018. godine u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Leskovcu, Valjevu, Kraljevu, Čačku, Boru i u Kosovskoj Mitrovici (više informacija može se naći u Planu aktivnosti).

Akcije DPST će se u periodu 2330. novembra realizovati i u mobilnim medicinskim jedinicama na gradskim trgovima za sve zainteresovane građane i građanke, kao i za osobe iz posebno vulnerabilnih populacija koje su imale neki rizik za sticanje HIV infekcije u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Valjevu, Šapcu, Raškoj, Kruševcu, Ivanjici, Gornjem Milanovcu, Užicu, Subotici, Sremskoj Mitrovici, Zaječaru, Bujanovcu i Prokuplju, zatim u domovima zdravlja u Požarevcu i Kostolcu, dok će testiranje u noćnim satima biti dostupno u Zavodu za javno zdravlje Subotica i ZZZZ studenata u Novom Sadu (više informacija može se naći u Planu aktivnosti).

Iako je HIV prisutan u našoj zemlji više od 30 godina, procenjuje se da još uvek oko 800 do 1000 osoba ne zna da je inficirano HIV-om. Kod više od polovine osoba koje znaju svoj HIV status, HIV infekcija se dijagnostikuje kasno, tj. kada je imunološki sistem već značajno narušen, čak i kada nemaju znake i simptome bolesti i kada je rizik od obolevanja i umiranja od AIDS-a (sindroma stečenog imunološkog deficita) značajno veći. Što se ranije dijagnostikuje HIV infekcija i započne lečenje veće su šanse za dug i kvalitetan život.

Jedino se testiranjem uzorka krvi na HIV može utvrditi da li je osoba inficirana HIV-om. Testiranje na HIV je poverljivo, anonimno i besplatno i nije potreban uput od lekara. Testiranje na HIV je jednostavno, nije bolno i ne oduzima mnogo vremena, a rezultati se dobijaju brzo.

Riziku od HIV infekcije izložena je većina ljudi, ali podaci ukazuju da su u povećanom riziku osobe koje imaju analne seksualne odnose bez kondoma i osobe koje ne koriste sterilan pribor za injektiranje (ubrizgavanje) psihoaktivnih supstanci. S obzirom na izuzetno visoke rizike za prenos HIV-a, ove osobe svakako treba redovno da se testiraju na HIV.

Testiranje na HIV je danas deo odgovornog ponašanja, jer se dijagnostikovanjem HIV infekcije i lečenjem smanjuje mogućnost daljeg prenošenja HIV-a na druge osobe, uključujući i prenos HIV-a sa majke na dete.

Svuda u svetu, kao i kod nas, strah od stigmatizacije i/ili diskriminacije povezane sa HIV-om, nedovoljno znanja, prisutne predrasude, nedovoljna dostupnost besplatnog testiranja na HIV praćenog savetovanjem u zdravstvenom sistemu, samo su neke od prepoznatih barijera sa kojima se susreću osobe sa rizičnim ponašanjem iz posebno vulnerabilnih grupa stanovništva, a koje bi imale najviše koristi od blagovremenog dijagnostikovanja HIV infekcije.

Zaključci i preporuke

Svake godine u Evropi bude dijagnostikovano više od 100.000 osoba inficiranih HIV-om, a ovaj broj u mnogim zemljama ne pokazuje trend smanjenja. Dosadašnji napori nisu rezultirali smanjenjem broja osoba novoinficiranih HIV-om. Povećanje obima testiranja na HIV praćenog savetovanjem je ključna preventivna aktivnost, te su stoga neophodne nove inicijative sprovedene u što većem obimu da se aktuelni tok epidemije preokrene.

Dobrovoljno, poverljivo i besplatno testiranje na HIV uz savetovanje pre i posle testiranja, treba da bude dostupno na različitim mestima pružanja usluga, u zdravstvenom sistemu, ali i van zdravstvenih ustanova u zajednici ili tokom sprovođenja terenskih aktivnosti u populacijama pod povećanim rizikom za HIV, uz upotrebu brzih testova za skrining na HIV.

Preporučuje se ponovno testiranje makar jednom godišnje osobama iz populacija pod povećanim rizikom, kao i HIV negativnim osobama čiji je seksualni partner HIV pozitivan, dok osobe sa rizičnim ponašanjem treba posavetovati da se retestiraju na HIV i češće.

Povećanje obima testiranja na HIV će smanjiti obolevanje i umiranje od AIDS-a, a smanjiće i broj novih infekcija HIV-om, odnosno prenošenje HIV-a na druge osobe, te će se na taj način smanjiti i ekonomsko optrećenje u sistemu zdravstvene zaštite.

• Treba pokriti ključne populacije u povećanom riziku od HIV-a fokusiranim intervencijama i sistemom zdravstvene zaštite, a tamo gde testiranje na HIV nije deo standardne, rutinske medicinske usluge treba sprovoditi testiranje na HIV kod osoba sa dijagnostikovanim bolestima ili stanjima koja ukazuju na HIV infekciju.

• Preporuke date u nacionalnim vodičima za testiranje na HIV treba sprovoditi i pri tome se pridržavati etičkih principa uz poštovanje ljudskih prava.

• Edukacije i podizanje svesti su ključne aktivnosti koje imaju za cilj povećanje obima testiranja na HIV u sistemu zdravstvene zaštite, tj. sprovođenje strategija za testiranje na HIV u skladu sa definisanim potrebama i mogućnostima i u određenim uslovima.

• Zakone koji limitiraju intervencije u oblasti prevencije HIV-a treba izmeniti.

• Treba sprovoditi monitoring i evaluaciju aktivnosti testiranja koji će pomoći da se bolje sagleda situacija i preduzmu mere da programi testiranja obezbede visok nivo kvaliteta testiranja na HIV praćenog savetovanjem pre i posle testiranja.

Plan aktivnosti

Odgovore na najčešća postavljena pitanja o HIV infekciji i AIDS-u možete naći na stranihttp://www.batut.org.rs/index.php?content=1455