Centri



Rezultati merenja koncentracije polena

Prognoza UV indeksa

Članovima srpskog lekarskog društva

Javne nabake

26. jun 2018 – Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge

Zloupotreba i posledice zloupotrebe psihoaktivnih supstanci pogađaju sve društvene slojeve u svim zemljama sveta. Zloupotreba droga ima negativne posledice po zdravlje i živote ljudi, podstiče kriminal i preti održivom razvoju.

Rezolucijom 42/112, 1987. godine Generalna skupština UN-a proglasila je 26. jun Međunarodnim danom protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama kao izraz odlučnosti da ojača delovanje i saradnju u borbi protiv zloupotrebe i trgovine drogama. Ovaj dan obeležava se širom sveta u cilju mobilisanja pojedinaca i zajednice za podizanje svesti o velikom društvenom problemu koji predstavlja, pre svega ilegalna droga i za aktivan odnos u suzbijanju problema zloupotrebe droga.

 

Slogan kampanje za 2018. godinu je „Prvo saslušaj” (link: http://www.unodc.org/listenfirst/)

i isti je kao i prethodne dve godine, nadovezujući se na postignut uspeh. Ovim sloganom nastavlja se sa ukazivanjem da je najpre saslušati dete ili mladu osobu, prvi i osnovni korak koji treba učiniti kako bi im se pružila pomoć u njihovom zdravom odrastanju i bezbednom razvoju.

 

Cilj kampanje je podrška prevenciji upotrebe droga koja je zasnovana na naučnim dokazima o efikasnosti, kao i povećanje efektivnog investiranja za dobro dece i mladih.  Prevencija u oblasti zloupotrebe psihoaktivnih supstanci je sklop psiholoških, socijalnih, pravnih i zdravstvenih aktivnosti sa ciljem sprečavanja oštećenja zdravlja, nastanka bolesti i posledica izazvanih rizičnim ponašanjem, tj. korišćenjem psihoaktivnih supstanci. Glavni ciljevi prevencije su:

 

  1. sprečavanje konzumiranja psihoaktivnih supstanci,
  2. odlaganje konzumiranja psihoaktivnih supstanci, i
  3. sprečavanje da oni koji eksperimentišu sa drogama postanu korisnici visokog rizika i zavisnici od droga.

 

Detinjstvo i adolescencija su periodi značajnog razvoja i mogućnosti, ali i periodi kada su deca i adolescenti posebno osetljivi na rizična ponašanja, uključujući i upotrebu duvana, alkohola i droga. Većina mladih nikada neće koristiti droge, ali oni koji hoće često su pogođeni i faktorima koji su van njihove kontrole kao što su siromaštvo, izloženost nasilju, nedostatak roditeljske brige i ljubavi i provođenje vremena sa vršnjacima koji se rizično ponašaju, kriminal. Posebno je važno razvijati i sprovoditi programe namenjene osetljivim grupama mladih tj. mladima pod povećanim rizikom za korišćenje psihoaktivnih supstanci, a ne manje važno je i uključivanje roditelja u preventivne aktivnosti.

 

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” i mreža instituta/zavoda za javno zdravlje obeležavaju 26. juni Međunarodni dan protiv zloupotrebe i krijumčarenja droga organizovanjem različitih aktivnosti kao što su javne manifestacije, predavanja i tribine za roditelje i decu, priprema i/ili distribucija informativnog materijala za stanovništvo. Sve aktivnosti podrazumevaju i intenzivnu saradnju sa svim sektorima društva i medijima. Značajno je učešće škola, roditelja, policije, radno aktivnog stanovništva i poslodavaca, medija, verskih zajednica, zdravstvenih radnika, udruženja građana i drugih u aktivnostima koje imaju za cilj smanjenje zloupotrebe droga.

 

Ovogodišnja kampanja šalje korisne poruke svim partnerima u prevenciji zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, roditeljima, nastavnicima, radnicima u prevenciji, kao i u policiji.

 

Roditelji imaju najveći uticaj na razvoj svoga deteta, pa otuda i odgovornost i mogućnost da se reaguje u teškim i neželjenim stuacijama. Što je jača veza i veća bliskost dece sa roditeljima – to je manje rizičnog ponašanja. Taj dobar odnos sa decom počinje prvim korakom u kojem treba saslušati dete. Čak i kratko vreme svakodnevno provedeno sa detetom, ali sa punom pažnjom roditelja na njega, može mnogo pomoći u njegovom razvoju i sprečavanju rizičnog ponašanja. Dete treba pohvaliti kada to zaslužuje, upoznati ga jasno sa pravilima ponašanja, a kada ih prekrši mirno i razumno izneti posledice. U razgovoru sa detetom treba ga pitati šta mu je potrebno i kako planira svoje aktivnosti, gde će biti i sa kim će provoditi vreme i u tome pružiti pomoć onda kada je potrebno. Treba imati u vidu da se i roditelji zajedno sa decom razvijaju i mogu postajati uvek bolji, dok deca mogu napredovati u školi kao i u privatnom životu. U mnogim zemljama su implementirani programi za podršku porodici i razvoju porodičnih veština i daju ohrabrujuće rezultate. Takođe se ove godine ističe potreba da se postave pravila ponašanja deci koja će njima biti orijentacija za život. Postavljanje pravila mirno, ali  toplo izgrađuju sigurnost i stvaraju zdravo okruženje za decu i njihov rast.

 

Nastavnicima koji inače imaju veliki uticaj na proces odrastanja dece i razvoj njihove ličnosti se poručuje da se informišu i podrže kreiranje preventivnih programa zasnovanih na dokazima, da primenjujući te programe obrate pažnju na odnose među decom i osećaj pripadnosti koje dete ima u školi jer se pokazalo da su ona deca koja imaju osećaj pripadnosti manje podložna rizičnom ponašanju. Takođe je bitno da nastavnici, pre svega, izgrade dobar odnos sa decom, da umeju da ih saslušaju sa razumevanjem i empatijom, zatim da podržavaju razvoj njihovih ličnosti razvijanjem ličnih i socijalnih veština različitim aktivnostima. Nastavnici treba da učine sve što je moguće da se deca zadrže u školi negovanjem dobre atmosfere u školi u kojoj bi se deca motivisala za različite aktivnosti i razvijala sve svoje potencijale.

 

Zdravstveni radnici i saradnici koji se bave prevencijom zloupotrebe psihoaktivnih supstanci za kreiranje i realizaciju svojih preventivnih programa treba da koriste činjenice o različitim faktorima rizika na decu i mlade, kao što su: porodični odnosi i naročito konflikti, ekonomski uslovi, posebno siromaštvo, uticaj medija, laka dostupnost i ponuda droga, zakonska regulativa u zejdnici itd. Pri tome treba uvek imati u vidu osetljive grupe dece koje treba najpre saslušati, jer je njima često potrebna veća podrška za ravoj veština koje bi ih činile otpornim na negativne uticaje i faktore rizika okoline. Pokazalo se u mnogim zemljama da prevencija zasnovana na dokazima daje rezultate tako što smanjuje broj dece koja imaju rizično ponašanje i koriste drogu i odražava se na pozitivne efekte u socijalnim odnosima dece sa okolinom kako u školi, tako i u porodici.

 

Radnicima u policiji se poručuje da imaju u vidu rizike koje donosi mladost i adolescencija u kojoj mnogi imaju sklonosti da ispituju svoje potencijale upuštajući se u rizična ponašanja, tako da se može očekivati i korišćenje psihoaktivnih supstanci. Oni treba da u svojim preventivnim aktivnostima imaju sluha za informacije koje dobijaju od dece i omladine kako bi to primenili u pomoći i zaštiti koju pružaju deci u njihovom odrastanju. Poznato je da su policijske službe korisni partneri kako u prevenciji nasilja i kriminala, tako i u prevenciji zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.

 

Uključivanje što većeg broja partnera u obeležavanje Svetskog dana protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama kao značajnog datuma iz Kalendara zdravlja, doprinosi daljem jačanju međusektorske saradnje u oblasti smanjenja ponude i potražnje droga i unapređenju javnog zdravlja.

 

Informacije i promotivni materijal mogu se naći na linku: http://www.unodc.org/listenfirst/en/factsheets.html