Centri

Aktuelno



Rezultati merenja koncentracije polena

Prognoza UV indeksa

Članovima srpskog lekarskog društva

Javne nabake

1. децембар 2016 – Светски дан борбе против HIV/AIDS – „ТЕСТИРАЊЕ ЈЕ У МОДИ. ТЕСТИРАЈ СЕ НА HIV!”

Светски АIDS дан окупља људе широм света са циљем подизања позорности у вези са HIV пандемијом и демонстрира међународну солидарност, ове године 28. пут.

1hiv01122016

2hiv01122016

ВИДЕО 1

Овај дан представља јединствену прилику да представници влада, државних институција и јавноздравствених установа у сарадњи са осталим партнерима информишу јавност о актуелној епидемиолошкој ситуацији и да подстакну целокупну друштвену заједницу да свима обезбеди недискриминаторан и неосуђујући приступ адекватним услугама из домена превенције HIV инфекције, као и терапији, нези и подршци за особе инфициране HIV-ом.

Овогодишња кампања у Републици Србији се реализује под слоганом „Тестирање је у моди. Тестирај се на HIV”. Светски АIDS дан, 1. децембар, прилика је да се искористи снага социјалне промене, при чему се у први план стављају појединци са циљем попуњавања препознатих мањкавости у одговору на HIV/АIDS, посебно у области превенције међу особама под повећаним ризиком.

Активности које прате обележавање 1. децембра добар су пример јединствености и свеобухватности националног одговора на епидемију узроковану HIV-ом, при чему свака институција, установа, организација и/или удружење преузима водећу улогу у оквиру својих компетенција, међусобно се допуњујући. У сарадњи са Министарством здравља, институтима и заводима за јавно здравље, УН агенцијама, цивилним сектором, Унијом организација Србије које се баве заштитом особа које живе са HIV-ом, домовима здравља, школама, медијима и другим партнерима, поред већ традиционалних трибина и бројних активности организованих на јавним местима, биће реализоване бројне интерактивнеедукације у школама и на факултетима, затим интензивирано пружање услуге добровољног, бесплатног, поверљивог саветовања и тестирања у институционалним саветовалиштима за HIV и друге полно преносиве инфекције, као и на терену, са фокусом на особе које су под повећаним ризиком од инфекције HIV-ом.

Национална кампања која има за циљ промоцију значаја тестирања на HIV и повећања броја особа са неком ризиком дијагностикованих у раном стадијуму HIV инфекције јепочела крајем октобра, а трајаће до средине децембра, при чему ће се бројне активности реализовати у 27 градова на територији Републике Србије.

Институт за јавно здравље Србије позива све особе које су имале неко ризично понашање у ближој или даљој прошлости да се посаветују и бесплатно и анонимно тестирају на HIV у Градском заводу за јавно здравље у Београду (Булевар Деспота Стефана 54а, од 8 до 18 часова 1. децембра) и у Заводу за заштиту здравља студената у Београду (Браће Недића 28, од 8 до 19 часова у периоду 28.11–2.12.2016), а акција добровољног, анонимног и бесплатног тестирања на HIV ће бити доступна и свим заинтересованим посетиоцима тржног центра Delta City у Београду 1. децембра. Активности сличног садржаја ће се реализовати и у многим градовима Србије (преузмите мапу активности).

Епидемиолошка слика у свету и Србији

HIV и даље представља главни јавноздравствени изазов у свету, при чему се процењује да је 35 милиона људи умрло од HIV/AIDS-а до сада у свету, а 1,1 милион особа у 2015. години.

Процене UNAIDS-a указују да је скоро 37 милиона особа живело са HIV-ом у свету крајем 2015. године (26 милиона у региону субсахарскеАфрике), а да је 2,1 милиона особа било новоинфицирано HIV-ом у 2015. години.

Taкoђе, процене UNAIDS-a указују да је у периоду 2000–2015. године број нових HIV инфекција у свету смањен за 35%, а умирање од AIDS за 28%, што представља 8 милиона спашених живота. Ово је резултат спроведених успешних националних HIV програма, који су били подржани од стране цивилног сектора и бројних других партнера. Међутим, у последњих пет година се не региструје смањење нових HIV инфекција међу одраслима, а у неким регионима тај број расте (нпр. у источној Европи и централној Азији регистрован је пораст од 57% на годишњем нивоу у периоду 2010–2015. година).

Више од 18 милиона особа инфицираних HIV-ом је било на антиретровирусној терапији крајем 2015. године, што је двоструко више него 2010. године и чак 22 пута више него 2000. године, али и даље то је мање од половине свих особа инфицираних HIV-ом у свету. У складу са најновијим препорукама СЗО свих 37 милиона особа које живе са HIV-ом треба да буду на АРВ терапији, односно лечење треба започети чим се HIV инфекција дијагностикује да би ефекти терапије били не само добробит за особе инфициране HIV-ом, у смислу дугог и квалитетног живота, већ и да би се редуковао пренос HIV-а на друге особе. У циљу елиминације HIV инфекције као јавноздравственог проблема потребно је да у свакој земљи до 2020. године 90% свих особа инфицираних HIV-ом треба да буде дијагностиковано, затим да 90% дијагностикованих HIV + особа треба да буде на лечењу антиретовирусним лековима и да 90% од особа на лечењу има немерљиву количину HIV-а у крви. Ако би се достигли глобални циљеви могло би да се спречи да 21 милион особа умре од AIDS-а, односно да се спречи да се 28 милиона особа инфицира HIV-ом до 2030. године.

Процењује се да тренутно тек 60% особа инфицираних HIV-ом у свету зна свој статус, односно има дијагностиковану HIV инфекцију. Процене указују да 30% до 50% особа не зна свој HIV статус међу 2,5 милиона особа које живе са HIV-ом у региону Европе.

У западној Европи половина новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом је дијагностикована у касном стадијуму HIV инфекције, слично као и у нашој земљи. Касно постављена дијагноза HIV инфекције је повезана са повећаним ризиком од оболевања и умирања, слабијим одговором на терапију, повећаним трошковима здравствене заштите и повећаним ризиком за даље преношење. Касно дијагностикована HIV инфекција значи да особа има 11 пута већу вероватноћу да умре унутар годину дана од тестирања него ако је тестирана након прве изложености HIV-у.

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 20. новембром 2016. године, у Републици Србији је регистровано 3440 особа инфицираних HIV-ом, од којих су 1833 особе оболеле од AIDS-а, док су 1093 особе умрле од AIDS-а, а још 108 особа инфицираних HIV-ом од болести или стања која нису повезана са HIV инфекцијом. Као и ранијих година и ове године сексуални пут преноса је доминантан (83%), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима (68%), како међу новооткривеним особама инфицираним HIV-ом, тако и међу оболелима (65%) и умрлима од AIDS-а (око 50%). Међу новодијагностикованим HIV позитивним особама у периоду јануар–новембар 2016. било је 11 пута више мушкараца у односу на жене.

Од 1997. године високо активна, комбинована антиретровирусна терапија (HAART) (истовремeна примена три или више антиретровирусних лекова у циљу опоравка ослабљеног одбрамбеног система и успешне контроле умножавања HIV-а у организму инфициране особе) је доступна и бесплатна у Републици Србији, тј. сви трошкови лечења иду на терет Републичког фонда за здравствено осигурање, за све особе инфициране HIV-ом којима је лечење потребно. У периоду 2003–2015. година регистровано је значајно повећање особа инфицираних HIV-ом на лечењу комбинованом антиретровирусном терапијом које је доступно у четири регионална центра у Београду, Новом Саду, Нишу и у Крагујевцу (преко 1400 особа крајем јуна 2016. године према 330 особа крајем 2003. године), што је условило да се од 2000. године региструје значајна редукција оболевања и умирања од АIDS-а (45 особа оболелих од AIDS-а и 15 особа умрлих од AIDS-а у 2015. години према 99 оболелих и 90 особа умрлих од AIDS-а током 1996. године).

С друге стране од 2000. године региструје се тренд пораста броја новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом, при чему је у периоду 2010–2015. године регистрован 861 случај, што је за 36% више него у периоду 2004–2009. године када је регистровано 634 случаја носилаштва анти-HIV антитела у Републици Србији, што је свакако и резултат промоције значаја добровољног, поверљивог и бесплатног саветовања и тестирања на HIV, као и веће доступности ове услуге у здравственим установама, али и ван здравствених установа, посебно за особе са ризичним понашањем из кључних популација под повећаним ризиком од HIV-а.

Највећи број новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом је узраста 20–49 година (87% у 2015. години). Од 2002. године региструје се пораст учешћа младих узраста 15–29 година међу новодијагностикованим HIV позитивним особама (47% у 2008, односно 37% у 2015. према 22% током 2002. године).

У односу на период 1985–1992. када је 60–90% свих новодијагностикованих (новооткривених) особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу било из популације инјектирајућих корисника наркотика, у последњих десетак година, тј. од 2008. године је тај удео испод 10% (у 2015. години само 2%). С друге стране, више од половине новооткривених особа у нашој земљи је инфицирано HIV-ом сексуалним путем (сексуални однос без кондома), скоро 90% почев од 2012. године. Под највећим ризиком су мушкарци који имају аналне сексуалне односе без кондома са другим мушкарцима (половина до скоро три четвртине свих новооткривених особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу, почев од 2008. године).

У периоду 2005–2015. године регистровано је 12 деце која су HIV инфекцију добила од мајки које нису знале да су инфициране HIV-ом, што је више него двоструко мање у односуна период 1993–2004. (28 случајева преноса HIV-а са мајке на дете). У периоду 2005–2015. преко 35 трудница је било на програму превенције преноса HIV-а са мајке на дете и у свим случајевима рођена су деца која нису инфицирана HIV-ом.

Према званично доступним подацима у Србији тренутно живи 2239 особа инфицираних HIV-ом, а процењује се да у нашој земљи још око 1100 особа не зна да је инфицирано HIV-ом. Знајући да HIV инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије HIV инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на HIV. Свако тестирање на HIV треба да буде добровољно, поверљиво и бесплатно, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних клијенту да донесе одлуку да ли је прави тренутак за тестирање, али и да препозна ствaрни ризик тј. ризично понашање које је практиковао или које и даље упражњава, те да исто промени у циљу превенирања инфицирања HIV-ом у будућности. С друге стране, HIV позитивне особе имају могућност да уђу у програм праћења, односно лечења HIV инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи, те је данас HIV инфекција хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација HIV-а.

И да се подсетимо како се HIV преноси, односно на који начин се не може инфицирати HIV-ом.

  • HIV се преноси на следеће начине:
  1. Сексуалним односом без заштите тј. без кондома (анални, вагинални и орални секс, при чему највећи ризик носи незаштићени анални сексуални однос)

  2. Са заражене мајке на дете (у току трудноће, порођаја и дојења)

  3. Разменом игала и шприцева код интравенске употребе наркотика

  • HIV се ретко може пренети на следеће начине:
  1. Пољупцем у уста (само у случају ако обе особе имају неке ранице у устима, нпр. услед вађења зуба, крварења десни… па у том случају дође до контакта „крв на крв”)

  2. При тетовирању, пирсовању… (уколико се обавља нестерилизованим апаратима и у нехигијенским условима)

  3. Приликом размене прибора за личну хигијену које је претходно користила особа која живи са HIV-ом (бријач, четкица за зубе…)

  • HIV се никако не преноси на следеће начине:
  1. Боравком у истој просторији: социјалним контактом као што је разговор, поглед, дружење…

  2. Додиром тј. контактом, као што је руковање и загрљај

  3. Кашљањем или кијањем, преко зноја или суза

  4. Пољупцем у образ

  5. Коришћењем истог купатила или тоалета

  6. Коришћењем исте чаше/шоље или истог прибора за јело коју је користила особа инфицирана HIV-ом

  7. Коришћењем исте постељине или пешкира

  8. Контактом са предметима на јавним местима (телефонска говорница, држачи у јавном превозу…)

  9. Коришћењем истог базена или сауне

  10. Преко животиња или убодом инсеката (комарци, крпељи…)

  11. Конзумирањем хране коју је припремила HIV позитивна особа.

Више информација о HIV инфекцији и AIDS-у, као и здравственим установама где се током целе године може урадити добровољно, анонимно саветовање и тестирање на HIV без лекарског упута, можете наћи на страниhttp://www.batut.org.rs/index.php?content=1455

Преузмите мапу активности

ВИДЕО 2

http://www.batut.org.rs/index.php?content=1455

HIV инфекција и AIDS – најчешћа питања и одговори
Ажурирано 28.10.2016. године

Шта је HIV?

HIV је скраћеница за вирус хумане имунодефицијенције, лентивирус из групе ретро-вируса. HIV за најчешћу мету напада има веома битне делове имунолошког система – CD4+ Т ћелије. Овај вирус доводи директно и индиректно до пада у производњи CD4+ Т ћелија и до њиховог крајњег уништења. CD4+ Т ћелије су главни покретачи одбрамбреног система и када је производња ових ћелија равна нули, имунолошки систем скоро да и не функционише. HIV такође и директно напада органе као што су бубрези, срце и мозак, што доводи до прекида рада бубрега, кардиомиопатије и енцефалопатије.

Овим вирусом могу се заразити само људи и он се преноси искључиво међу људима. HIV се не преноси са људи на животиње или биљке и обрнуто, нити путем предмета, храном, водом, ваздухом, односно уобичајеним социјалним контактима међу људима.

Шта је AIDS?

AIDS или сида су скраћенице настале слагањем почетних слова пуног назива болести на енглеском (Acquired Immunodeficiency Syndrome) или француском језику (Syndrome de l’immunodéficience Acquise), а у преводу на српски значе: синдром стеченог губитка имунитета. AIDS је крајњи, узнапредовали стадијум инфекције узроковане HIV-ом. Настаје услед оштећења одбрамбеног система организма који проузрокује HIV. Стечени губитак способности имунолошке одбране значи да је неки узрочник онемогућио имуно-лошки систем да се ефикасно брани и да савлада инфекцију узроковану бројним  микробиолошким агенсима (бактерије, вируси, паразити и сл.), који код здравих људи не доводе до испољавања обољења. Ово обољење се карактерише појавом једне или више опортунистичких инфекција или малигних болести (нпр. капоши сарком, карцином грлића материце, лимфом) и других тешких клиничких стања повезаних са HIV-ом, које се без специфичног лечења завршава смрћу.

Која је разлика између HIV инфекције и AIDS-а?

Особа која има HIV инфекцију (HIV позитивна особа) инфицирана је HIV-ом, може годинама да нема никакве симптоме или знаке болести, најчешће се осећа сасвим добро, а обзиром да може годинама бити без икаквих знакова обољења, епидемиолошки гледано, овај период представља „најопаснији” период за даље преношење вируса, јер се инфицирана особа осећа сасвим „здраво” и најчешће није свесна да је инфицирана.

Клинички симптоми се јављају у просеку тек после неколико година од инфекције и тек када се појаве клиничке манифестације, када крене клиничка слика болести кажемо да је особа оболела од AIDS-а или сиде. Време од уласка HIV-а у организам до дијагности-ковања клинички манифестне болести (AIDS) се обично креће у распону од 10 до 15 година (у просеку око 7 година), али понекада период без симптома и знакова узнапредовале HIV инфекције (тзв. латентни период) може бити дужи (20 и више година) или краћи (мање од годину дана од инфицирања, тј. од тренутка уласка HIV у организам).

Шта је саветовање и тестирање на HIV?

– Саветовање и тестирање на HIV је поверљиво, анонимно, бесплатно и није потребна здравствена књижица, односно упут од лекара.
– Тестирање на HIV треба да буде добровољно тј. да сâма особа одлучи да жели да се тестира након поверљивог саветовања са стручном особом.
– Тестирање на HIV није болно и не одузима много времена, а резултати се добијају брзо.
– Свако тестирање на HIV треба да буде праћено саветовањем, односно поверљивим разговором са стручном особом, пре и после тестирања у циљу пружања тачних и стручних информација потребних особи да донесе одлуку да ли је прави тренутак за тестирање, али и да препозна ризично понашање које је практиковано у ближој или даљој прошлости или које се и даље упражњава, те да исто промени у циљу спречавања инфицирања HIV-ом.
– Саветовање и тестирање на HIV треба да буде саставни део бриге о здрављу сваког појединца.

Која је корист од тестирања на HIV?

Једино тестирањем узока крви на HIV се може утврдити да ли је особа инфицирана HIV-ом, ниједан други начин то не омогућује.
Познавање сопственог HIV статуса има две значајне предности:
– Ако сте сазнали да сте инфицирани HIV-ом, односно ако сте HIV позитивни на потврдном тесту, можете предузети кораке пре него што се појаве симптоми и знаци болести, односно  имати приступ  лечењу, као и приступ бројним другим услугама (помоћ, нега и подршка), чиме ћете продужити свој живот и спречити појаву здравствених компликација дуги низ година.
– Ако знате да сте инфицирани HIV-ом, можете предузети мере за спречавање прено-шења HIV-а другима (сексуалним партнерима, својој беби током трудноће, порођаја или дојења).

Када урадити тест на HIV?

Антитела која тестирањем „тражимо” у крви да би се утврдило да ли је неко инфициран HIV-ом се не појављују сат, два или дан након инфекције. Најчешће се могу открити тек након шест до десет недеља од тренутка последњег ризика  (то је тзв. „период прозора”). Пре истека овог времена може се десити да резултати теста на HIV буду негативни, иако је особа инфицирана и може пренети HIV другој особи.

За откривање специфичних антитела у крви најчешће се користи основни ELISA тест. Када је ELISA тест из два узорка крви позитиван, као потврдни тест користи се специфичнији тест за откривање различитих категорија антитела (најчешће Western Blot).

Ако су резултати теста били негативни на HIV последњи пут када сте тестирани, можете бити сигурни да сте још увек негативани, односно да нисте инфицирани HIV-а ако нисте били потенцијално изложени HIV-у од последњег теста. Ако сте сексуално активни, наставите да предузмате мере да бисте спречили инфицирање HIV-ом, односно користите кондоме на правилан начин сваки пут када имате секс.

КОНТАКТИ: Где се може саветовати и тестирати на HIV у нашој земљи?

Бесплатно, добровољно, поверљиво и анонимно саветовање и тестирање на HIV без упута од лекара и здравствене књижице је доступно током целе године у 24 града у Србији:
Градски завод за јавно здравље Београд, Деспота Стефана 54а, IV спрат, соба 72, 011/32 300 38, сваког радног дана од 8 до 14 часова
Завод за здравствену заштиту студената Београд*, ул. Крунска 57 (улаз из ул. Браће Недић бр 28), 011/243 21 92, сваког радног дана од 8 до 16 часова (*за  све грађане)
Завод за јавно здравље Ваљево, Владике Николаја 5, I спрат, соба 27, 014/236 731, сваког радног дана од 11 до 13 часова
Завод за јавно здравље Врање, Јована Јанковића Лунге 1, приземље, соба 1, 017/42 22 96, локал 111, сваког радног дана од 8 до 14 часова
Завод за јавно здравље Зајечар, Сремска 13, анекс зграде, соба 14, 019/422 477, локал 120, сваког радног дана од 8 до 13 часова
Завод за јавно здравље Зрењанин, Др Емила Гаврила 15, Центар за контролу и превенцију болести, 023/566 345, локал 121, 133 и 138, сваког радног дана од 7 до 14 часова
Завод за јавно здравље Кикинда, Краља Петра Првог 70, Одељење за контролу и превенцију болести, 0230/421 102, локал 107, сваког радног дана од 8 до 14 часова
Завод за јавно здравље Приштина,  Косовска Митровица, Анри Динана бб, II спрат, соба 35, 028/498 275, локал 109, понедељком и средом од 10 до 14 часова
Институт за јавно здравље Крагујевац, Николе Пашића 1, улаз из дворишта,034/504 534, понедељак, уторак, четвртак, петак од 7 до 14, среда од 11 до 18 часова
Завод  за јавно здравље Краљево, привремена адреса Југ Богданова 112 (зграда бившег АТД-а), Епидемиологија, 036/392 336, сваког радног дана од 8 до 13 часова
Завод за јавно здравље Крушевац, Војводе Путника 2, 037/438 794, 037/422 951, сваког радног дана од 8 до 14 часова
Завод за јавно здравље Лесковац, Максима Ковачевића 11, II спрат, собe 12 и 15, 016/241 724, сваког радног дана од 8 до 15 часова
Институт за јавно здравље Ниш, Бул. др Зорана Ђинђића 50, приземље, соба 37, 018/453 95 39, сваког радног дана од 8 до 13 часова
Институт за јавно здравље Војводине, Нови Сад, Футошка 121, II спрат, соба 54, соба 73а, 021/489 78 40, 021/489 78 06, сваког радног дана од 7 до 13 часова
Завод за јавно здравље Нови Пазар, Нови Пазар, Генерала Живковића 1, 020/385 871, петком од 10 до 12 часова
Завод за јавно здравље Панчево, Пастерова 2, I  спрат, соба 101, 013/310 466, сваког радног дана од 8 до 14 часова
Завод за јавно здравље Пирот, Кеј бб, I спрат, соба 206, 010/ 343 994, локал 122, сваког радног дана од 8 до 14 часова
Завод за јавно здравље Пожаревац, Јована Шербановића 14, I спрат, соба 13, 012/531-628, сваког радног дана од 8 до 13 часова
Завод за јавно здравље Сомбор, Војвођанска 47, приземље (улаз са Војвођанске улице), 025/416 505, сваког  радног дана од 7 до 14 часова
Завод за јавно здравље Сремска Митровица, улица Стари шор 47, II спрат, соба 46, 022/618 691, сваког радног дана од 7 до 14 часова
Завод за јавно здравље Суботица, Змај Јовина 30, I  спрат, соба Б26, 024/571 197, сваког радног дана од 8 до 13 часова
Завод за јавно здравље Ћуприја, ул. Миодрага Новаковића бр. 78, 035/8470 559, локал 119, сваког радног дана од  8 до 14 часова
Завод за јавно здравље Ужице, Веселина Маринковића 4, приземље, соба 84, 031/563 150, локал 137, сваког радног дана од 7:30  до 15 часова
Завод за јавно здравље Чачак (простор у оквиру Дома здравља), Веселина Миликића 7,  приземље, соба 28,  032/310 365, средом од 15  до 17 часова
Завод за јавно здравље Шабац, Јована Цвијића 1, соба 9, 015/ 343 605, локал 113, средом од 7:30 до13:30 часова

 

КОНТАКТИ: Која удружења код нас спроводе програме превенције HIV инфекције и подршке особама које живе са HIV-oм?

У Србији су активна бројна удружења која спроводе различите програме превенције HIV инфекције и програме подршке особама које живе са HIV-ом. У наставку можете наћи њихове контакте са информацијом о области којом се баве.

Београд:

Асоцијација за борбу против сиде – ЈАЗАС

Телефон: 069 444 6769

Е-mail: jazas.program@gmail.com

http://www.jazas.net

Поље рада:

Превенција HIV инфекције у популацијама осетљивим на ризик од HIV-а;

Дизајнирање, планирање, имплементација и евалуација HIV/AIDS превентивних програма за различите популационе групе и у различитим „окружењима за здравље”;

Едукације шире популације и професионалаца у области превенције HIV инфекције;

Истраживачки рад;

Дисеминација знања, вештина и ефективних модела у области HIV превенције.

Слобода права

Е-mail: slobodaprava@gmail.com

https://www.facebook.com/Sloboda-prava-Equal-Rights

Поље рада:

Програм превенције HIV инфекције међу сексуалним радницама/радницима, правна и психосоцијална подршка сексуалним радницама/радницима

Црвени крст Србије

Адреса: Симина 19

Телефон: 011 303 2117

Е-mail: serbia@redcross.org.rs

Радно време: 07:30–15:30

www.redcross.org.rs

Поље рада:

Превенција HIV инфекције

ЧОВЕКОЉУБЉЕ Добротворна фондација Српскеправославне цркве

Адреса: Августа Цесарца 25

Телефон: 011 367 2970

Е-mail: ppc@covekoljublje.org

Радно време: 9:00–17:00

www.covekoljublje.org

Поље рада:

Психосоцијална подршка особама које живе са HIV/сидом

Више од помоћи

Адреса: Булевар Деспота Стефана 34

Телефон: 011 263 0055, 063 226 004

Е-mail: nevenaciric@yahoo.com

Радно време: 9:00–17:00 сваког радног дана и по договору у заказано време

Поље рада:

Психосоцијална помоћ особама које живе са HIV-ом

АС Центар за оснаживање младих особа које живе са HIV -ом и AIDS-ом

Адреса: Булевар Деспота Стефана 34

Телефон: 060 503 0402

Е-mail: office@aids-support.org

Радно време: 10:0018:00

www.aids-support.org

Поље рада:

Превенција полно преносивих инфекција и HIV-а;

Подршка за особе које имају HIV инфекцију или AIDS;

Јавно заступање и заговарање;

Омладински рад.

Q-клуб

Адреса: Ђурићева 19/Л1

Телефон: 011 407 3536

Е-mail: office@q-club.org.rs

Радно време: Радним данима од 10:0017:00

www.qclub.org.rs

Поље рада:

Сервиси подршке за особе које живе са HIV/AIDS-ом са компонентама вршњачке и стручне подршке;

Програм просвећивање ради успешније примене антиретровирусне терапије код особа које живе са HIV-ом;

Тестирање на HIV у сарадњи са Градским заводом за јавно здравље Београд;

Кампање за 1. децембар и Дан сећања на преминуле од HIV/AIDS-a.

Нови Сад:

Превент

Адреса: Јована Суботића 19

Телефон: 021 642 7077

Е-mail: udruzenjeprevent@gmail.com

Радно време: 9:00–17:00

www.prevent.org.rs

Поље рада:

Превенција полно преносивих инфекција и болести зависности.

Омладина ЈАЗАСНови Сад

Адреса: Народног фронта 35

Телефон: 021 245 4514

Е-mail: novi.sad@jazas.rs

Радно време: 8:00–15:00

www.sida.org.rs

Поље рада:

Програми превенције HIV/AIDS-a.

Црвена линија

Адреса: Мише Димитријевића 2/5b

Телефон: 060 360 0312

Е-mail: info@crvenalinija.org

www.crvenalinija.org

Поље рада:

Превенција HIV инфекције и подршка особама са HIV-ом.

Крагујевац:

Омладина ЈАЗАС-а Крагујевац

Адреса: Саве Ковачевића 5

Телефон: 069 535 1005

Е-mail: kragujevac@jazas.rs

Радно време: 10:0016:00

www.jazaskg.rs

Поље рада:

Превенција HIV инфекције

  • Програм вршњачке едукације;

  • Добровољно и поверљиво саветовање и тестирање на терену у сарадњи са Институтом за јавно здравље Крагујевац;

  • Теренски рад.

Ниш:

Сунце

Адреса: Дурмиторска 2/14

Телефон: 064 013 0146 ili 062 836 9858

E-mail: nvo.sunce@yahoo.com

Радно време: 12:0018:00

www.nvosunce.org

Поље рада:

Подршка особама које живе са HIV-ом и

Превенција HIV инфекције у општој популацији.

Суботица:

Став +

Адреса: Босе Миличевић бб

Телефон: 024 547 444 065 954 7440

Е-mail: office@stavplus.org

Радно време: Радним данима 09:00–16:00 и на заказивање

www.stavplus.org

Поље рада:

Психосоцијална подршка за особе које живе са HIV/сидом и превенција HIV инфекције.

Панчево:

НОВА +

Адреса: Димитрија Туцовића 16

Телефон: 060 300 6117

Е-mail: novaplus@hotmail.rs

Радно време: 09:00–13:00

www.novaplus.rs

Поље рада:

Програми превенције, помоћи и подршке за особе које живе са HIV/AIDS-ом, сексуалне раднице и кориснике дрога.

Шабац:

Асоцијација ДУГА

Адреса: 7. октобар бр 1, Јевремовац

Телефон: 064 252 9181

Е-mail: asocijacijaduga@mts.rs

Радно време: Радним данима 09:00–17:00

www.asocijacijaduga.org.rs

Поље рада:

Превенција HIV инфекције на територији Републике Србије.

 

Како све може да се пренесе HIV и шта све представља ризик за преношење HIV-а? 

Пренос вируса дешава се само уколико оштећена кожа или служокожа (унутар ректума, вагине, на месту изласка мокраћне цеви из пениса и у устима) дође у контакт са зараженим телесним течностима, и то: крвљу, гениталним секретима (сперма, пресемена течност, ректална и вагинална течност) или путем мајчиног млека уколико инфицирана мајка доји своје дете.

Основни ризици за пренос HIV инфекције су:

– сексуални контакт (анални, вагинални или орални) без  кондома, при чему значајно највећи ризик носи анални сексуални однос без кондома, а тек потом следи вагинални сексуални однос са инфицираном особом, док орални секс носи најмањи ризик;
– контакт оштећене коже са зараженом крвљу (најчешће употребом коришћеног прибора за убризгавање дроге, а ређе дељењем пробора за личну хигијену (четкица за зубе, бријач итд.) и употребом коришћеног прибора током тетоваже, пирсинга или акунпунктуре);
– са мајке инфициране HIV-ом на бебу током трудноће, порођаја и дојења.

Поред тога, ризик за пренос HIV инфекције представљају:

– сексуални односи са већим бројем партнера/рки или присуство друге сексуално преносиве инфекције повећавају ризик од инфицирања сексуалним путем;
– повреда оштрим предметом контаминираним крвљу особе инфициране HIV-ом, као што је нпр. убод на иглу, представља ризик углавном за здравствене раднике;
– орални секс – када се уста користе ради стимулације пениса, вагине или ануса (fellatio, cunnilingus, rimming), при чему су контакт уста са пенисом током оралног секса и ејакулирање сперме у уста ризичнији од других врста оралног секса;
– контакт неинтактне (оштећене) коже, рана или слузокоже са крвљу зараженом HIV -ом или телесних течности контаминираних зараженом крвљу је врло редак начин преношења HIV-а;
– дубок пољубац (пољубац са отвореним устима) са особом која је инфицирана HIV -ом је изузетно редак начин преношења HIV-а, и то само ако особа инфицирана HIV-ом има ранице или крварење из десни и ако дође до размене крви између две особе, јер се HIV не преноси преко пљувачке.

Да ли могу да се инфицирам HIV-ом преко трансфузије крви или крвних деривата?

Преношење преко трансфузије крви или крвних деривата скоро да је онемогућено, јер се у нашој земљи од 1987. године врши обавезна контрола свих добровољних давалаца крви, крвних деривата, ткива и органа на HIV. Међутим, ако неко у „пероду прозора” добровољно дâ крв, постоји ризик да се HIV пренесе на примаоца трансфузије крви.

Изузетно је хумано добровољно дати крв, али то није место за проверавање HIV статуса.

Како се HIV не може пренети? 

HIV се не преноси са инфициране особе на другу особу:
– путем ваздуха (нпр. кашљањем, кијањем, руковањем, грљењем, љубљењем и другим уобичајеним контактима)
– боравком или радом у истој просторији, додиривањем предмета (нпр. телефона, компјутера, новца и сл.)
– коришћењем јавних тоалета, базена
– употребом истог прибора за јело, пешкира, постељине
– уједом комараца и других инсекататоком уобичајене неге болесника инфицираног HIV-ом
– пљувачком, сузама или знојем који није помешан са крвљу HIV позитивне особе.

Колико дуго HIV преживљава ван тела?

HIV не може да преживи дуго изван људског тела (нпр. на површини тела, предмета и сл.), и не може да се размножава изван људског организма.

Како се може смањити  ризик од преношења HIV-а путем секса?

– Користите кондоме правилно и сваки пут када имате сексуални однос
– Останите верни у вези са незараженим и једнако верним сексуалним партнером без упражњавања других облика ризичног понашања.

Колико су кондоми ефикасни у спречавању HIV инфекције?

Када се правилно користе током сваког сексуалног односа, кондоми су високо поуздано средство за спречавање HIV инфекције, као и других полно преносвих инфекција, код жена и мушкараца. Међутим, осим апстиненције (уздржавање од сексуалних односа) ниједна заштитна метода није 100% ефикасна.

Kaко се правилно користи кондом?

Извор: Бассиони Стаменић Ф, Барош С, Чакић З и остали. Живети са HIV-ом. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Београд; 2006.

 „Сексуалне играчке” и HIV

„Сексуалне играчке” се могу користити за сексуално задовољавање једне или више особа и како се на њима могу задржати инфективни генитални секрети преко њих се може пренети HIV, али само уколико се непосредно користе током сексуалног односа.

Да ли постоји лек за елиминацију HIV-а из организма?

Тренутно не постоји лек који би довео до елиминације HIV-а из организма. Међутим,  благовременим дијагностиковањем HIV инфекције и укључивањем на антиретровирусну терапију (у раном стадијуму HIV инфекције док још није значајно нарушен имунолошки систем), и уз редовно доживотно узимање прописане антиретровирусне терапије, имуно-лошко напредовање HIV инфекције се може значајно успорити, односно може се спречити оболевање и умирање од AIDS-а. Данас је HIV инфекција хронично стање са којим се може квалитетно и продуктивно живети, уколико се правовременим и доследним лечењем контролише умножавање HIV-а.

Да ли постоји ефикасна вакцина против HIV-а?

Још увек не постоји делотворна вакцина против HIV-а. Бројни досадашњи покушаји добијања ефективне вакцине нису дали позитивне резултате.

Специфичност структуре HIV-а, начин репликације (умножавања) и мењање његове структуре приликом сваког умножавања представљају главну препреку у проналажењу ефикасне вакцине за превенцију HIV инфекције.

Да ли обрезивање мушкараца спречавања преношења HIV-а?

Обрезивања мушкараца смањује ризик од преноса HIV-а сексуланим путем за око 60%. Од 2007. године WHO и UNAIDS су препоручили добровољно медицинско обрезивањe мушкараца као додатну стратегију за превенцију HIV инфекције у земљама са високом учесталости HIV инфекције (учесталост HIV инфекције већа од 1% међу становништвом, нпр. у неким афричким земљама) и малим бројем обрезаних мушкараца.

Једнократна медицинска интервенција као што је обрезивање мушкараца пружа доживотну делимичну заштиту од HIV-а, као и других полно преносивих инфекција. Ову интервенцију увек треба посматрати као део свеобухватног пакета мера које се спроводе у циљу спречавања преношења HIV-а и никада не би требало да замени друге признате методе превенције, као што су употреба кондома од стране особа оба пола.

Који су стадијуми HIV инфекције?

Када се особе инфициране HIV-ом не лече, обично ће напредовати кроз три стадијума инфекције. Лекови за лечење HIV инфекције, познати као антиретровирусна терапија (АРТ), помажу особама инфицираним HIV-ом у свим фазама инфекције, ако се узимају свакодневно на прописан начин. Лечење може да успори или спречи напредовање из једне фазе у другу. Такође, успешно лечење може драматично смањити шансе за преношење HIV-а неком другоме.

Фаза 1: Акутна HIV инфекција

У времену од 2 до 4 недеље након инфекције HIV-ом, људи могу развити болест сличну грипу, која може да траје неколико недеља. Ово је природни одговор организма на инфекцију. У фази акутне HIV инфекције у крви се налази велика количина вируса и особе су у овом стадијуму врло заразне. С друге стране, особе са акутном HIV инфекцијом често нису свесне да су инфициране, јер се не морају осећати болеснима одмах по уласку вируса у организам или касније. Да би се дијагностиковала акутна инфекција, потребно је урадити антитело/антиген тест четврте генерације или тест за детекцију нуклеинске киселине вируса.

Фаза 2: Клиничка латенција (неактивност HIV-a или мировање)

Овај период се понекада назива асимптоматска HIV инфекција или хронична HIV инфекција. Током ове фазе, HIV је и даље активан, али умножава се на веома ниском нивоу. Особе не морају имати ниједан симптом, нити знак болести у том периоду. За особе које се не узимају лекове за контролу HIV-а, овај период може трајати деценију или дуже, али код неких особа овај период може и краће трајати. Особе које узимају лекове за контролу HIV-а (антиретовирусна терапија – АРТ) на прописан начин сваког дана могу бити у овој фази и неколико деценија. Важно је имати на уму да људи и даље могу пренети HIV на друге особе у овој фази, иако особе које су на АРТ-у и имају стабилан одговор на терапију, односно имају веома низак ниво вируса у крви, имају много мање шансе да пренесу HIV другим особама него особе које немају одговарајућу контролу умножавања вируса. На крају ове фазе концентрација вируса у крви почиње да расте, док број CD4 + ћелија почиње да опада и јављају се симптоми уз пораст броја вирусних копија у организму и особа прелази у трећу, терминалну фазу.

Фаза 3: синдром стечене имунодефицијенције (АIDS или сида)

АIDS је последњи, најтежи клинички манифестан стадијум HIV инфекције. Људи са АIDS-ом имају толико оштећен имунолошки систем да развијају све већи број озбиљних болести, које се називају опортунистичке болести.
Без лечења, људи са АIDS-ом обично преживе око 3 године. Уобичајени симптоми АIDS-а укључују дрхтавицу, грозницу, знојење, оток лимфних жлезда, слабост и губитак тежине. АIDS се дијагностикује када број CD4 + ћелија падне испод 200 ћелија/mm крви или ако се развију одређене опортунистичке болести или тумори. Особе оболеле од АIDS-а могу имати високу концентрацију вируса у крви и могу бити веома заразане.

Шта је синдром, а шта је симптом?

Синдром представља скуп симптома и знакова обољења, који се код HIV инфекције јављају због губитка имунолошке одбране организма. Овај скуп симптома и знакова обољења не мора да се испољава увек у пуном обиму. У неким случајевима испољава се само један (на пример слабљење тј. губитак на телесној тежини), а у неким случајевима више њих (запаљење плућа, губитак на тежини, оток лимфних жлезда, појава тумора на кожи и унутрашњим органима и други).

Да ли улазак HIV-а у организам изазива неке видљиве симптоме?

Улазак HIV-а у организам најчешће не изазива неке видљиве промене. Међутим, код око 10% до 20% инфицираних, две до шест недеља након инфекције могу се запазити неспецифични знаци обољења који у многоме подсећају на болест звану инфективна мононуклеоза. Региструје се повећање телесне температуре удружено са повећањем површних лимфних жлезда, запаљењем ждрела, боловима у мишићима и осипом по кожи, који може да личи на осип који се виђа код малих богиња (морбилоформни осип). У том периоду по правилу се не могу доказати антитела која су специфична за HIV.

Шта може убрзати појаву клиничких симптома?

Нездрав начин живота, неспавање, нередовна и неадекватна исхрана, стресови, постојање других инфекција или болести (пре свега полно преносивих инфекција) могу веома убрзати појаву клиничких симптома.

Који су најчешћи симптоми којима почиње клинички манифестна  HIV инфекција?

Повећање лимфних жлезда је испољено у вратном, и то нарочито на задњем делу врата и пазушном пределу. Ово стање може потрајати више месеци када почињу тзв. конституционални симптоми болести који се карактеришу губитком телесне тежине више од 10% од нормале, повећањем телесне температуре преко 38 степени C, која траје више од месец дана, пролив који траје континуирано или са прекидом више од месец дана, гљивична инфекција уста и ждрела, херпес на уснама или гениталијама који дуго траје и поново се јавља.

Све ово је праћено, по правилу, са смањеним бројем црвених крвних ћелија, крвних плочица, белих крвних ћелија, повећањем концентрације протеина и то посебно имуноглобулина у крви, као и смањењем броја CD4+Т лимфоцита у крви. Јављају се промене на периферном нервном систему као и на централном нервном систему, које могу понекада довести до тешких поремећаја са губитком могућности оријентације итд.

Шта су опортунистичке инфекције?

Опортунистичке инфекције су инфекције које се јављају као последица пада отпорности организма, најчешће изазване „најбаналнијим” микроорганизмима. Микроорганизми који изазивају опортунистичке инфекције, по правилу не изазивају обољења код здравих особа. Ту спадају инфекције са протозоама, које изазивају највећи проценат смртних исхода код особа које су инфициране HIV-ом, затим обољења изазвана проузроковачем туберкулозе, као и нетипичним микобактеријама или тешким гљивичним инфекцијама. У овом стади-јуму јављају се и тумори и то пре свега Капоши сарком, који може поред коже да захвати и унутрашње органе, као и тумори Б лимфоцита (тзв. Б лимфоми), који се најчешће развијају у мозгу и представљају најчешћи узрок смрти код особа инфицираних HIV код којих су се развили.

Шта је „период прозора”?

Временски период од момента када се догодила инфекција до дана када се тестовима могу открити антитела на HIV назива се „период прозора”.У том периоду по правилу се не могу доказати антитела која су специфична за HIV. Она се најчешће могу доказати тек 4 до 8 недеља након инфекције.

Да ли је особа у „периоду прозора” потенцијално инфективна?

У овом периоду који се због тог „немог интервала” и назива „период прозора”, постоји инфекција, инфицирана особа је врло заразна и способна да пренесе HIV другој особи, а уобичајено тестирање не открива присуство антитела специфичних за HIV.

Шта је сероконверзија?

Из стадијума примарне инфекције прелази се у стадијум асимптоматске сероконверзије, када се могу доказати антитела на HIV (изузев у оном кратком „периоду прозора” од пар недеља), али не постоје никакви знаци који би указивали да је особа инфицирана са HIV-ом.

Сероконверзија заправо значи продуковање и појављивање антитела у крви. Овај стадијум може да траје годинама и он представља, епидемиолошки гледано, „најопаснији” период за даље преношење вируса, јер се инфицирана особа осећа сасвим „здраво” и, најчешће, није свесна да је инфицирана.

Шта је асимптоматски период?

Период који траје од почетка инфекције (од када је вирус ушао у организам) до када се појаве први симптоми болести назива се асимптоматски период (некада се он звао период инкубације, што се за HIV показало као неадекватан термин).

Да ли постоји веза између HIV-а и других полно преносивих инфекција?

Да. Присуство других сексуално преносивих инфекција или клинички манифестне  болести (ППИ) може да повећа ризик од добијања и ширења  инфекције узроковане HIV-ом.Ако сте HIV негативни, али имате неку ППИ, имате барем 2 до 5 пута већи ризик да се инфицирате HIV-ом ако имате незаштићен секс са неким ко је инфициран HIV-ом. Постоје два начина како ППИ могу повећати вероватноћу инфицирања HIV-ом. Ако ППИ узрокује иритацију коже (нпр. код сифилиса, херпеса или хуманог папилома вируса), напрслине или ранице то може олакшати улазак HIV-а у организам током сексуалног контакта. Чак и полне болести које не узрокују оштећења или отворене ране (нпр. хламидијаза, гонореја, трихомонијаза) могу повећати ризик од изазивања упале, која пак повећава број ћелија које могу да послуже као циљне ћелије за које се везује HIV.Ако сте инфицирани HIV-ом и притом инфицирани и другим узрочником/цима ППИ, имате 3 до 5 пута већу шансу у односу на друге особе инфициране HIV-ом да пренесете  HIV путем сексуалног контакта, јер постоји повећана концентрација HIV-у сперми и другим гениталним излучевинама особа инфицираних  HIV-ом које су такође инфициране са другим узрочницима ППИ.

Стога, сексуално активним особама, а посебно геј и бисексуалним мушкарцима, препоручује се тестирање на:
– HIV инфекцију
– Сифилис
– Хепатитис Б и Ц инфекцију
– Хламидијазу и гонореју ректума, ако сте имали рецептивни анални секс, односно били у позицији пасивног партнера у протеклих годину дана
– Хламидијазу и гонореју пениса (уретре) ако сте имали инсертивни анални или орални секс у протеклој години
– Гонореју грла ако сте имали орални секс (контакт уста са пенисом, вагином или анусом вашег партнера/рке) у протеклих годину дана.

Да ли је висок ризик од преношења HIV-а ако се дели прибор за убризгавање наркотика?

Да. Ризик за добијање HIV-а је веома висок ако користите игле или други прибор за убризгавање наркотика (као што су кувала, памук или вода) након што их је користио некоко је инфициран HIV-ом.

– Особе које убризгавају дрогу, хормоне, стероиде или силиконе могу се инфицирати  HIV-ом дељењем игала или шприцева и другог прибора за убризгавање. Игле и прибор могу садржати туђу крв у себи, и HIV се може пренети крвљу. Исто тако, постоји и ризик за инфицирање вирусима хепатитиса Б и Ц ако делите игле и пробор, јер се и ове инфекције преносе путем крви.
– Други разлог зашто особе које убризгавају дрогу могу добити HIV (и друге сексуалним путем преносиве болести) је да када су особе под дејством наркотика већа је вероватноћа да ће имати ризичне сексуалне односе.
– Особе које су под дејством алкохола или дрога имају већу вероватноћу доношења одлука које их стављају у ризик од HIV-а, као што је сексуални однос без кондома.
– Конзумирање алкохола, нарочито опијање, и  коришћење тзв. „клубских дрога” као што су екстази, кетамин, и сл. може променити вашe расуђивање, смањити ваше инхибиције и угрозити ваше одлуке о сексу или употреби друге дроге. Такође, већа је вероватноћа да ћете имати непланиран и незаштићен сексуални однос, потешкоће  да користите кондом на прави начин сваки пут када имате секс, више сексуалних партнера или да ћете користите друге дроге, укључујући и убризгавање дроге. Таква понашања могу да повећају ризик од изложености HIV-у. Ако сте инфицирани HIV-ом, ова стања могу повећати ризик од преношења HIV-а на друге особе. Пијанство или дрогираност утичу на вашу способност да направите сигурне изборе.
– Ако идете на забаву или на неко друго место где знате да ћете пити или користити дроге, понесите кондом у циљу смањења ризика у случају да имате вагинални или анални сексуални однос.

Могу ли да добијем HIV коришћењем медицинских услуга?

Иако је преношење HIV-а могуће у здравственим установама, то се дешава изузетно ретко.

– Безбедоносна пракса која се спроводи у циљу спречавања и сузбијања инфекција, укључујући примену универзалних  мера предострожности (процедуре и поступци и друге заштитне праксе, уз ношење личне заштитне опреме ради спречавања преноса HIV-а и других инфекција које се преносе крвљу) штити пацијенте, као и здравствене раднике, од могућег преношења HIV-а у здравственим установама и стоматолошким ординацијама и другим установама у којима се пружају здравствене услуге.
– Ризик од добијања HIV-а примањем трансфузије крви, крвних продуката или трансплантацијом органа/ткива контаминираних HIV-ом је изузетно мали због ригорозног тестирања донација крви и донираних органа и ткива.
– Важно је знати да не можете добити HIV током донирања крви јер су процедуре прикупљања крви веома уређене и безбедне.

Да ли су здравствени радници у ризику од добијања HIV-а на свом радном месту?

Ризик од инфекције узроковане HIV-ом код здравствених радника који су изложени HIV-а на радном месту је веома низак, посебно ако користе заштитне технике и личну заштитну опрему како би се спречила инфекција HIV-ом и другим узрочницима које се преносе крвљу (нпр. узрочници вирусних хепатита Б и Ц). Главни ризик од преношења HIV-а на радном месту за здравствене раднике су случајне повреде иглом или другим оштрим предметима који могу бити контаминирани HIV-ом. Међутим, чак и овај ризик је веома мали. Научници процењују да је ризик од инфекције HIV-ом након повреде иглом са широком луменом  у којој се налази крв особе инфициране HIV-ом мањи од 1%.

Шта је женски кондом?

Женски кондом је једини женски контрацептивни метод који представља баријеру уласку узрочника кроз генитални систем који се тренутно тешко може наћи на нашем тржишту. Женски кондом је јака, мека, транспарентана полиуретански заштита која се умеће у вагину пре сексуалног односа. Он прати потпуно линије вагине и пружа заштиту од трудноће и полно преносивих инфекција, укључујући и HIV инфекцију, када се користи правилно при сваком сексуалном односу.

Шта су антиретровирусни лекови? 

Антиретровирусни лекови су строго контролисани медицински препарати регистровани од стране надлежних служби, који се користе у лечењу и превенцији инфекције узроковане HIV-ом. Савремена високо активна антиретровирусна терапија (HААRТ)  представља комбинацију три или више лекова која успоравају напредовање HIV инфекције, односно чије се дејство испољава у заустављању или ометању умножавања HIV-а, што резултира смањењем количине вируса у организму (виремија), а доводи и до „поправке” нарушеног имунолошког система, односно пораста броја одбрамбених ћелија које су кључни носиоци целуларног имунитета (CD4 лимфоцити) код људи.

Могу ли да добијем HIV од некога ко живи са HIV-ом, али има недетектабилну количину вируса у крви?

Да. Иако немерљиво мала количина вируса у крви (недетектабилна виремија) у великој мери смањује шансу да особа инфицирана HIV-ом може пренети вирус на партнера, још увек постоји ризик.

Вирусно оптерећење (виремија) се односи на количину HIV-а у крви. О недетектабилној виремији говоримо када је количина HIV-а у крви толико ниска да се не може мерити. Антиретровирусна терапија смањује количину вируса у крви, идеално до немерљивог нивоа, када се узима доследно и коректно. Особа инфицирана HIV-ом и даље може потенцијално пренети HIV на партнера, чак и ако имају немерљиву количину вируса у крви јер:
– HIV-а се и даље може наћи у гениталним течностима (нпр. сперма, вагинална течност)
– виремија се може повећати  између два теста, те је у том случају већа вероватноћа преношења HIV-а партнеру/има
– полно преносиве инфекције повећавају количину вируса у гениталним течностима.

Ако живим са HIV-ом, како могу да спречим преношење вируса другим особама?

Постоје многе мере које можете предузети да смањите ризик од преношења HIV-а на партнера. Што више мера предузмете, можете бити безбеднији.

– Најважније што можете учинити је да узимате лекове за лечење HIV инфекције (тзв. антиретровирусну терапију) на прописан начин, сваки дан. Ови лекови смањују количину вируса (вирусно оптерећење) у крви и телесним течностима. Они вам могу очувати здравље дуги низ година и значајно смањити шансе за преношење HIV-а вашим партнерима, ако имате стабилну веома ниску или немерљиво малу количину вируса у крви.
– Ако узимате лекове за лечење HIV-а (АРТ) следите савете лекара, редовно идите на контролне прегледе и увек узмајте лекове према добијеном упутству.
– Користите кондоме на прави начин сваки пут када имате секс. Научите како да на прави начин користите мушки кондом.
– Изаберите мање ризично сексуално понашање. Анални секс је сексуална активност са највећим ризиком за пренос HIV-а. Ако је ваш партнер HIV негативан, мање је ризично ако је он пенетрирајући партнер (горе) и ви сте пасиван партнер (доле) током аналног секса. Орални секс је много мање ризичан од аналног или вагина-лног секса. Сексуалне активности које не укључују контакт са телесним течности-ма (сперма, вагиналне течности или крв) не носе ризик од преношења HIV-а.
– Ако убризгавате дроге, никада не делите игле или прибор с било ким.
– Тестирајте се и лечите и од других других полно преносивих болести и подстичите своје партнере да учине исто. Ако сте сексуално активни, тестирајте се  најмање једном годишње. Полне болести могу имати дугорочне последице по здравље, а такође могу повећати и ризик од добијања или преношења HIV-а.

Ако сам инфицирана HIV-ом, да ли могу да спречим проношење HIV-а на моју будућу бебу?

Ако сте инфициране HIV-ом, најважнија ствар коју можете учинити је да узимате лекове за лечење HIV инфекције (антиретровирусна терапија – АРТ) прописане од стране инфе-ктолога, сваки дан.

– Ако сте трудни, разговарајте са својим лекаром о томе да се тестирате на HIV и о другим друге начинима да себе и своје дете сачувате  од добијања HIV-а. Труднице треба да се поново тестирају на HIV  у  трећем триместру трудноће ако практикују понашања која  их стављају у ризик за добијање HIV-а.
– Ако сте HIV негативни, али имате HIV позитиваног партнера и разматрате трудноћу, разговарајте са својим лекаром о узимању профилаксе пре изложености  која ће вам помоћи да се заштитите од добијања HIV-а. Охрабрите партнера да узима лекове за лечење HIV инфекције (АРТ) који у великој мери смањују  шансе да пренесе HIV вама.
– Ако сте инифициране HIV-ом, узимајте лекова за лечење HIV (АРТ) сваки дан на прописан начин. Ако се АРТ започне рано у трудноћи, ризик од преношења HIV на бебу може да буде 1% или мањи. Након порођаја, можете спречити преношење HIV на бебу избегавањем дојења, јер мајчино млеко садржи HIV.

Где могу да се више информишем о животу са HIV-ом? 

Уколико сте инфицирани HIV-ом више корисних информација које покривају различите аспекте живота с HIV-ом можете наћи у публикацији Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” „Живети са HIV-ом” (доступно на http://www.batut.org.rs/download/publikacije/Ziveti_sa_HIVom.pdf), уз напомену да су контакти неких удружења измењени, док нека удружења нису више активна. Контакте удружења која пружају подршку особама инфицираним HIV-ом можете наћи под питањем КОНТАКТИ: Која удружења код нас спроводе програме превеције HIV инфекције и подршке особама које живе са HIV-oм?

ЛИНКОВИ:

UNAIDS

World AIDS Day 2016

http://www.unaids.org/en/resources/campaigns/WAD2016_Day

UNAIDS

AIDSInfo

http://aidsinfo.unaids.org