Centri



Rezultati merenja koncentracije polena

Prognoza UV indeksa

Članovima srpskog lekarskog društva

Javne nabake

14. novembar 2016 – Svetski dan borbe protiv dijabetesa – “Pogled na Dijabetes”

Svetski dan dijabetesa 2016. godine obeležava se pod sloganom „Pogled na dijabetes”. Ove godine kampanja je usmerena na promociju značaja skrininga dijabetesa i njegovih komplikacija.

Svakih 6 sekundi jedna osoba umre od dijabetesa (5 miliona umrlih)

1 od 11 odraslih osoba ima dijabetes (415 miliona)

Do 2040, 1 od 10 odraslih osoba (642 miliona) će imati dijabetes

1 od 7 živorođene dece je izloženo dijabetesu tokom trudnoće njihovih majki

Ključne poruke kampanje su:

1. Skrining tipa 2 dijabetesa može značajno promeniti tok bolesti i smanjiti rizik za nastanak komplikacija dijabetesa.
– Dijabetes je ogroman, rastući javnozdravstveni problem: 2015. godine u svetu je 415 miliona odraslih osoba imalo dijabetes, a očekuje se da će do 2040. godine svaka deseta odrasla osoba ili 642 miliona ljudi živeti sa dijabetesom.
– Jedna od dve odrasle osobe obolele od dijabetesa nema otkrivenu bolest.
– Veliki broj obolelih duži vremenski period živi sa tipom 2 dijabetesa, a da toga nije svesno. Zbog toga, komplikacije često mogu biti prisutne već u trenutku postavljanja dijagnoze dijabetesa.
– Usvajanjem zdravog stila života, do 2040. godine bi se mogao sprečiti ili odložiti nastanak tipa 2 dijabetesa u 70% slučajeva, tj. kod 160 miliona osoba.
– Sa porastom učestalosti nepravilne ishrane i fizičke neaktivnosti kod dece, tip 2 dijabetesa u detinjstvu ima potencijal da postane globalni javnozdravstveni problem, koji će dovesti do ozbiljnih posledica.
– 12% globalnih troškova u zdravstvu, odgovorno je za lečenje odraslih soba sa dijabetesom.
– Broj ljudi sa dijabetesom u zemljama sa niskim i srednjim prihodom nastaviće da raste, predstavljajući na taj način pretnju za održivi razvoj.


2. Skrining komplikacija dijabetesa je esencijalna komponenta kontrole svih tipova dijabetesa.

– Jedna od dve osobe obolele od dijabetesa nema dijagnostikovanu bolest, što ih čini posebno sklonim komplikacijama, koje su značajan uzrok invaliditeta i prevremene smrti.
– Procenjuje se da će do 2040. godine više od 640 miliona ljudi živeti sa dijabetesom. Kasno otkrivanje tipa 2 dijabetesa je razlog što će mnogi od njih u trenutku otkrivanja bolesti imati najmanje jednu komplikaciju dijabetesa.
– U mnogim zemljama dijabetes je vodeći uzrok slepila, kardiovaskularnih bolesti, bubrežne slabosti i netraumatskih amputacija donjih ekstremiteta.
– Sve veći broj ljudi oboleva i živi sa tipom 1 dijabetesa. Skrining komplikacija je važan deo efikasnog menadžmenta svih tipova dijabetesa, kako bi se postigao što bolji ishod lečenja i kvalitet života obolelih.
– Od 415 miliona obolelih odraslih osoba širom sveta, više od trećine će dobiti neki oblik dijabetesne retinopatije koja može dovesti do oštećenja vida i slepila.
– Više od 93 miliona ili svaka treća odrasla osoba sa dijabetesom ima dijabetesnu retinopatiju.
– Menadžment dijabetesa i njegovih komplikacija počinje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i treba da sadrži skrining dijabetesne retinopatije.
– Rano otkrivanje i pravovremeno lečenje dijabetesne retinopatije može sprečiti gubitak vida i smanjiti uticaj dijabetesa na pojedinca, njegov posao i društvo u celini.
– Adekvatna kontrola dijabetesa i skrining dijabetesne retinopatije može sprečiti oštećenja vida i slepilo.
– Globalni troškovi lečenja dijabetesa i njegovih komplikacija su 2015. godine procenjeni na 673 milijardi dolara.

DIJABETES U SRBIJI

U Srbiji je dijabetes peti vodeći uzrok umiranja i peti vodeći uzrok opterećenja bolestima. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u Srbiji približno 710.000 odraslih osoba ima dijabetes. Pri tome, 465.000 ili 8,1% odraslog stanovništva zna za svoju šećernu bolest i još 245.000 osoba nema postavljenu dijagnozu dijabetesa i ne leči se. Naime, zbog blagih simptoma, tip 2 dijabetesa koji čini preko 90% obolelih, može godinama proticati neopaženo. To je razlog zbog čega 36% obolelih u Evropskom regionu nije svesno svoje bolesti. Otkriva se slučajno, kada je bolest uznapredovala i komplikacije nastupile. Prema podacima Registra za dijabetes u Srbiji, gotovo 1/3 pacijenata već ima jednu ili više kasnih komplikacija u trenutku otkrivanja dijabetesa. Ove komplikacije značajno utiču na kvalitet života obolelih i glavni su uzrok privremene ili trajne nesposobnosti i prevremene smrti.

Zahvaljujući ovakvim posledicama, dijabetes je izuzetno skupa bolest i predstavlja veliki veliki ekonomski teret ne samo obolelim osobama i njihovim porodicama, već i zdravstvenom sistemu i društvu u celini. U Evropskom regionu dijabetes je odgovoran za gotovo 10% troškova u zdravstvu, uglavnom namenjenih lečenju komplikacija. Procenjuje se da su ovi tzv. direktni troškovi dijabetesa u Srbiji 2013. godine iznosili 490 EUR po pacijentu ili 230 miliona EUR godišnje.

Ipak, ohrabruje činjenica da se primenom preventivnih intervencija kod osoba sa visokim rizikom za tip 2 dijabetesa, ranim otkrivanjem dijabetesa i dobrom kontrolom bolesti, obolevanje i umiranje od dijabetesa može smanjiti. Veoma je važno redovno kontrolisati svoje zdravlje kod izabranog lekara, proceniti rizik za tip 2 dijabetesa i zameniti loše navike zdravim stilom života. Oboleli od dijabetesa treba redovno da mere nivo šećera u krvi i uzimaju propisanu terapiju, da slušaju savete lekara, budu fizički aktivni, prilagode svoje navike u ishrani i da prestanu da puše. Loša kontrola bolesti imaće za posledicu povećan rizik za nastanak komplikacija i rizik od prevremene smrti.

Linkovi:Internacionalna dijabetes federacija (www.idf.org)
Dijabetološki savez Srbije (www.diabeta.net)