Centri



Rezultati merenja koncentracije polena

Prognoza UV indeksa

Članovima srpskog lekarskog društva

Javne nabake

24-30 januar 2016 – 10. Evropska nedelja prevencije raka grlića materice – “Dan za Zdravlje”

Jubilarna, X Evropska nedelja prevencije raka grlića materice se obeležava od 24-30. januara 2016. godine u cilju povećanja pažnje o raku grlića materice i načinima prevencije. Prepoznajući značaj ove kampanje, Srbija već deseti put aktivno učestvuje u njenom obeležavanju.

pearl

Ovom nedeljom prenosimo poruku o značaju dostupnih preventivnih pregleda i mera prevencije u našoj zemlji, u cilju sprečavanja oboljevanja i umiranja od raka grlića materice.

Osnovna poruka svim ženama je da je rak grlića materice maligna bolest koja se može sprečiti. „Dan za zdravlje“ je slogan koji će obeležiti potrebu da još jednom apelujemo na naše sestre, majke, ćerke, prijateljice, da u Evropskoj nedelji prevencije raka grlića materice razmišljaju o svom reproduktivnom zdravlju, i da u toku godine odvoje „dan za zdravlje“, kada će posetiti svog lekara i iskoristiti neku od dostupnih mogućnosti prevencije.

Rak grlića materice, skoro deceniju, predstavlja ozbiljan javnozdravstveni problem u Srbiji. Svake godine se u našoj zemlji u proseku registruju 1.244 novoobolele žene od raka grlića materice, dok 482 žena izgubi život od ove vrste raka, za koju sa sigurnošću znamo da pripada grupi najpreventabilnijih. Naročito zabrinjava činjenica da se Srbija i dalje nalazi u grupi evropskih zemalja sa najvišim stopama obolevanja i umiranja od raka grlića materice. Kada je reč o obolevanju od raka grlića materice, Srbija se nalazi na četvrtom mestu u Evropi, posle Rumunije, Litvanije i Bugarske. Nažalost, naša zemlja se po umiranju od ove vrste raka kod žena, nalazi na drugom mestu u Evropi, odmah posle Rumunije.

Jedna od efikasnih mera pravencije je imunizacija protiv humanog papiloma virusa. Ova intervencija je isplativa, pogotovu u zemljama gde su resursi ograničeni, učestalost HPV infekcije visoka a obuhvat preventivnim pregledima nizak. Imunizacija ne isključuje potrebu za obavljanjem preventivnih pregleda budući da postojeće vakcine ne štite od svih tipova HPV. Važno je znati da se skoro svaki slučaj raka grlića materice može sprečiti. Dobro organizovani skrining programi mogu da spreče i do 80% slučajeva raka grlića materice 1.

Evropska asocijacija za rak grlića materice je dala preporuke za obeležavanje Nedelje prevencije. Preporučene aktivnosti se odnose na 2:

  • distribuciju edukativno-promotivnog materijala na javnim mestima kao što su tržni centri, metro stanice, autobuske stanice, kao i pružanje saveta i informacija o značaju korišćenja dostupnih preventivnih programa,

  • organizovanje edukativnih seminara za stanovništvo u lokalnoj zajednici, u školama, fakultetima, radnim organizacijama,

  • organizovanje tribina za roditelje o značaju HPV imunizacije kao mere prevencije,

  • organizovanje predavanja o prevenciji cervikalnog karcinoma za adolesente u srednjim školama,

  • održavanje seminara o prevenciji karcinoma grlića materice namenjenih studentima medicine kao i zdravstvenim radnicima,

  • javne manifestacije, nastupi na medijima, i slično

  • diskusije na društvenim mrežama na temu prevencije grlića materice.

Jedna od aktivnosti tokom Evropske nedelje prevencije raka grlića materice je i podela broševa „Biser mudrosti”. Broševi, kao simbol prenošenja znanja, tokom nedelje se dele ne samo ženama već i svima koji podržavaju borbu protiv raka grlića materice. Do danas, preko 1,5 milion Bisera mudrosti je distribuirano širom Evrope i oni su postali prepoznatljiv simbol ove kampanje (www.PearlofWisdom.eu).

U nedelji koja je pred nama potrebno je intenzivirati aktivnosti na promociji značaja očuvanja reproduktivnog zdravlja i mogućnosti korišćenja dostupnih mera prevencije raka grlića materice.

LINK:

http://ecca.info/

Vakcina protiv oboljenja izazvanih humanim papiloma virusima (HPV) – HPV vakcina (materijal namenjen za rad sa roditeljima)

HPV vakcina prevenira (sprečava) infekciju određenim tipovima humanog papilomavirusa (HPV). HPV vakcina je bezbedna, efikasna i štiti od većine karcinoma uzrokovanih HPV i genitalnih kondiloma (bradavica).

O HPV

Koliko tipova HPV postoji?

Postoji više od 120 tipova HPV od kojih oko 40 mogu uzrokovati genitalne infekcije kod muškaraca i žena. Ovi virusi takođe mogu dovesti do infekcije sluzokože usta i ždrela. Većina infekcija izazvanih HPV prolazi bez simptoma odnosno većina zaraženih i ne zna da ima infekciju.

Koliko je česta infekcija HPV-om?

Infekcija HPV-om je veoma česta. Zapravo, to je jedna od najčešćih seksualno prenosivih infekcija. HPV infekcija je toliko česta da skoro svi seksualno aktivni muškarci i žene u nekom trenutku svog života bivaju zaraženi nekim tipom HPV-a. Većina osoba nikada ne sazna da ima infekciju ali je mogu preneti svom partneru a da nisu ni svesni toga. Učestalost infekcije visokorizičnim HPV virusima (tip 16 i 18) među ženama sa normalnim citološkim nalazom iznosi u proseku 3,8%. Prevalenca se kraće od 9,7% (zemlje istočne Evrope) do 2,6% (zemlje zapadne Evrope). 1 Prema podacima Centra za kontrolu bolesti iz SAD oko 79 miliona Amerikanaca je trenutno inficirano HPV-om. Svake godine se beleži oko 14 miliona novozaraženih. 2

Ako je HPV infekcija toliko česta da li je to zaista zabrinjavajuće?

Najveći broj zaraženih osoba nikada ne dobije simptome ili bilo kakve zdravstvene probleme. Većina HPV infekcija (9 od 10) prođe spontano u periodu od oko 2 godine. Međutim, HPV infekcija može perzistirati i dovesti do ozbiljnih zdravstvenih teškoća. Zdravstveni problemi uzrokovani HPV infekcijom uključuju:

  • Genitalne kondilome (bradavice)

  • Karcinom cerviksa (grlić materice kod žena)

  • Orofaringealni karcinom (karcinom usne duplje i ždrela uključujući bazu jezika i tonzile) kod oba pola

  • Karcinom anusa kod oba pola

  • Karcinom vulve i vagine kod žena

  • Karcinom penisa kod muškaraca

Koliko ljudi dobije karcinom i/ili genitalne kondilome uzrokovane HPV-om?

Učestalost infekcije visokorizični HPV virusima (tip 16 i 18) je u proseku među 73,4% žena u Evropi koje imaju karcinom grlića materice.1
Svake godine, oko 17.500 žena i oko 9.300 muškaraca u SAD-u oboli od karcinoma uzrokovanih HPV-om. Takođe, u svakom trenutku, oko 1 od 100 seksualno aktivnih odraslih osoba ima genitalne kondilome. 2

Kako se prenosi HPV?

Infekcija se prenosi direktnim kontaktom sa zaraženom kožom ili sluzokožom, najčešće seksualnim putem. U većini slučajeva infekcija nastaje tokom vaginalnog ili analnog seksualnog odnosa. Osoba može dobiti HPV infekciju iako njen partner (bilo da je različitog ili istog pola) nema znake ili simptome infekcije i čak posle više godina od njenog ili njegovog seksualnog kontakta sa inficiranom osobom. Većina ljudi nije ni svesna toga da je inficirana. Oni takođe ne znaju da mogu preneti HPV svom(jim) seksualnom(im) partneru(ima). Takođe je moguće da se neko inficira sa više tipova HPV-a.

Koji su drugi načini da neko dobije HPV?

Ne tako često, ali ponekad se može desiti da trudnica zaražena HPV-om virus prenese novorođenčetu tokom porođaja. U tom slučaju, kod bebe može doći do razvoja rekurentne respiratorne papilomatoze (RRP), retkog stanja koje karakteriše pojava kondiloma (slični genitalnim kondilomima) u usnoj duplji i ždrelu.

Da li se HPV može preneti korišćenjem toaleta?

Do sada nije zabeleženo da je osoba dobila HPV infekciju korišćenjem zajedničkog toaleta. U svakom slučaju, neki ljudi mogu biti izloženi HPV-u korišćenjem seksualnih pomagala koje je prethodno koristila osoba zaražena HPV-om.

HPV vakcine

Ko bi trebalo da primi HPV vakcinu?
Sva deca uzrasta 11 odnosno 12 godina bi trebalo da prime preporučene doze HPV vakcine. Tinejdžeri oba pola koji nisu kao deca primili ovu vakcinu mogu da je prime kasnije. Mlade žene mogu da prime vakcinu do 26. a mladi muškarci do 21. godine života. Takođe, vakcina se preporučuje muškarcima sa povećanim rizikom u ponašanju za dobijanje polno prenosive infekcije.

Zašto se vakcina preporučuje u tako mladom životnom dobu (uzrastu)?

Da bi HPV vakcina bila efikasna mora se primiti pre izlaganja HPV-u odnosno pre stupanja u seksualne odnose. Nema razloga da se čeka da tinejdžeri stupe u seksualne odnose pa da im se tada ponudi imunizacija HPV vakcinom. Deca u pretinejdžerskom periodu mogu primiti sve preporučene doze HPV vakcine mnogo pre nego što stupe u bilo koju vrstu seksualnog odnosa i time se izlože virusu. Takođe, HPV vakcina izaziva bolji imuni odgovor kod dece u pretinejdžerskom periodu nego kod starijih tinejdžera i mladih žena.

Da li je vakcina efikasna i u slučaju kada ste već imali seksualne odnose?

Čak i kada je neko već imao seksualne odnose može da primi HPV vakcinu. Kako HPV infekcija obično nastaje brzo nakon što osoba prvi put stupi u seksualne odnose, ona ne mora biti izložena svim tipovima HPV-a koji su sadržani u vakcini i vakcinacijom će dobiti zaštitu od infekcije onim HPV kojima nije bila izložena (delimična zaštita).

Da li i dečaci takođe treba da prime HPV vakcinu?

Da. Ova vakcina pomaže u prevenciji infekcije vrstama HPV-a koji mogu uzrokovati karcinom usne duplje, ždrela, penisa i anusa. Vakcina takođe prevenira pojavu genitalnih kondiloma. Kada su dečaci vakcinisani, oni imaju manje mogućnosti da prenesu HPV infekciju svojim partnerkama.

Kako deluje HPV vakcina?

HPV vakcina funkcioniše izuzetno dobro. Klinička ispitivanja su pokazala da vakcina pruža skoro 100% zaštite od prekanceroznih lezija a kvadrivalentna HPV vakcina i od genitalnih kondiloma izazvanih tipovima koji se nalaze u vakcini. U periodu od 2006. godine, kada je vakcina prvi put preporučena, beleži se redukcija HPV infekcija od 56% kod tinejdžerki u SAD, iako je obuhvat imunizacijom HPV vakcinom bio relativno nizak. Istraživanja takođe pokazuju smanjenje pojave genitalnih kondiloma kod tinejdžera. U drugim zemljama kao što je npr. Australija gde je pokrivenost HPV vakcinacijom veća, došlo je do redukcije broja slučajeva prekanceroznih lezija grlića materice kod mladih žena. Takođe, pojava genitalnih kondiloma je značajno smanjena kod mladih žena i muškaraca u Australiji od kako je počela da se primenjuje HPV vakcina.

Koliko traje zaštita HPV vakcinom?

Zaštita HPV vakcinom je dugotrajna. Podaci dobijeni na osnovu kliničkih studija i ispitivanja koja su u toku ukazuju da zaštita traje najmanje 10 godina i pritom ne gubi na efikasnosti. Nisu zabeleženi podaci o tome da se zaštita nastala nakon vakcinacije vremenom gubi.

Kako znamo da je HPV vakcina bezbedna?

Sve vakcine koje su u primeni prethodno prolaze obimno dugogodišnje ispitivanje bezbednosti pre nego što se od strane odgovarajućih regulatornih tela odobri za primenu. Kada jednom počnu da se primenjuju, kontinuirano se prati njihova bezbednost i efikasnost. Za obe HPV vakcine, Gardasil i Cervarix, vrši se neprestano praćenje pojave neželjenih reakcija. Centar za kontrolu bolesti iz SAD npr. koristi tri sistema za praćenje i evaluaciju bezbednosti vakcina nakon dobijanja dozvole za promet (nakon njihovog puštanja u promet). U našoj zemlji, praćenje neželjenih reakcija nakon vakcinacije u nadležnosti je Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije i Instituta za javno zdravlje Srbije.

Sprovedene su brojne studije u cilju ispitivanja bezbednosti HPV vakcina. Međutim, ni u jednoj od ovih studija nisu potvrđeni ozbiljni problemi po pitanju bezbednosti. Rezultati analize bezbednosnih studija za HPV vakcine slični su rezultatima analiza bezbednosnih studija za druge adolescentske vakcine. U dugogodišnjim studijama i praćenju bezbednosti HPV vakcine koje je započeto još 2006. godine kada je vakcina prvi put puštena u promet, nisu zabeležena ozbiljna bezbednosna stanja uzročno povezana sa HPV vakcinacijom.

Koji su neželjeni efekti nakon primene HPV vakcine i koliko često se javljaju?

Poznato je da pri primeni HPV vakcine može doći do pojave nekih blagih do umerenih neželjenih reakcija. One ne traju dugo i obično prolaze spontano. Ovo uključuje:

  • Reakcije na mestu primene vakcine (nadlaktica) kao što su:
    – bol (kod oko 8 od 10 osoba)
    – crvenilo ili otok (kod oko 1 od 4 osoba)

  • Povišena temperatura:
    – blaga -37.7° C (kod oko 1 od 10 osoba)
    – umerena -38.8°C (kod oko 1 od 65 osoba)

  • Druge reakcije:
    – glavobolja (kod oko 1 od 3 osobe)

Prolazne nesvestice i s njom povezani simptomi kao što su nekontrolisani pokreti (trzaji) mogu se javiti nakon bilo koje medicinske procedure uključujući i vakcinaciju. Dostupni podaci ukazuju da su nesvestice nakon vakcinacije mnogo češće kod adolescenata. Sedenje ili ležanje 15-ak minuta nakon primanja vakcine može pomoći u prevenciji nesvestice i povreda izazvanih padom. Moguće je da pacijent oseća ošamućenost, nesvesticu, omaglicu ili zujanje u ušima. Alergijske reakcije opasne po život veoma retko su uzrokovane vakcinama. Ukoliko se jave, to bi se moglo desiti u periodu od 5 minuta do nekoliko sati nakon vakcinacije.

Može li vakcina izazivati karcinom?

HPV vakcina je proizvedena od jedne vrste virusnog proteina koji ne može izazvati HPV infekciju ili karcinom.

Da li vakcina može izazvati probleme u vezi sa fertilitetom (plodnošću)?

Nema podataka koji sugerišu da bi primena HPV vakcine mogla imati efekte na plodnost.

Literatura:

1. Bruni L, Barrionuevo-Rosas L, Albero G, Aldea M, Serrano B, Valencia S, Brotons M, Mena M, Cosano R, Muñoz J, Bosch FX, de Sanjosé S, Castellsagué X. ICO Information Centre on HPV and Cancer (HPV Information Centre). Human Papillomavirus and Related Diseases in the World. Summary Report 2015- 12-23. [Data Accessed]

2. Centers for Disease Control and Prevention. 2014. “Human Papillomavirus (HPV): Genital HPV Infection—Fact Sheet.” http://www.cdc.gov/std/HPV/STDFact-HPV.htm (June 9, 2014) See more at: http://www.ncqa.org/ReportCards/HealthPlans/StateofHealthCareQuality/2015TableofContents/HPV.aspx#sthash.x1h075HZ.dpuf

IZJZV – HPV brošura ispravke

brosura reproduktivno zdravlje

Rezultati trogodišnjeg ciklusa sprovođenja organizovanog programa skrininga raka grlića materice

Krajem 2015. godine završen je prvi trogodišnji ciklus sprovođenja organizovanog programa skrininga raka grlića na teritoriji od 17 opština. Za tri godine u okviru organizovanog programa skrininga raka grlića materice pozvano je na pregled 334 242 žena životne dobi od 25 do 64 godine, što čini 56,1% ciljne populacije. PAP test je urađen kod 190 906 žena (32%). Od svih urađenih PAP testova 11 740 je bilo sa pozitivnim nalazima (6.1%). Kolposkopija je urađena kod 31.473 žene a potom 2465 biopsija kojima je patohistološki potvrđeno 112 karcinoma.

Obuhvat PAP testom

PAP

Podaci iz Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2013.g

Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije 2013.g pokazalo je da je preventivni pregled za rano otkrivanje karcinoma grlića materice (Papanikolau test) uradilo 57,1% žena životnog doba od 25 do 69 godina (ciljna populacija za rano otkrivanje raka grlića materice). Najčešće preglede Papanikolau testiranjem obavile su mlađe žene, starosti od 25 do 34.godine (70%), a potom žene starosti od 35 do 44.godine života (67%). Primećeno je da sa povećanjem godina života žene ređe obavljaju PAP-a preglede, tako da žene u životnoj dobi od 65 do 69.godina obave ovu vrstu pregleda u oko 30% slučajeva (svaka treća žena).

istr zdr

 

Prema podacima iz Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, najveći procenat žena kod kojih je urađen Papanikolau test zabeležen je u Beogradu (72,5%), u gradskim sredinama (62,3%), stanovnicima iz najbogatijih slojeva (75,9%) i kod visokoobrazovanih žena (74%), a najmanji među stanovnicima Šumadije i Zapadne Srbije (48,9%). Najveći procenat žena je izjavio da je uradio Papanikolau test po savetu lekara (50,6%). Procenat žena koje su obavile Papanikolau test povećao se sa 38,5% u 2006. godini na 57,1% u 2013. godini.

Epidemiološki podaci

Rak grlića materice, skoro deceniju, predstavlja ozbiljan javnozdravstveni problem u Srbiji.

Prema podacima Registra za rak, Instituta ,,Batut“, svake godine se u proseku registruje 1.244 novoobolele žene od raka grlića materice. Prosečna standardizovana stopa incidencije (na populaciju Evrope) je iznosila 28,4 na 100.000 žena.

Kada govorimo o umiranju, svake godine u proseku 482 žene izgube život od ove vrste raka, za koju sa sigurnošću znamo, da pripada grupi najpreventabilnijih. I prosečna standardizovana stopa mortaliteta (na populaciju Evrope) je iznosila 9,7 na 100.000 žena.

Samo tokom 2013. godine registrovano je 1.136 novoobolelih žena svih uzrasta od raka grlića materice i standardizovana stopa incidencije(na populaciju Evrope) je iznosila 27,8 na 100.000 žena. Tokom iste godine, 468 žena je u Srbiji umrlo od ove vrste raka i standardizovana stopa mortaliteta (na populaciju Evrope) je iznosila 9,2 na 100.000 žena.

Kada govorimo obolevanju najviše standardizovane stope incidencije su tokom 2013. godine registrovane u Borskom, Jablaničkom, Srednje banatskom, Pčinjskom i Mačvanskom okrugu, a najniže u Raškom, Južnobanatskom, Severnobanatskom, Zlatiborskom i Pirotskom okrugu. (Tabela1.)

Tabela 1. Standardizovane stope incidencije (*na populaciju Evrope) raka grlića materice, po okruzima u Republici Srbiji, 2013. godina

asr incidenca

U slučaju umiranja, više standardizovane stope mortaliteta od prosečne u Republici Srbiji su registrovane u Braničevskom, Južno banatskom, Kolubarskom, Južno bačkom i Šumadijskom okrugu. Najniže standardizovane stope mortaliteta su tokom 2013. Godine registrovane u Pirotskom, Rasinskom, Sremskom, Topličkom i Zapadno bačkom okrugu. (Tabela 2.)

Tabela 2. Standardizovane stope mortaliteta (*na populaciju Evrope) raka grlića materice, po okruzima u Republici Srbiji, 2013. godina

asr mortalitet

 

LINKOVI:

Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović-Batut”

http://www.batut.org.rs/index.php?content=1345

Institut za javno zdravlje Vojvodine

http://izjzv.org.rs/index.php?nb=3&kat=1&type=1&id=289