Centri

Aktuelno



Rezultati merenja koncentracije polena

Prognoza UV indeksa

Članovima srpskog lekarskog društva

Javne nabake

1. децембар 2015 – Светски дан борбе против сиде – “УБРЗАНО ДО КРАЈА АIDS ЕПИДЕМИЈЕ”

Светски АIDS дан окупља људе широм света са циљем подизања позорности у вези HIV пандемије и демонстрира међународну солидарност. Овај дан, који се 27. пут обележава у свету, представља јединствену прилику да представници влада, државних институција и јавно здравствених установа у сарадњи са осталим партнерима информишу јавност о актуелној епидемиолошкој ситуацији и да подстакну целокупну друштвену заједницу да свима обезбеди недискриминаторан и неосуђујући приступ адекватним услугама из домена превенције HIV инфекције, као и терапији, нези и подршци за особе инфициране HIV-ом.

UNAIDS_LogoWAD2015_tagline

Овогодишња кампања у Републици Србији се реализује под слоганом „Убрзано до краја АIDS епидемије“ (преузмите кључне поруке). Светски АIDS дан, 1. децембар,  је прилика да се искористи снага социјалне промене, при чему се у први план стављају  појединци са циљем попуњавања препознатих празнина у одговору на HIV/АIDS. Активности које прате обележавање 1. децембра, добар су пример јединствености и свеобухватности националног одговора на HIV епидемију, при чему свака институција, установа, организација и/или удружење преузима водећу улогу у оквиру својих компетенција, међусобно се допуњујући. У сарадњи са Министарством здравља, институтима и заводима за јавно здравље, Министарством омладине и спорта, УН агенцијама, цивилним сектором, Унијом организација Србије које се баве заштитом особа које живе са HIV-ом, домовима здравља, школама, медијима и другим партнерима, поред већ традиционалних трибина и бројних активности организованих на јавним местима, биће реализоване бројне интерактивне едукације у школама и на факултетима, као и интензивирано пружање услуге добровољног, бесплатног, поверљивог саветовања и тестирања у институционалним саветовалиштима за HIV и друге полно преносиве инфекције, као и на терену, са фокусом на припаднике из популација које су под повећаним ризиком од инфекције HIV-ом.

Национална кампања поводом  обележавања 1. децембра која је почела крајем новембра, а трајаће до средине децембра, ће се реализовати у 46 градова на територији Р. Србије.

Институт за јавно здравље Србије позива све особе које су имале неко ризично понашање у ближој или даљој прошлости да се посаветују и бесплатно и анонимно тестирају на HIV у Градском заводу за јавно здравље у Београду (Булевар Деспота Стефана 54а, од 8 до 17 часова) и у Заводу за заштиту здравља студената у Београду (Браће Недића 28, од 7 до 20 часова). Активности сличног садржаја ће се реализовати и у многим градовима Србије (преузмите мапу активности).

Епидемиолошка слика у свету и Србији

HIV и даље представља главни јавно здравствени изазов у свету, при чему се процењује да је више од 34 милиона људи умрло од HIV/AIDS-а до сада у свету, а  у 2014. години 1,2 милиона људи (790.000 особа у региону субсахарске Африке).

Процене  UNAIDS-a указују да је скоро 37 милиона особа живело са HIV-ом у свету крајем 2014. године (25,8 милиона у региону субсахарскеАфрике, од којих је 2,3 милиона деце млађе од 15 година), а да је 2 милиона  особа било новоинфицирано HIV-ом у 2014. години (1,4 милиона у субсахарској Африци тј. 70%, од којих 190.000 деце млађе од 15 година). Takoђе, процене UNAIDS-a указују да је број нових HIV инфекција у свету мањи за 35% у односу на 2000. године, док је регистрована и значајна редукција умирања од AIDS-а за 42% у односу на 2005. годину када је од AIDS-а умрло 2,4 милиона особа у свету.

16 милиона особа инфицираних HIV-ом је на антиретровирусној терапији  (више од 11 милиона у Африци), односно само 40% свих особа инфицираних HIV-ом у свету. У складу са најновијим препорукама СЗО свих 37 милиона особа које живе са HIV-ом треба да буду  на АРВ терапији, односно лечење треба започети чим се HIV инфекција дијагностикује.

Међу 2,5 милиона особа које живе са HIV-ом у региону Европе крајем 2014. године – процене указују да 30% – 50% особа не зна свој HIV статус.

У западној Европи  половина новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом је дијагностикована  у касном стадијуму HIV инфекције, слично као и у нашој земљи. Касно постављена дијагноза HIV инфекције је повезана са повећаним морбидитетом и морталитетом, слабијим одговором на терапију, повећаним трошковима здравствене заштите и повећаном стопом трансмисије. Касно дијагностикована HIV инфекција значи да особа има 11 пута већу вероватноћу да умре унутар годину дана од тестирања него ако је тестирана након прве експозиције HIV-у.

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 20. новембром 2015. године, у Републици Србији су регистроване 3263 особе инфициране HIV-ом, од којих je 1777 особa оболелo од AIDS-а, док je 1085 особа умрло од AIDS-а, а још 102 особе од болести или стања која нису повезана са HIV инфекцијом. Као и ранијих година и ове године сексуални пут преноса је доминантан (88%), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима (73%),  како међу новооткривеним особама инфицираним HIV-ом, тако и међу оболелима и умрлима од AIDS-а (око 50%) (преузмите најновије епидемиолошке податке).

Од 1997. године високо активна, комбинована антиретровирусна терапија (HAART) (истовремeна примена 3 или више АРВ лекова у циљу опоравка ослабљеног одбрамбеног система и успешне контроле умножавања HIV-а у организму инфициране особе)  је доступна и бесплатна у Републици Србији, тј. сви трошкови лечења иду на терет Републичког фонда за здравствено осигурање, за све особе инфициране HIV-ом којима је лечење потребно. У периоду 2003–2014. година регистровано је значајно повећање особа инфицираних HIV-ом на лечењу комбинованом антиретровирусном терапијом у 4 регионлана центра у Београду, Новом Саду, Нишу и у Крагујевцу(близу 1700 особа крајем јуна 2015. године према 330 особа крајем 2003. године), што је условило да се од  2000. године региструје значајна редукција оболевања и умирања од АIDS-а (40 особа оболелих од AIDS-а и 9 особа умрлих од AIDS-а у 2014. години према 99 оболелих и 90 особа умрлих од AIDS-а током 1996. године).

С  друге стране од 2000. године региструје се тренд пораста броја новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом, при чему је у периоду 2010-2014. године регистровано 682 случаја, што је за 28% више него у периоду 2005-2009.године, када је  регистрован 531 случај носилаштва анти- HIV антитела у Р. Србији, што је свакако и резултат промоције значаја добровољног, поверљивог и бесплатног саветовања и тестирања на HIV, као и веће доступности ове услуге у здравственим установама, али и ван здравствених установа, посебно за особе са ризичним понашањем из кључних популација под повећаним ризиком од HIV-а. Међу новодијагностикованим HIV позитивним особама у периоду јануар-новембар ове године било је 25 пута  више мушкараца  у односу на жене.

Највећи број новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом је узраста 20-49 година (87% у 2014. години). Од 2002. године региструје се пораст учешћа младих узраста 15–29 година међу новодијагностикованим HIV позитивним особама (47% у 2008, односно 34% у 2014. према  22% током 2002. године).

У односу на период  1985-1992 када је 60%-90% свих новодијагностиокованих (новооткривених) особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу било из популације инјектирајућих корисника наркотика,  у последњих десетак година, тј. од 2008.године је тај удео испод 10%. С друге стране, више од половине новооткривених особа  у нашој земљи је инфицирано HIV-ом сексуалним путем (сексуални однос без  кондома), скоро 90% почев од 2012. године. Под највећим ризиком су мушкарци који имају аналне сексуалне односе без кондома са другим мушкарцима (око 60% свих новооткривених HIV+ особа почев од 2008. и даље).

У периоду 2005-2014. године регистровано  је 12  деце која су HIV инфекцију добила од мајки које нису знале да су инфициране HIV-ом, што је више него двоструко мање у односу на период  1993-2004. (28 случајева преноса HIV-а са мајке на дете). У периоду 2005-2014. преко 30 трудница је било на програму превенције преноса HIV-а са мајке на дете и у свим случајевима рођена су деца која нису инфицирана HIV-ом.

Према званично доступним подацима у Србији тренутно живи 2076 особа инфицираних HIV-ом,  а процењује се да у нашој земљи још око 1100 особа не зна да је инфицирано HIV-ом. Знајући да HIV инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије HIV инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на HIV. Свако тестирање на HIV треба да буде добровољно, поверљиво и бесплатно, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних клијенту да донесе одлуку да ли је прави тренутак за тестирање, али и да препозна ствaрни ризик тј. ризично понашање које је практиковао или које и даље упражњава, те да исто промени у циљу превенирања инфицирања HIV-ом у будућности. С друге стране, HIV позитивне особе имају могућност да уђу у програм праћења, односно лечења HIV инфекције које  даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи, те је данас HIV инфекција хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација HIV-а.

И да се подсетимо како се HIV преноси, односно на који начин се не може инфицирати HIV-ом.

HIV се преноси на следеће начине:

1. Сексуалним односом без заштите тј. без кондома (анални, вагинални и орални секс, при чему највећи ризик носи незаштићени анални сексуални однос)

2. Са заражене мајке на дете (у току трудноће, порођаја и дојења),

3. Разменом игала и шприцева код интравенске употребе наркотика.

HIV се ретко може пренети на следеће начине:

1. Пољупцем у уста (само у случају ако обе особе имају неке ранице у устима, нпр. услед вађења зуба, крварења десни… па у том случају дође до контакта „крв на крв“),

2. При тетовирању, пирсовању… (уколико се обавља нестерилизованим апаратима и у нехигијенским условима),

3. Приликом размене прибора за личну хигијену које је претходно користила особа која живи са HIV-ом (бријач, четкица за зубе…).

HIV се никако не преноси на следеће начине:

1. Боравком у истој просторији: социјалним контактом као што је разговор, поглед, дружење…,

2. Додиром тј. контактом, као што је руковање и загрљај,

3. Кашљањем или кијањем, преко зноја или суза,

4. Пољупцем у образ,

5. Коришћењем истог купатила или тоалета,

6. Коришћењем исте чаше/шоље или истог прибора за јело коју је користила особа инфицирана HIV-ом,

7. Коришћењем исте постељине или пешкира,

8. Контактом са предметима на јавним местима (телефонска говорница, држачи у јавном превозу…),

9. Коришћењем истог базена или сауне,

10. Преко животиња или убодом инсеката (комарци, крпељи…),

11. Конзумирањем хране коју је припремила HIV позитивна особа.

 

ЛИНКОВИ:

World Aids Day

http://www.unaids.org/wad2015/

UNAIDS

http://www.unaids.org/

World Aids Day

http://www.worldaidsday.org/

Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић-Батут”

http://www.batut.org.rs/index.php?content=1325

Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић-Батут”

Одељење за HIV инфекцију, полно преносиве инфекције, вирусне хепатитисе и туберкулозу

http://www.batut.org.rs/index.php?category_id=173

Светски дан борбе против сиде се обележава се 1. децембра. Овај дан се обележава од 1988. године. Тог дана се исказује подршка за људе који су ХИВ позитивни и чланове њихових породица.

744px-Red_Ribbon.svg

Црвена трачица је симбол солидарности са људима који су ХИВ позитивни.