Centri



Rezultati merenja koncentracije polena

Prognoza UV indeksa

Članovima srpskog lekarskog društva

Javne nabake

20-27 novembar 2015 – Evropska nedelja testiranja na HIV i Hepatitis – “Testiraj! Leči! Spreči!”

Evropska nedelja testiranja na HIV i hepatitis, obeležava se ove godine treći put. U periodu od 20. do 27. novembra brojne aktivnosti će se realizovati u preko 45 evropskih zemalja. Cilj ove inicijative je da se kroz komunikaciju o dobrobitima testiranja na HIV i virusne hepatitise B i C omogući da što više osoba sazna svoj HIV, HBV i HCV sta tus u što ranijem stadijumu infekcije. Pod ovogodišnjim sloganom „Testiraj! Leči! Spreči!” biće organizovane udružene akcije zdravstvenih radnika i civilnog sektora. Cilj akcije je podizanje svesti kod što većeg broja ljudi o rizicima za inficiranje i dobrobiti testiranja i razumevanja da postoji uspešno lečenje, te da zato treba da znaju svoj HIV i/ili hepatitis status.

2015

 

Evropsku nedelju testiranja na HIV i hepatitise koordinira „HIV u Evropi”, panevropska inicijativa osnovana u Briselu 2007. godine. Ona u osnovi predstavlja platformu za razmenu iskustava i aktivnosti u cilju unapređenja ranog dijagnostikovanja i blagovremenog tretmana i nege osoba inficirnih HIV-om širom Evrope. Inicijativu vodi grupa nezavisnih stručnjaka sa predstavnicima civilnog društva, kreatora politika, zdravstvenih profesionalaca i javno zdravstvenih institucija u Evropi (više informacija na www.HIVeurope.eu). Ovogodišnja nedelja testiranja u Evropi je podržana od 24 međunarodne organizacije, uključujući UNAIDS, UNODC, Evropsku komisiju, Evropsko udruženje kliničara koji se bave AIDS-om (European AIDS Clinical Society – EACS), AIDS Action Europe, European Liver Patients Association i World Hepatitis Alliance.

U 2014. godini 709 organizacija iz 56 evropskih zemalja je učestvovalo u realizaciji aktivnosti u nedelji testiranja na HIV. Nedelja testiranja koja prethodi Svetskom AIDS danu, 1. decembru, ima za cilj da:

– Ohrabri osobe koje su bile izložene nekom riziku da se testiraju
– Podstakne zdravstvene radnike da ponude testiranje na HIV kao deo rutinske prakse u određenim sredinama i za određena stanja u skladu sa aktuelnim preporukama za zemlje u regionu Evrope
– Podrži i ujedini organizacije civilnog društva da povećaju obim testiranja na HIV i da razmene primere dobre prakse među zemaljama
– Podigne svest kod većeg broja kreatora politika o socio-ekonomskoj dobrobiti inicijative testiranja na HIV i kako da se evaluiraju prakse testiranja na HIV.
Aktivnosti u Republici Srbiji

U sklopu ovogodišnje Evropske nedelje testiranja pod nacionalnim sloganom „HOĆU DA ZNAM!” Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” u saradnji sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje, zavodima za zaštitu zdravlja studenata, studentskim centrima i udruženjima aktivnim na polju prevencije HIV/AIDS i zaštite osoba koje žive sa HIV-om, I uz podršku farmaceutske kuće GlaxoSmithKline, organizuje i koordinira akciju dobrovoljnog, poverljivog i besplatnog savetovanja i testiranja na HIV (DPST) za sve zainteresovane studente u studentskim domovima, na pojedinim fakultetima i visokim školama, kao i u studentskim poliklinikama. Akcija će se realizovati od 20. do 27. novembara 2015. godine u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Boru, Požarevcu, Valjevu, Leskovcu, Užicu, Kraljevu, Subotici, Sremskoj Mitrovici i Kosovskoj Mitrovici.

Pored testiranja studenata akcija DPST će se u istom periodu realizovati u mobilnim medcinskim jedinicama na gradskim trgovima za sve zainteresovane građane i građanke, kao i za osobe iz posebno vulnerabilnih populacija koje su imale neki rizik za sticanje HIV infekcije u Šapcu, Lapovu, Kragujevcu, Vranju, Svrljigu, Nišu, Novom Sadu i u Beogradu.

Iako je HIV prisutan u našoj zemlji više od 30 godina, procenjuje se da još uvek trećina osoba od procenjenih 3100 osoba inficiranih HIV-om ne zna svoj status. Kod više od polovine osoba koje znaju svoj HIV status, HIV infekcija se dijagnostikuje kasno, tj. kada je imunološki sistem već značajno narušen, čak i kada nemaju znake i simptome bolesti i kada je rizik od obolevanja i umiranja od AIDS-a (sindroma stečenog imunološkog deficita) značajno veći. Što se ranije dijagnostikuje HIV infekcija i započne lečenje veće su šanse za dug i kvalitetan život.

Riziku od HIV infekcije izložena je većina ljudi, ali podaci ukazuju da su u povećanom riziku muškarci koji imaju analne seksualne odnose sa muškarcima bez kondoma i osobe koje ne koriste sterilan pribor za injektiranje (ubrizgavanje) psihoaktivnih supstanci. S obzirom na izuzetno visoke rizike za prenos HIV-a, ove osobe svakako treba redovno da se testiraju na HIV.

Testiranje na HIV je danas deo odgovornog ponašanja, jer se dijagnostikovanjem HIV infekcije i lečenjem smanjuje mogućnost daljeg prenošenja HIV-a na druge osobe, uključujući i prenos sa majke na dete.Svuda u svetu, kao i kod nas, strah od stigmatizacije i/ili diskriminacije povezane sa HIV-om, nedovoljno znanja, predrasude, nedovoljna dostupnost besplatnog testiranja na HIV praćenog savetovanjem u zdravstvenom sistemu, su samo neke od prepoznatih barijera sa kojima se susreću osobe sa rizičnim ponašanjem iz posebno vulnerabilnih populacija, a koje bi imale najviše koristi od blagovremenog dijagnostikovanja HIV infekcije.

Značaj testiranja na HIV u Evropi

HIV je i dalje veliki problem za javno zdravlje. Neprihvatljiva je činjenica da u Evropi od 2,5 miliona ljudi koji žive sa HIV-om 30–50% nisu svesni da su inficirani HIV-om, a da čak polovina onih koji su inficirani HIV-om svoju dijagnozu otkrije kada im je imunološki sistem već značajno narušen, što uslovljava brojne zdravstvene komplikacije i lošiji odgovor na terapiju.

Dok HIV/AIDS epidemija stagnira u zapadnoj i centralnoj Evropi registruje se porast broja inficiranih i obolelih od AIDS-a u regionu istočne Evrope i centralne Azije. U zapadnoj Evropi HIV se uglavnom prenosi među muškarcima koji imaju seks sa istopolnim partnerima (MSM), dok su u istočnoj Evropi heteroseksualno orijentisane osobe i osobe koje injektiraju psihoaktivne supstance pod najvećim rizikom. Skorašnji podaci ukazuju da je broj novih slučajeva HIV infekcije među MSM porastao za 33% u zemljama EU/EEA, do se broj slučajeva HIV infekcije među mladim MSM uzrasta 20-29 godina udvostručio. Upotreba kondoma varira od 40% do 78% u zemljama EU/EEA.

Evropski vodič za testiranje na HIV preporučuje da dobrovoljno, poverljivo i besplatno testiranje na HIV treba da bude dostupno na različitim mestima pružanja usluga. Rutinsko i univerzalno testiranje treba da bude ponuđeno korisnicima određenih službi, kao što su ustanove za lečenje polno prenosivih infekcija, savetovališta za trudnice i ustanove/službe za lečenje bolesti zavisnosti. Takođe, testiranje treba da bude dostupno van zdravstvenih ustanova, u zajednici ili tokom sprovođenja terenskih aktivnosti u populacijama pod povećanim rizikom za HIV.Rešavanje epidemije HIV-a u Evropi zavisi od razumevanja činilaca za kasno dijagnostikovanje osoba inficiranih HIV-om, prepreka za testiranje na HIV među populacijama koje su pod povišenim rizikom i većeg angažovanja zdravstvenih radnika u oblasti savetovanja i testiranja na HIV – u predlaganju testiranja osobama iz populacija pod povišenim rizikom, kao i osobama sa dijagnostikovanim bolestima i stanjima koja ukazuju na imunološki deficit, odnosno na HIV infekciju.

Povećanje obima testiranja na HIV je imperativ za javno zdravlje u širem smislu, kako bi se povećao broj osoba koje su svesne svog infektivnog statusa – tako se smanjuje rizik od obolevanja i umiranja osoba inficiranih HIV-om, smanjuje se mogućnost za prenos HIV-a na druge osobe, a takođe se pokazalo kao ekonomski opravdan pristup. U cilju dostizanja UNAIDS cilja u oblasti tretmana, 90-90-90, što znači da 90% osoba inficiranih HIV-om treba da se dijagnostikuje, 90% da bude na lečenju i da 90% osoba inficiranih HIV-om ima nedetektabilnu količinu virusa u krvi do 2020. godine, neophodno je povećati broj osoba koje znaju svoj HIV pozitivan status, što je prvi korak ka lečenju.

Nekoliko studija je demonstriralo ozbiljne posledice kasno dijagnostikovane HIV infekcije po zdravlje pojedinca, u smislu brojnih zdravstvenih problema i prerane smrti. Napredak u razvoju terapije tokom prethodnih 30 godina transformisao je dijagnozu HIV infekcije iz osude na smrt u podnošljivo hronično medicinsko stanje. Većina ljudi koji žive sa HIV-om sada mogu da vode dug i kvalitetan život ukoliko im se HIV infekcija rano dijagnostikuje i koriste redovno propisanu antiretrovirusnu terapiju.

Kada ljudi nisu svesni svog HIV pozitivnog statusa, veći je rizik da HIV prenesu na druge (neinficirane) osobe – studije su pokazale da dijagnostikovanje HIV pozitivnog statusa motiviše inficirane osobe da prihvate ponašanje kojim se smanjuje rizik od inficiranja HIV negativnih osoba.

Prepreke za testiranje na HIV se razlikuju od zemlje do zemlje, ali obično spadaju u jednu od tri različite kategorije: prepreke na nivou pacijenta, prepreke na nivou zdravstvenih radnika i prepreke na nivou institucija/propisa.

Prepreke za testiranje na nivou pacijenata se razlikuju od zemlje do zemlje, među različitim grupama (grupe pod visokim rizikom prema populacija pod niskim rizikom) i zavise od različitih ličnih percepcija šta znači biti inficiran HIV-om.
Najčešće registrovane prepreke na ovom nivou su:

– Percepcija niskog rizika
– Strah od infekcije HIV-om i pratećih posledica po zdravlje
– Strah od otkrivanja HIV pozitivnog statusa (briga zbog stigme, diskriminacije i napuštanja od strane najbliže okoline)
– Poricanje
– Poteškoće u dostupnosti usluga, posebno u populaciji migranata

Među dodatne prepreke spadaju:
– Slab pristup zdravstvenim uslugama
– Nedostatak informacija o testiranju na HIV
– Briga zbog povezanosti sa stigmatizovanim grupama (MSM, IKD, SR)
– Strah od maltretiranja od strane zdravstvenih radnika
– Strah od gubitka posla ili prava na školovanje
– Strah od gubitka supružnika/partnera, prijatelja ili mogućnosti venčanja
– Strah da će deca biti stigmatizovana

U mnogim zemljama postoje zakoni koji kriminalizuju izlaganje HIV-u ili prenošenje HIV-a, naročito seksualnim putem. Takvi zakoni ne doprinose većem praktikovanju bezbednog seksa. Umesto toga ljude odvraćaju od testiranja i terapije, usled straha od pravnog gonjenja od prenošenja HIV-a na partnere ili decu i indirektno utiču na povećanje epidemije.

U 123 zemlje širom sveta postoje zakoni koji sankcionišu diskriminaciju na osnovu HIV statusa, a 112 zemalja zakonski štite pojedine populacije na osnovu njihove vulnerabilnosti na HIV. Međutim ovi zakoni se često ignorišu, slabo se sprovode ili se agresivno krše. Opšte je prihvaćeno da su zakoni zasnovani na dokazima i ukorenjeni u principima ljudskih prava relativno jeftin način regulacije HIV-a i smanjenja stigme.

Zaključci i preporuke

Svake godine u Evropi bude dijagnostikovano više od 100.000 osoba inficiranih HIV-om, a ovaj broj u mnogim zemljama ne pokazuje trend smanjenja. Dosadašnji napori nisu rezultirali sprečavanjem inficiranja HIV-om. Povećanje obima testiranja na HIV praćenog savetovanjem je ključna preventivna aktivnost, te su stoga neophodne nove inicijative sprovedene u što većem obimu da se tok epidemije preokrene.

Dobrovoljno, poverljivo i besplatno testiranje na HIV uz savetovanje pre i posle testiranja, treba da bude dostupno na različitim mestima pružanja usluga, u zdravstvenom sistemu, ali i van zdravstvenih ustanova u zajednici ili tokom sprovođenja terenskih aktivnosti u populacijama pod povećanim rizikom za HIV, uz upotrebu brzih testova za preliminarnu detekciju prisustva HIV-a u uzorku krvi ili uzorku pljuvačke.

Preporučuje se ponovno testiranje makar jednom godišnje osobama iz populacija pod povećanim rizikom, kao i HIV negativnim osobama čiji je seksualni partner HIV pozitivan, dok osobe sa rizičnim ponašanjem treba posavetovati da se dobrovoljno retestiraju na HIV i češće.

Povećanje obima testiranja na HIV će smanjiti obolevanje i umiranje među pacijentima, smanjiće i broj novih infekcija HIV-om, kao i prenošenje HIV-a, a na taj način će smanjiti i ekonomsko optrećenje u sistemu zdravstvene zaštite.

Najveći napori treba da budu usmereni na uklanjanje prepreke za testiranje na HIV na tri različita nivoa: nivou pacijenata, nivou zdravstvenih radnika i na nivou institucija/propisa.

Ove specifične vrste prepreka se razlikuju od zemlje do zemlje i na njihovom prevazilaženju treba raditi nakon sprovedene detaljne analize u svakoj zemlji.

– Treba pokriti ključne populacije u povećanom riziku od HIV-a fokusiranim intervencijama i sistemom zdravstvene zaštite, a tamo gde testiranje na HIV nije deo standardne, rutinske medicinske usluge, treba sprovoditi testiranje na HIV kod osoba sa dijagnostikovanim bolestima ili stanjima koja ukazuju na HIV infekciju.
– Preporuke date u nacionalnim vodičima za testiranje na HIV treba sprovoditi i pri tome se pridržavati etičkih principa u vezi sa poštovanjem ljudskih prava.
– Edukacije i podizanje svesti su ključne aktivnosti koje imaju za cilj povećanje obima testiranja na HIV u sistemu zdravstvene zaštite, tj. sprovođenje strategija za testiranje na HIV u skladu sa definisanim potrebama i mogućnostima i u određenim uslovima.
– Zakone koji ugrožavaju napore u oblasti prevencije HIV-a treba ukinuti, a strategije testiranja na HIV treba da imaju etički pristup zasnovan na poštovanju ljudskih prava.
– Treba sprovoditi monitoring i evaluaciju aktivnosti testiranja koji će pomoći da se bolje sagleda situacija i preduzmu mere da programi testiranja pruže visok nivo kvaliteta testiranja na HIV praćenog savetovanjem pre i posle testiranja.

Dobrovoljno Poverljivo Savetovanje i Testiranje

DPST liflet

Plan Akcije

Plan akcije HIV 2015

POSTERI

 

ETW poster za Beograd
ETW poster Republika Srbija

 

LINKOVI:

Institut za javno zdravlje Srbije «Dr Milan Jovanović-Batut»

http://www.batut.org.rs/index.php?content=1323

European Hiv-Hepatitis testing week

http://www.testingweek.eu/home