Centri

Aktuelno



Rezultati merenja koncentracije polena

Prognoza UV indeksa

Članovima srpskog lekarskog društva

Javne nabake

15. октобар 2015 – Global Handwashing Day – Међународни дан прања руку чистом водом и сапуном

Главни циљ Светског дана чистих руку је развој културе прања руку сапуном, како на глобалном тако и на локалном нивоу.

Global_Handwashing_Day_(emblem)

Генерална скупштина Уједињених нација је на иницијативу међународне коалиције „Прање руку сапуном” (Handwashing with soap – PPPHW) прогласила 2008. годину Међународном годином санитације и обележен је први Светски дан чистих руку – 15.октобар који је прихваћен од стране влада, међународних институција, невладиних организација, приватних предузећа и појединаца у више од 70 земаља широм света. Светски дан чистих руку – 15. октобар je централни догађај у активностима које треба да дају подстицај и мобилишу милионе људи широм света да перу своје руке сапуном.

Главни циљ Светског дана чистих руку је развој културе прања руку сапуном, како на глобалном тако и на локалном нивоу. Иако људи перу руке, мали број њих пере своје руке у критичним моментима (на пример после употребе тоалета, после неговања бебе, пре припремања хране). Развијена култура прања руку са сапуном аутоматски значи мању стопу оболевања од инфективних болести: чисте руке спашавају животе!

Кампању могу организовати различите институције и организације, у складу са својим специфичним потребама. На пример, школе могу обележити овај дан организацијом бројних активности на игралиштима, у учионицама, канцеларијама за младе, местима окупљања младих по градовима, које ће имати за циљ да се промовише идеја прања руку сапуном са циљем да се она претвори у једну аутоматску радњу која ће се примењивати увек када је то потребно – код куће, у школи, у некој другој ситуацији и окружењу: у локалној заједници и широм света.

Чињенице о значају санитарно-здравствених мера за здравље људи

Прање руку сапуном је једна од најефективнијих и најисплативијих мера превенције пролива и упале плућа, болести које су најодговорније за умирање деце до годину дана – сваке године 3,5 милона деце у свету не доживе свој први рођендан због пролива и запаљења плућа.

Ширење навике прања руку сапуном може значајно допринети достизању Миленијумског циља: смањење умирања деце старости до пет година до 2015. године за две трећине.

Хигијенске интервенције које укључују и едукацију и промоцију прања руку могу да доведу до смањења настанка више од 45% случајева болести праћених проливом.

Процењено је да прање руку сапуном смањује ризик (42 до 47%) од настанка болести праћених проливом.

Економске добити од постизања Миленијумског циља везаног за санитарно-здравствене мере су да један долар инвестирања доноси више од девет долара добити.

Подаци о хигијени руку у Републици Србији

У Србији је 2006. године 73,8% одраслих становника редовно прало руке, што је значајан пораст у односу на 2000. годину када је то чинило 67,4%. Најредовније су то чинили одрасли становници до 35 година старости, жене, становници градских насеља, Београда и становници из категорије најбогатијих.

У 2006. години је 75,7% деце и омладине узраста 7–19 година редовно прало руке, што је значајно више него у 2000. години када је то чинило 63,8%. Најредовније су то чинили у западној и југоисточној Србији, омладина од 15–19 година (80,6%) и млади који према индексу благостања припадају групи најбогатијих (80,8%).

Шта су и које су „болести прљавих руку” ?

У „болести прљавих руку” убраја се мноштво заразних обољења различитог узрока. Узрочници „болести прљавих руку” су вируси (Хепатитис А – заразна жутица, полиомијелитис – дечија парализа, вирусни проливи), бактерије (трбушни тифус, дизентерија), паразити (амебна дизентерија, ентеробијаза).

Начин преношења „болести прљавих руку”

Резервоари цревних заразних болести, било да су болесници или клицоноше, приликом дефекације (хепатитис А, трбушни тифус, дизентерија) или уринирања, запрљају руке и ако их не оперу на хигијенски исправан начин, непосредним додиром могу пренети инфекцију на осетљиву особу.

Прљаве, клицама загађене руке имају кључни значај у преношењу узрочника цревних, респираторних и кожних заразних болести.

Посредним додиром (индиректним контактом) који се остварује путем загађених (контаминираних) предмета и ствари које је претходно користила болесна особа или клицоноша (то могу бити марамице, пешкири, одећа, играчке, прибор за јело, кваке на вратима, батерије за воду у тоалетима, књиге и сл.) такође се могу пренети заразне болести.

Савети становништву

Руке треба прати не само пре јела, већ и после коришћења нужника и у сличним ситуацијама. Ако прање руку није одмах изводљиво (услед непостојања услова) не треба додиривати уста, нос или очи, као и предмете преко којих би се накнадно загадили прсти све док се не оперу руке.

Епидемиолошки гледано, суви предмети су безбеднији од влажних, метални од пластичних или папирних (на металној површини заразне клице краће опстају), а они изложени сунцу су безбеднији од оних који су држани у тами.

Неопходно је хигијенски исправно поступати са животним намирницама на њиховом путу од производње, транспорта, ускладиштења, до руковања и сервирања.

Користити играчке које је лакше чистити, прати или дезинфиковати, према упутству произвођача за употребу. Не ограничавати употребу појединих врста играчака, него потенцирати редовно и правилно прање руку после игре и пре оброка. Разговарати са дететом о томе да се играчке и прсти не стављају у уста.

Јако загађене предмете потребно је дезинфиковати (дезинфекционо средство користити према упутствима произвођача) или уништити. Када треба прати руке?

Руке треба увек прати када су видно запрљане, али их је неопходно опрати:

и Пре:

  • Јела (оброка) / припреме хране,
  • Дојења / храњења детета,
  • Активности које обављате с дететом, посебно новорођенчетом,
  • Додиривања уста, носа, или очију,
  • Контакта с болесном особом

и После:

  • Јела / припреме хране,
  • Употребе тоалета,
  • Мењања пелена,
  • Брисања носа, кашљања, кијања,
  • Додиривања предмета контаминираних телесним излучевинама или крвљу,
  • Контакта с болесном особом,
  • Контакта са животињом,
  • Неких активности као што су изношење смећа, чишћење и сл,
  • Повратка у кућу након шетње, играња, куповине и сл. Шта подразумева хигијена руку?
  • Пре прања руку неопходно је да се скине накит са руку и сат. Руке прати под млазом текуће воде, по могућству млаке воде, не вреле, јер превише врућа вода може да доведе до оштећења коже.

За прање руку користити течни сапун, а ако користите чврст сапун треба га после коришћења испрати под млазом воде и чувати тако да буде сув. Посуда са водом у којој је сапун може да садржи микроорганизме – узрочнике заразних болести, па је стога неопходно на таквим местима користити течни сапун и то антимикробни и антибактеријски сапун у затвореном систему. Не треба користити сапуне са високим процентом алкалија, агресивних средстава, детерџенте и органске раствараче, јер исушују кожу, скидају заштитни масни слој и чине је подложном разним инфекцијама и алергијским реакцијама.

Добро истрљати целокупну површину коже руку: дланове, подлактице, површине коже између прстију, подручје испод ноктију у трајању од најмање 30 секунди.

Након сапуњања руке добро испрати и осушити. Уколико се уместо папирног убруса користи пешкир, користити га само за руке и често га мењати, и било би пожељно да га користи само једна особа. Ако руке перете у неком јавном тоалету (ресторан, кафић, и сл) руке, посушите папирним убрусом, славину затворите папирним убрусом избегавајући сваки контакт опране коже са славином. Употребљени убрус бацити у канту. Често се у таквим тоалетима налази апарат са топлим ваздухом за сушење руку. При изласку из тоалета избегавати додиривање рукама околне површине.

Које су најчешће грешке при хигијенском прању руку?

cisteruke1

ЦРВЕНА МЕСТА НА РУКАМА СУ ОНА КОЈА НАЈЧЕШЋЕ ПРОПУСТИМО ДА ДОБРО ОПЕРЕМО

Плаво и Бело означена места су мање запостављена при прању руку.

Пропусти у хигијени руку настају када се оне перу прекратко, недовољно често, уз недовољну количину средства за прање. Најчешће се не оперу сви делови руку. Посебну опасност могу представљати предуги или вештачки нокти, оштећен лак на ноктима и накит (уколико се не скине) са много камења и удубљења.

cisteruke2

Да ли је добро дезинфиковати руке?

Након прања руку,  у неким ситуацијама je неопходно, да се обави и дезинфекција руку. За ту сврху Светска здравствена организација данас препоручује средства на бази етил алкохола или изопропанола. Та средства за дезинфекцију руку се користе да би се број пролазне микрофлоре свео на минимум. Трајање дезинфекције руку зависи од средства које се користи и на сваком средству за дезинфекцију руку се налази упуство којим се прецизира време трајања дезинфекције. Дезинфекциона средства треба бирати пажљиво, водећи при томе рачуна о њиховим активним састојцима и карактеристикама. На тржишту постоје у неколико облика: течна дезинфекциона средства, разни гелови, марамице и слично.

 

Хигијена руку у здравственим установама

http://www.zzjzsombor.org/2015/05/11/5-мај-2015-светски-дан-хигијене-руку-у-здра/

 

LINKOVI:

Глобални дан прања руку водом и сапуном

http://globalhandwashing.org

Хигијена руку у здравственим установама

http://www.zzjzsombor.org/2015/05/11/5-мај-2015-светски-дан-хигијене-руку-у-здра/