Centri



Rezultati merenja koncentracije polena

Prognoza UV indeksa

Članovima srpskog lekarskog društva

Javne nabake

15. oktobar 2015 – Global Handwashing Day – Međunarodni dan pranja ruku čistom vodom i sapunom

Glavni cilj Svetskog dana čistih ruku je razvoj kulture pranja ruku sapunom, kako na globalnom tako i na lokalnom nivou.

Global_Handwashing_Day_(emblem)

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je na inicijativu međunarodne koalicije „Pranje ruku sapunom” (Handwashing with soap – PPPHW) proglasila 2008. godinu Međunarodnom godinom sanitacije i obeležen je prvi Svetski dan čistih ruku – 15.oktobar koji je prihvaćen od strane vlada, međunarodnih institucija, nevladinih organizacija, privatnih preduzeća i pojedinaca u više od 70 zemalja širom sveta. Svetski dan čistih ruku – 15. oktobar je centralni događaj u aktivnostima koje treba da daju podsticaj i mobilišu milione ljudi širom sveta da peru svoje ruke sapunom.

Glavni cilj Svetskog dana čistih ruku je razvoj kulture pranja ruku sapunom, kako na globalnom tako i na lokalnom nivou. Iako ljudi peru ruke, mali broj njih pere svoje ruke u kritičnim momentima (na primer posle upotrebe toaleta, posle negovanja bebe, pre pripremanja hrane). Razvijena kultura pranja ruku sa sapunom automatski znači manju stopu obolevanja od infektivnih bolesti: čiste ruke spašavaju živote!

Kampanju mogu organizovati različite institucije i organizacije, u skladu sa svojim specifičnim potrebama. Na primer, škole mogu obeležiti ovaj dan organizacijom brojnih aktivnosti na igralištima, u učionicama, kancelarijama za mlade, mestima okupljanja mladih po gradovima, koje će imati za cilj da se promoviše ideja pranja ruku sapunom sa ciljem da se ona pretvori u jednu automatsku radnju koja će se primenjivati uvek kada je to potrebno – kod kuće, u školi, u nekoj drugoj situaciji i okruženju: u lokalnoj zajednici i širom sveta.

Činjenice o značaju sanitarno-zdravstvenih mera za zdravlje ljudi

Pranje ruku sapunom je jedna od najefektivnijih i najisplativijih mera prevencije proliva i upale pluća, bolesti koje su najodgovornije za umiranje dece do godinu dana – svake godine 3,5 milona dece u svetu ne dožive svoj prvi rođendan zbog proliva i zapaljenja pluća.

Širenje navike pranja ruku sapunom može značajno doprineti dostizanju Milenijumskog cilja: smanjenje umiranja dece starosti do pet godina do 2015. godine za dve trećine.

Higijenske intervencije koje uključuju i edukaciju i promociju pranja ruku mogu da dovedu do smanjenja nastanka više od 45% slučajeva bolesti praćenih prolivom.

Procenjeno je da pranje ruku sapunom smanjuje rizik (42 do 47%) od nastanka bolesti praćenih prolivom.

Ekonomske dobiti od postizanja Milenijumskog cilja vezanog za sanitarno-zdravstvene mere su da jedan dolar investiranja donosi više od devet dolara dobiti.

Podaci o higijeni ruku u Republici Srbiji

U Srbiji je 2006. godine 73,8% odraslih stanovnika redovno pralo ruke, što je značajan porast u odnosu na 2000. godinu kada je to činilo 67,4%. Najredovnije su to činili odrasli stanovnici do 35 godina starosti, žene, stanovnici gradskih naselja, Beograda i stanovnici iz kategorije najbogatijih.

U 2006. godini je 75,7% dece i omladine uzrasta 7–19 godina redovno pralo ruke, što je značajno više nego u 2000. godini kada je to činilo 63,8%. Najredovnije su to činili u zapadnoj i jugoistočnoj Srbiji, omladina od 15–19 godina (80,6%) i mladi koji prema indeksu blagostanja pripadaju grupi najbogatijih (80,8%).

Šta su i koje su „bolesti prljavih ruku” ?

U „bolesti prljavih ruku” ubraja se mnoštvo zaraznih oboljenja različitog uzroka. Uzročnici „bolesti prljavih ruku” su virusi (Hepatitis A – zarazna žutica, poliomijelitis – dečija paraliza, virusni prolivi), bakterije (trbušni tifus, dizenterija), paraziti (amebna dizenterija, enterobijaza).

Način prenošenja „bolesti prljavih ruku”

Rezervoari crevnih zaraznih bolesti, bilo da su bolesnici ili kliconoše, prilikom defekacije (hepatitis A, trbušni tifus, dizenterija) ili uriniranja, zaprljaju ruke i ako ih ne operu na higijenski ispravan način, neposrednim dodirom mogu preneti infekciju na osetljivu osobu.

Prljave, klicama zagađene ruke imaju ključni značaj u prenošenju uzročnika crevnih, respiratornih i kožnih zaraznih bolesti.

Posrednim dodirom (indirektnim kontaktom) koji se ostvaruje putem zagađenih (kontaminiranih) predmeta i stvari koje je prethodno koristila bolesna osoba ili kliconoša (to mogu biti maramice, peškiri, odeća, igračke, pribor za jelo, kvake na vratima, baterije za vodu u toaletima, knjige i sl.) takođe se mogu preneti zarazne bolesti.

Saveti stanovništvu

Ruke treba prati ne samo pre jela, već i posle korišćenja nužnika i u sličnim situacijama. Ako pranje ruku nije odmah izvodljivo (usled nepostojanja uslova) ne treba dodirivati usta, nos ili oči, kao i predmete preko kojih bi se naknadno zagadili prsti sve dok se ne operu ruke.

Epidemiološki gledano, suvi predmeti su bezbedniji od vlažnih, metalni od plastičnih ili papirnih (na metalnoj površini zarazne klice kraće opstaju), a oni izloženi suncu su bezbedniji od onih koji su držani u tami.

Neophodno je higijenski ispravno postupati sa životnim namirnicama na njihovom putu od proizvodnje, transporta, uskladištenja, do rukovanja i serviranja.

Koristiti igračke koje je lakše čistiti, prati ili dezinfikovati, prema uputstvu proizvođača za upotrebu. Ne ograničavati upotrebu pojedinih vrsta igračaka, nego potencirati redovno i pravilno pranje ruku posle igre i pre obroka. Razgovarati sa detetom o tome da se igračke i prsti ne stavljaju u usta.

Jako zagađene predmete potrebno je dezinfikovati (dezinfekciono sredstvo koristiti prema uputstvima proizvođača) ili uništiti. Kada treba prati ruke?

Ruke treba uvek prati kada su vidno zaprljane, ali ih je neophodno oprati:

i Pre:

  • Jela (obroka) / pripreme hrane,
  • Dojenja / hranjenja deteta,
  • Aktivnosti koje obavljate s detetom, posebno novorođenčetom,
  • Dodirivanja usta, nosa, ili očiju,
  • Kontakta s bolesnom osobom

i Posle:

  • Jela / pripreme hrane,
  • Upotrebe toaleta,
  • Menjanja pelena,
  • Brisanja nosa, kašljanja, kijanja,
  • Dodirivanja predmeta kontaminiranih telesnim izlučevinama ili krvlju,
  • Kontakta s bolesnom osobom,
  • Kontakta sa životinjom,
  • Nekih aktivnosti kao što su iznošenje smeća, čišćenje i sl,
  • Povratka u kuću nakon šetnje, igranja, kupovine i sl. Šta podrazumeva higijena ruku?
  • Pre pranja ruku neophodno je da se skine nakit sa ruku i sat. Ruke prati pod mlazom tekuće vode, po mogućstvu mlake vode, ne vrele, jer previše vruća voda može da dovede do oštećenja kože.

Za pranje ruku koristiti tečni sapun, a ako koristite čvrst sapun treba ga posle korišćenja isprati pod mlazom vode i čuvati tako da bude suv. Posuda sa vodom u kojoj je sapun može da sadrži mikroorganizme – uzročnike zaraznih bolesti, pa je stoga neophodno na takvim mestima koristiti tečni sapun i to antimikrobni i antibakterijski sapun u zatvorenom sistemu. Ne treba koristiti sapune sa visokim procentom alkalija, agresivnih sredstava, deterdžente i organske rastvarače, jer isušuju kožu, skidaju zaštitni masni sloj i čine je podložnom raznim infekcijama i alergijskim reakcijama.

Dobro istrljati celokupnu površinu kože ruku: dlanove, podlaktice, površine kože između prstiju, područje ispod noktiju u trajanju od najmanje 30 sekundi.

Nakon sapunjanja ruke dobro isprati i osušiti. Ukoliko se umesto papirnog ubrusa koristi peškir, koristiti ga samo za ruke i često ga menjati, i bilo bi poželjno da ga koristi samo jedna osoba. Ako ruke perete u nekom javnom toaletu (restoran, kafić, i sl) ruke, posušite papirnim ubrusom, slavinu zatvorite papirnim ubrusom izbegavajući svaki kontakt oprane kože sa slavinom. Upotrebljeni ubrus baciti u kantu. Često se u takvim toaletima nalazi aparat sa toplim vazduhom za sušenje ruku. Pri izlasku iz toaleta izbegavati dodirivanje rukama okolne površine.

Koje su najčešće greške pri higijenskom pranju ruku?

cisteruke1

CRVENA MESTA NA RUKAMA SU ONA KOJA NAJČEŠĆE PROPUSTIMO DA DOBRO OPEREMO

Plavo i Belo označena mesta su manje zapostavljena pri pranju ruku.

Propusti u higijeni ruku nastaju kada se one peru prekratko, nedovoljno često, uz nedovoljnu količinu sredstva za pranje. Najčešće se ne operu svi delovi ruku. Posebnu opasnost mogu predstavljati predugi ili veštački nokti, oštećen lak na noktima i nakit (ukoliko se ne skine) sa mnogo kamenja i udubljenja.

cisteruke2

Da li je dobro dezinfikovati ruke?

Nakon pranja ruku,  u nekim situacijama je neophodno, da se obavi i dezinfekcija ruku. Za tu svrhu Svetska zdravstvena organizacija danas preporučuje sredstva na bazi etil alkohola ili izopropanola. Ta sredstva za dezinfekciju ruku se koriste da bi se broj prolazne mikroflore sveo na minimum. Trajanje dezinfekcije ruku zavisi od sredstva koje se koristi i na svakom sredstvu za dezinfekciju ruku se nalazi upustvo kojim se precizira vreme trajanja dezinfekcije. Dezinfekciona sredstva treba birati pažljivo, vodeći pri tome računa o njihovim aktivnim sastojcima i karakteristikama. Na tržištu postoje u nekoliko oblika: tečna dezinfekciona sredstva, razni gelovi, maramice i slično.

 

Higijena ruku u zdravstvenim ustanovama

http://www.zzjzsombor.org/2015/05/11/5-maj-2015-svetski-dan-higijene-ruku-u-zdra/

 

LINKOVI:

Globalni dan pranja ruku vodom i sapunom

http://globalhandwashing.org

Higijena ruku u zdravstvenim ustanovama

http://www.zzjzsombor.org/2015/05/11/5-maj-2015-svetski-dan-higijene-ruku-u-zdra/