Centri



Rezultati merenja koncentracije polena

Prognoza UV indeksa

Članovima srpskog lekarskog društva

Javne nabake

Svetski dan srca, 29. septembar 2015. godine „Zdravi izbori za srce, za sve i svuda”

slika

Svetski dan srca 2015. godine usmeren je na stvaranje zdravog okruženja koje bi omogućilo ljudima širom sveta da naprave zdrav izbor za zdravo srce. Zdravi stilovi života kao i prevencija faktora rizika za nastanak srčanog i moždanog udara, smanjiće rizik njihovog nastanka u svim dobnim grupama.

Svetski dan srca poziva ljude da se pridruže globalnom pokretu zdravih izbora za zdravo srce. Ova zajednička akcija može da doprinese da se smrtnost usled bolesti srca i krvnih sudova do 2025. godine smanji za 25%.

Bolesti srca i krvih sudova su svetski ubica broj jedan. Svake godine, od ovih bolesti umre 17,3 miliona ljudi, a do 2030. godine broj umrlih iznosiće 23 miliona. Ali mnoge KVB se mogu sprečiti eliminacijom faktora rizika kao što su upotreba duvana, nepravilna ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti.

Od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2013. godine u Srbiji je umrlo 53.367 osoba. Bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem od 53,2% u svim uzrocima smrti vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti zajedno su vodeći uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja. U kardiovaskularne bolesti spadaju reumatska bolest srca koja čini 0,1% svih smrtnih ishoda od KVB, hipertenzivna bolest srca 9,0%, ishemijska bolest srca 18,5%, cerebrovaskularna bolest 24,7%, i ostale bolesti srca i sistema krvotoka 47,7% svih smrtnih ishoda od KVB.

Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom (AKS) vodeći je zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. Akutni koronarni sindrom uključuje akutni infarkt miokarda i nestabilnu anginu pektoris. AKS u Srbiji činio je 55,7% svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca u 2013. godini. Infarkt miokarda dijagnostikovan je kod 96,5%, a nestabilna angina pektoris kod 3,5% obolelih. Prema podacima populacionog registra za AKS, u Srbiji je u 2013. godini sa dijagnozom AKS evidentirano 18.253 slučajeva. Incidencija AKS u Srbiji iznosila je 254.8 na 100.000 stanovnika. Godine 2013. od ovog sindroma u Srbiji je umrlo 5496 osoba. Stopa smrtnosti od AKS u Srbiji iznosila je 76,7 na 100.000 stanovnika.

Najznačajniji faktori rizika za pojavu bolesti srca i krvnih sudova su:

Pušenje – izaziva jednu petinu svih kardiovaskularnih bolesti. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara, u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života. Rizik raste sa godinama i viši je kod žena nego kod muškaraca. Ukoliko pušač istovremeno koristi oralna kontraceptivna sredstva, rizik za pojavu infarkta se povećava za čak 20 puta.

Nepravilna ishrana – faktor je rizika sama po sebi, ali je povezana i sa drugim faktorima rizika koji su odgovorni za pojavu bolesti srca i krvnih sudova, a u koje spada gojaznost, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, povišen krvni pritisak. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna težina i gojaznost u dečijem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za 3 do 5 puta. U Srbiji je gojaznost prisutna kod 23% odraslog stanovništva uzrasta 20+ (25% odraslih osoba muškog pola i kod 20% odraslih osoba ženskog pola).

Nedovoljna fizička aktivnost – značajno doprinosi starenju krvnih sudova. Odgovorna je za pojavu skoro svakog četvrtog slučaja srčanog udara. Predstavlja i faktor rizika za nastank gojaznosti, šećerne bolesti i povećanog krvnog pritiska. Svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od srčanog udara za 18%, a od moždanog udara za 11%. Bolesti srca i šlog se mogu sprečiti jer su prouzrokovani preventabilnim faktorima rizika. Oni se mogu u velikoj meri sprečiti i kontrolisati usvajanjem zdravih navika kao što su pravilna ishrana, redovno bavljenje fizičkom aktivnošću i ostavljanjem pušenja. Takođe sredina u kojoj živimo može imati veliki uticaj na ljude da naprave zdrave izbore za zdravo srce.

Ove godine Svetski dan srca obeležava se pod sloganom „Zdravi izbori za srce, za sve i svuda” ističući značaj zdravog radnog okruženja i zdravih mesta gde ljudi provode slobodno vreme. Mogućnost da zdrav izbor bude svima dostupan, putem zajedničkih akcija i uticaja na nacionalne i lokalne donosioce odluka, rezultiraće dobrim zdravljem porodice, zajednice i pojedinca, koji će naučiti da prepoznaju svoj rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova.

Aktivnosti koje treba preduzeti u krugu porodice:

  1. Obezbediti pravilnu ishranu
  2. Zabraniti pušenje u domaćinstvu
  3. Ograničiti gledanje televizije kod kuće
  4. Organizovati aktivnost i na otvorenom – vožnju biciklom, šetnju ili rad u bašti.

Aktivosti koje treba preduzeti u lokalnoj zajednici:

  1. Povećanje kvaliteta fizičkog vaspitanja u školama
  2. Formiranje bezbednih terena za fizičke aktivnosti
  3. Obezbeđivanje pravilne ishrane u školama, bolnicama i radnim organizacijama
  4. Zabraniti pušenje u radnim organizacijama, bolnicama i školama
  5. Uticaj na lokalne donosioce odluka da lokalne zajednice postanu zdrave zajednice.

Svetski dan srca obeležava se 29. septembra 2015. godine organizacijom brojnih aktivnosti članova i partnera Svetske federacije za srce: predavanja, tribine, javne manifestacije, koncerti, sportski događaji…

Svetska federacija za srce

Svetska federacija za srce vodi globalnu borbu protiv srčanih bolesti i moždanog udara, sa fokusom na zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje. Ova organizacija  broji više od 200 članica i okuplja medicinske organizacije i fondacije za srce iz više od 100 zemalja, usmeravajući aktivnosti za ostvarenje cilja Svetske zdravstvene organizacije da se za 25 procenata smanje prevremeni smrtni ishodi od bolesti srca i krvnih sudova do 2025. godine. Zajedničkim naporima možemo pomoći ljudima širom sveta da vode bolji i zdraviji život sa zdravim srcem.

LINKOVI:

World Heart Federation

http://www.world-heart-federation.org

World Heart Day

http://www.world-heart-federation.org/what-we-do/world-heart-day/

Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović-Batut”

Izložba

http://www.batut.org.rs/index.php?content=1291

SD Srca 2014

http://www.zzjzsombor.org/2014/09/20/29-septembar-2014-svetski-dan-srca-u-srcu-z/

SD Srca 2013

http://www.zzjzsombor.org/2013/09/26/29-septembar-2013-svetski-dan-srca-kreni-pu/

SD Srca 2012

http://www.zzjzsombor.org/2012/12/07/24

Svetski dan zdravlja 2013 – “KONTROLIŠI KRVNI PRITISAK”

http://www.zzjzsombor.org/2013/09/26/7-%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB-2013-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%B7%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B8/