Centri



Rezultati merenja koncentracije polena

Prognoza UV indeksa

Članovima srpskog lekarskog društva

Javne nabake

12. mart 2015 – Svetski dan bubrega – “Zdravi bubrezi – Zdravlje za sve”

Svetski dan bubrega 2015. godine obeležava se 12. marta. Pod sloganom “Zdravi bubrezi – Zdravlje za sve”.

2015FebruarSvetskiDanBubregaPoster

 

Svetski dan bubrega obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju (The International Society of Nephrology) i Internacionalnog udruženja Fondacija za bubreg (International Federation of Kidney Foundations) u više od 100 zemalja širom sveta. Od 2006. godine obeležava se svakog drugog četvrtka u martu mesecu. Cilj je povećanje pažnje javnosti o važnosti bubrega, organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života i upoznavanje javnosti da su bolesti bubrega česte, opasne i izlečive. Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega „Zdravi bubrezi – zdravlje za sve” ima za cilj da istakne činjenicu da pružanje zdravstvenih usluga u cilju zaštite i unapređenja zdravlja bubrega moraju biti dostupne svima. Simboličnim gestom ispijanja čaše vode i pružanja iste drugoj osobi, animiraćemo ljude da započnu razgovor, sa ciljem da se pruži podrška ovogodišnjoj kampanji, kako najšire društvene javnosti tako i donosioca odluka i kreatora javnozdravstvene politike u našoj zemlji.

Učestvovati je lako! Neophodno je napraviti sliku kako pijemo i pružamo čašu vode drugoj osobi, a zatim se slika tvituje na @worldkidneyday sa porukom „Danas ja proslavljam #worldkidneyday. Ja pijem i pružam #glassofwater zato što #isupportwkd”. To se dalje podeli na Facebook strani! Ako nemate pristup društvenim mrežama, dovoljno je da pošaljete sliku na email info@worldkidneyday.org.

Glavna funkcija bubrega je izlučivanje toksičnih produkata metabolizma i viška tečnosti iz organizma. Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja, različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Ova oboljenja najčešće su izazvana infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim uzrocima, a manifestuju se kao upale bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna, odnosno hronična smanjena funkcija bubrega (bubrežna insuficijencija).

U našoj zemlji, svom izabranom lekaru u svim službama domova zdravlja zbog oboljenja bubrega su se obratile 67.570 osobe, bolnički se lečilo njih 18.402, a 3.415 osoba je umrlo u 2013. godini. U poslednjih nekoliko godina prepoznata je potreba povećanja pažnje o težini ovog oboljenja i značaja pravovremenog i adekvatnog lečenja akutnog oštećenja bubrega među zdravstvenim radnicima, a takođe i potreba pokretanja javnozdravstvenih kampanja sa ciljem informisanja stanovništva da prepoznaju znake i zatraže stručnu pomoć zbog ovih opasnih oboljenja.

Hronična bubrežna insuficijencija nekoliko puta povećava rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, povišenog pritiska, završnog stadijuma bubrežne bolesti (uremije) i preranu smrt (pre 65. godine života). Hronična bolest bubrega je ozbiljno oboljenje koje zbog značajnih troškova lečenja, lošijeg kvaliteta života, skraćenog radnog i životnog veka obolelih predstavlja značajan javnozdravstveni problem. Hronične bolesti bubrega čine skoro trećinu bolnički lečenih osoba i čak 84% smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega.

U proseku oko 1 od 10 osoba ima neki stepen hronične bubrežne insuficijencije. Ova bolest se može razviti u bilo kom uzrastu, ali je rizik veći sa povećanjem godina starosti. Naime, posle 40 godina jačina glomerulacijske filtracije počinje da opada za oko 1% godišnje. Takođe kod starijih osoba mnogo su češći i drugi faktori rizika koji mogu da oštete bubrege, uključujući šećernu bolest, visok krvni pritisak i bolesti srca.

Procenjuje se da jedan od pet muškaraca i jedna od četiri žene starosti od 65 do 74 godina, i polovina ljudi starosti 75 ili više godina imaju hroničnu bubrežnu insuficijenciju. Ukratko, što ste stariji veće su šanse da imate neko oboljenje bubrega. Ovo je važno znati, zbog toga što hronična bubrežna insuficijencija povećava rizik od srčanog i moždanog udara, a u nekim slučajevima može napredovati do insuficijencije bubrega koja zahteva dijalizu ili transplantaciju. Bez obzira na godine starosti, jednostavne preventivne mere mogu da uspore napredovanje bolesti bubrega, spreče komplikacije i poboljšaju kvalitet života.

U stadijumu terminalne bubrežne insuficijencije (otkazivanja funkcije bubrega) sprovodi se dijaliza ili se transplantira bubreg. Lečenje pacijenata postupcima dijalize sprovodi se u 60 zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji (56 zdravstvene ustanove iz Plana mreže i 4 ustanove van Plana mreže). Broj osiguranih lica u 2014. godini koja se leče postupcima dijalize u zdravstvenim ustanovama iznosio je 4445, dok je na peritoneumskom programu, koji uključuje i lečenje dijalizom u kućnim uslovima, dijalizirano 505 pacijenta. Ukupan broj pacijenata/osiguranih lica na hroničnom programu lečenja postupcima dijalize u Republici Srbiji u 2014. godini iznosio je 4950.

Transplantacija bubrega zasniva se na presađivanju organa, koji se mogu dobiti od živih ili umrlih osoba. Koji načini transplantacije će biti odabran zavisi od brzine pronalaženja odgovarajućeg organa. Kod približno 10–15% bolesnika, davaoci organa mogu biti krvni srodnici (članovi porodice) ili biološki nesrodni donatori (bračni partneri, prijatelji). Za ostale bolesnike traže se podudarni davaoci kod osoba sa dijagnostikovanom moždanom smrću (kadaverični davaoci). Iz tog razloga potrebno je povećati broj kadaveričnih transplantacija.

Neophodno je više informisati građane o značaju donacije organa. Doniranje organa znak je humanosti, solidarnosti i plemenitosti, kojim jedna osoba iskazuje svoju želju i nameru da nakon smrti donira bilo koji deo tela radi presađivanja/transplantacije, kako bi se pomoglo teškim bolesnicima.

U Srbiji se transplantacije bubrega obavljaju u pet zdravstvenih ustanova. Tokom 2013. godine, prema fakturisanoj realizaciji zdravstvenih usluga, urađeno je 226 transplantacija bubrega.

Bolesti bubrega moguće je na vreme dijagnostikovati. Pregledom uzorka mokraće, krvi i krvnog pritiska mogu se otkriti rani znaci bubrežne bolesti.

Simptomi i znaci hronične bubrežne bolesti

Simptomi i znaci hronične slabosti bubrega se razvijaju postepeno i nisu specifični. Obično se osete tek kada nivo glomerularne filtracije bubrega opadne na vrednosti ispod 15 ml/min. U svakodnevnoj kliničkoj praksi, cilj je otkriti hroničnu bubrežnu bolest pre ovih simptoma i primeniti preventivne mere.

  • Poremećaji mokrenja (učestalo mokrenje, smanjeno izlučivanje urina, bolno i otežano mokrenje, noćno mokrenje, nemogućnost mokrenja)
  • Promene u sastavu mokraće (bakterije, leukociti, krv, proteini, lipidi i kristali u urinu)
  • Bol (tup, oštar, povremen, kontinuiran, tipa kolike)
  • Otok (testati, generalizovani)
  • Povišen krvni pritisak (bubrežnog porekla)

 

Osam zlatnih pravila za smanjenje rizika za razvoj bolesti bubrega:

  1. Budite fizički aktivni!
  2. Redovno kontrolišite nivo šećera u krvi!
  3. Kontrolišite krvni pritisak!
  4. Hranite se pravilno i održavajte normalnu telesnu težinu!
  5. Uzimajte dovoljne količine tečnosti!
  6. Prestanite da pušite!
  7. Ne uzimajte lekove koji nisu propisani receptima!
  8. Redovno kontrolišite bubrege ukoliko imate jedan ili više faktora rizika!

Proverite svoj rizik za bolesti bubrega

  • Imate li povišeni krvni pritisak?
  • Imate li šećernu bolest?
  • Imate li prekomernu telesnu težinu?
  • Imate li više od 65 godina?
  • Da li je bilo bolesti bubrega u vašoj porodici?
  • Da li ste malokrvni?
  • Ako imate jedan ili više potvrdnih odgovora, javite se izabranom lekaru.

LINKOVI:

World Kidney Day

Kidney Health for All

http://www.worldkidneyday.org/

Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović – Batut”

http://www.batut.org.rs/index.php?content=1163