Centri

Aktuelno



Rezultati merenja koncentracije polena

Prognoza UV indeksa

Članovima srpskog lekarskog društva

Javne nabake

EDUKATIVNI KURS O DIJAGNOSTICI BAKTERIJSKIH MENINGITISA

CENTAR ZA MIKROBIOLOGIJU ZZJZ SOMBOR
Nacionalna Referentna laboratorija za meningokok i hemofilus

Na Institutu za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, održan je 27.02. 2015. edukativni kurs prve katergorije “Praktični aspekti mikrobiološke dijagnostike bakterisjkih uzročnika meningitisa i preporuke NRL”.

Organizatori kusa bili su Nacionalna Refrentna laboratorija za streptokoke sa Medicinskog falulteta u Beogradu (prof. dr. Nataša Vučković Opavski) i Nacionalna Referentna laboratorija za meningokok i hemofilus Zavoda za javno zdravlje Sombor. Predavanja su održali dr. med. Snežana Delić, specijalista mikrobiologije sa parazitologijom, subspecijaliste kliničke mikrobiologije i rukovodilac NRL, kao i Davor Čulić, molekularni biolog u NRL za meningokok i hemofilus.

Detaljnije o kursu možete pročitati na: http://nrlstrep.rs/documents/KME%20februar%202015.pdf

Najčešći izazivači bakterijskog menigitisa, a takođe i vrlo česti uzročnici bakterijemije i sepse su: Streptococcus pneumoniae, Neisseria meningitidis i Haemophilus influenzae. Ove bolesti se jednim imenom nazivaju invazivne bolesti, izuzetno su teške, a u slučaju de se dijagnoza ne postavi na vreme i ne započne odgovarajuća terapija antibioticima, smrtni ishod je izvestan. Stopa smrtnosti je čak 70% ukoliko izostane ili je neadekvatna terapija. I u slučaju izlečenja, bolest može ostaviti ozbiljne posledice, poput oštećenja mozga, gubitka sluha i problema u učenju. Procenjuje se da 1,2 miliona ljudi godišnje oboli od meningitisa, izazvanim nekim od ova tri patogena. Incidencija i stopa mortaliteta bakterijskih meningitisa se razlikuju između pojedinih zemalja i regiona u svetu, kao i između uzrasnih grupa. Mikrobiolozi imaju vrlo važnu ulogu u postavljanju dijagnoze meningitisa i drugih bolesti izazvanih ovim bakterijama, ali je neophodno da uzorci od pacijenata budu uzeti i transportovani na adekvatan način. Pravovremena izolacija i identifikacija ovih bakterija i/ili dokazivanje njihovih antigena i nukleinskih kiselina iz primarno sterilnih regija tela pacijenata su osnovni preduslov za postavljanje tačne dijagnoze i sprovođenje preciznog nadzora nad invazivnim bakterijskim bolestima, dok tipizacija izolata omogućava uvid u izmene serotipova/grupa, na osnovu čega se može praviti izbor vakcine. Terapija zaraznih bolesti se često, na samom početku, zbog urgentnosti, sprovodi empirijski, a eventualna korekcija se pravi posle dobijanja rezultata antibiograma iz mikrobiološke laboratorije. Pojava rezistencije na antibiotike nameće obavezu izrade antibiograma i njegovu ispravnu interpretaciju u skladu sa savremenim protokolima. Radi osavremenjivanja terapijskih protokola, neophodno je i sistemsko praćenje osetljivosti invazivnih izolata pneumokoka, meningokoka i hemofilusa na antibiotike.

Detaljnije o kursu možete pročitati na: http://nrlstrep.rs/documents/KME%20februar%202015.pdf