Centri

Aktuelno



Rezultati merenja koncentracije polena

Prognoza UV indeksa

Članovima srpskog lekarskog društva

Javne nabake

19-25 januar 2014 – 8. Evropska nedelja prevencije Raka grlića materice

Почевши од 2007.  Cheap Pandora Australia Saleгодине, сваке године у јануару месецу, обележава се Европска недеља превенције рака грлића материце, на иницијативу Европске асоцијације за борбу против рака грлића материце, ове године 8. пут.Pandora Gold Beads

CCPW2014_print_1714x1928_RS

 

У Европи, 2012. године, од рака грлића материце оболело је 58373 жене, што је 3,62% од укупног броја случајева обољења од свих врста рака код жена те године у Европи. По броју случајева обољења рак грлића материце био је на 6. месту, после рака дојке, колоректума, плућа, тела материце и рака јајника.

Просечна стопа обољевања од рака грлића материце у Европи 2012. године била је 13,9 што је сврстало рак грлића материце на 5. место по величини стопе обољевања од свих врста рака код жена (после стопе обољевања од рака дојке, колоректума, плућа, и рака тела материце).

Број случајева смрти од рака грлића материце у Европи, 2012. године, износио је 24385 што је било 3,13% од укупног броја случајева смрти од свих врста рака код жена, и 7. по реду, по броју случајева, узрок смрти од рака код жена, после рака дојке, колоректума, плућа,  панкреаса, желуца и рака јајника.

Просечна стопа морталитета била је 3,8 – исто 7. место, после стопе морталитета од рака дојке, плућа, колоректума, панкреаса, јајника и рака желуца.

У Србији, по броју случајева обољења од рака, код жена, 2012. године, рак грлића материце је са 1501 случајем обољења и процентуалним учешћем од 7,6%  од укупног броја случајева обољења од свих врста рака код жена, био на 4. месту (после рака дојке, колоректума и плућа), док је по броју смртних случајева, са 609 случајева и са процентуалним учешћем од 5,6% од укупног броја смртних случајева од свих врста рака код жена, био на 5. месту (после рака дојке, плућа, колоректума и панкреаса).

У Србији, 2012. године, стопа обољевања од рака грлића материце била је 23,8, док је стопа морталитета била 7,7.

Стопа обољевања од рака грлића материце у Србији 2012.г одине по величини је била на 3. месту (после стопе обољевања од рака дојке и рака плућа), док је стопа морталитета била на 4. месту (после стопе морталитета од рака дојке, плућа и колоректума).

Pearl-swirls-office-print

Етиологија

Инфекција хуманим папилома вирусом (ХПВ) је најважнији фактор ризика за настанак рака грлића материце. Делови овог вируса који припада фамилији паповавирида, нађени су у 99,7% случајева рака грлића материце.

До данас је идентификовано више од 120 типова хуманих папилома вируса. Неки од њих (око 40 типова вируса) преносе се сексуалним путем и доводе до инфекције полних органа и аногениталне регије мушкараца и жена. Период инкубације креће се од неколико недеља до више месеци.

Уопштено, верује се да вирус инфицира ћелије грлића материце улазећи у слузокожу или кожу кроз микроабразије настале током полног односа.

ХПВ вирус је толико распрострањен да је већина одраслих (око 70% људи) некада у свом животу имала ХПВ инфекцију.

Примарна инфекција ХПВ вирусом обично не даје никакве симптоме и већина људи створи антитела а да није ни свесна да је била заражена.

У неким случајевима ХПВ инфекција може да се одржава без икаквих симптома и више година.

Због тога је веома тешко са сигурношћу рећи када и како је дошло до инфекције.

Познато је да инфекција различитим типовима ХПВ не носи исти ризик за настанак малигне трансформације. Због тога су аногенитални типови ХПВ на основу своје специфичне удружености са појединим типовима лезија подељени у две групе “онкогеног ризика”:

–       група вируса НИСКОГ онкогеног ризика (ХПВ типови 6, 11, 42, 43, 44)

–       група вируса ВИСОКОГ онкогеног ризика (ХПВ типови 16, 18, 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59)

Преваленција ХПВ инфекције у укупној популацији је веома различита у појединим деловима света и креће се од 1,4 у Шпанији до 25,6% у Нигерији.

Глобална преваленција ХПВ инфекције у свету износи 11,7%.

У млађим узрасним групама је веома велика и достиже врх у старосној групи од 20 до 25 година (од 15% у Пољској до чак 45% у Данској).

Код већине жена инфицираних хуманим папилома вирусом, имуни систем ће у току 6- 24 месеца створити антитела и савладати вирусну инфекцију. До спонтаног нестанка инфекције долази у око 85-90% случајева.

У малог броја жена инфекција перзистира (10‒15%) и то се углавном дешава када је она изазвана типовима ХПВ високог ризика.

Дуг латентни период између почетне изложености ХПВ и развоја рака грлића материце, као и чињеница да само мали број жена изложених ХПВ инфекцији заиста и добије канцер, указује да, иако неопходна, ХПВ инфекција није сама за себе довољна за настанак рака грлића материце.

Да би ХПВ инфекција довела до настанка рака грлића материце, она мора перзистирати, за шта су неопходни и други фактори, од којих су најважнији:

–       Пушење

–       Дуготрајна примена оралних контрацептива

–       Имуносупресија (ХИВ, стања после трансплантације органа)

–       Начин живота (лоши социо-економски услови)

–       Генетски фактори

 

Жене које имају повишен ризик за настанак рака грлића материце:

 

–       сексуална активност започета у раној младости (пре 16. године)

–       бројни сексуални партнери

–       односи са мушкарцем који има ХПВ инфекцију

–       анамнеза сексуално преносивих болести или гениталних брадавица

–       пушачи или бивши пушачи

–       одсуство нормалног имуног одговора (све ХИВ позитивне жене, жене које су имале трансплантацију органа или које из различитих разлога примају имуносупресиве)

–       дуготрајно узимање оралних контрацептива

–       жене које су раније лечене због CIN 2 i CIN 3

–       жене које не одлазе редовно на контроле

–       жене којима претходно није редовно рађен Папаниколау тест (ПАП тест)

ПРЕВЕНЦИЈА

Рак грлића материце је болест која се у највећем броју случајева може успешно превенирати. Најважније организоване методе превенције су Вакцинација и Скрининг.

Вакцинација

Применом ХПВ вакцине спречава се настанак перзистентне инфекције, преканцерозних промена и малигне болести, изазваних одређеним типовима ХПВ.

На основу података о високој учесталости ХПВ инфекција и високом ризику за настанак инфекције непосредно по отпочињању сексуалне активности, највећа заштита постиже се применом вакцине пре почетка сексуалне активности.

Због тога се препоручује вакцинација у узрасту од 12 до 14 година.

Вакцина се не препоручује за девојчице млађе од 9 година јер у овој групи имуногеност и ефикасност вакцине нису испитиване.

Ефикасност вакцине код жена старијих од 26 година није потврђена и додатна истраживања су у току.

Висока заштита постиже се имунизацијом и код особа женског пола старијих од 14 година односно старости од 15 до 26 година уколико нису отпочеле сексуалну активност.

Женске особе старости од 12 до 26 година које су већ сексуално активне могу имати корист од ХПВ вакцинације, али у знатно мањој мери.

Вакцина нема терапијски ефекат и не може се корисити за лечење постојећих лезија изазваних ХПВ.

С обзиром на то да регистроване вакцине не пружају заштиту од свих онкогених ХПВ типова као и да ниједна вакцина није 100% ефикасна, неопходно је придржавати се националних препорука за скрининг рака грлића материце без обзира на вакцинални статус.

То значи да и жене које су вакцинисане морају бити укључене у национални скрининг програм.

 

Скрининг

Цитoлoшки скрининг свaких три дo пeт гoдинa мoжe дa спрeчи и чeтири oд пeт случajeвa рaкa грлићa мaтeрицe.

Сем тога, раним откривањем и успешнијим лечењем, значајно се побољшава квалитет живота жена, омогућава очување фертилитета, и што је значајно са економског аспекта, вишеструко се смањују трошкови лечења.

У земљама у којима је добро организован популациони скрининг, број жена оболелих и умрлих од рака грлића материце знатно је смањен. Изразити пад инциденције и морталитета какав се види у Енглеској, Финској и на Исланду у тесној је повезаности са квалитетом организованог скрининга. Најбољи пример је Финска у којој је организовани скрининг уведен још пре 45 година и у којој су стопе морталитета данас снижене за 80%. Важеће Европске препоруке за скрининг рака грлића материце су: започињање скрининга у стрости између 20 и 30 година и регуларно обављање прегледа Папаниколау тестом на 3 до 5 година, до старости 60–65 година.

Скрининг програм треба да буде организованог типа, са обезбеђеном контролом квалитета на свим нивоима. Истраживања су показала да се као основни скрининг тест за рак грлића материце може примењивати и ХПВ тест, тако да су га неке земље у својим скрининг препорукама већ уврстиле у основне скрининг тестове у различитим комбинацијама са цитолошким брисом. Холандија је прва земља која је увела примарни ХПВ тест у организовани скрининга. Ова методологија подразумева да се свака пацијенткиња са позитивним ХПВ тестом упути на даље прегледе, а да се онима које су ХПВ негативне следећа контрола закаже тек за пет година.

Активности на увођењу организованог скрининга за рак грлића материце у Србији почеле су 2006. године. Две године касније, завршен је предлог Националног програма скрининга за рак грлића материце који је усвојила Влада Републике Србије. У скраћеном облику Програм је објављен у Службеном гласнику број 54, од 23. маја, 2008. године. Овим документом дефинисани су сви захтеви за организацију скрининга, као и методологија различитих поступака и активности које су саставни део скрининга.

Носилац скрининг активности је дом здравља. Скрининг преглед обавља се у Служби за здравствену заштиту жена Дома здравља територије на којој пацијенткиња живи. Позив за преглед, са пропратним едукативним материјалом, шаље се на кућну адресу. У позиву су јасно назначени време и место прегледа, као и контакт-телефон здравствене службе.

Организованим скринингом треба да буду обухваћене жене старости од 25 до 65 година живота. После два негативна цитолошка теста у размаку од 6 месеци – 1 године, даљи скрининг прегледи изводе се у интервалу од три године. После 65 година, под условом да је жена редовно долазила на прегледе, регуларни скрининг се може обуставити.

Основни скрининг тест је цитолошки брис грлића материце (Папаниколау тест).

ХПВ тест је користан додатни преглед уз цитологију, али је његова вредност доказана и у примарном скринингу. Негативна предиктивна вредност овог теста је већа од 99%, што указује на минималан ризик за настанак рака грлића материце код жена са негативним тестом у наредних 10 година. ХПВ тест је успешна метода за тријажу жена са неодређеним (гранично атипичним) цитолошким налазом, као и за праћење успеха лечења премалигних промена грлића материце. Уколико не постоје услови да се свим женама уради тријажни ХПВ тест, овај тест уз примарни цитолошки преглед треба обезбедити свим женама старијим од 35 година.

После порођаја, Папаникоалу тест не би требало радити пре него што прође 8 и више недеља.

Код жена које имају промене на грлићу материце третман и учесталост праћења мора одредити гинеколог, на основу одговарајућег протокола.

У августу 2013. године, Влада Републике Србије донела је Уредбу о Националном програму раног откривања карцинома грлића материце са циљем смањења обољевања и смртности од рака грлићa мaтeрицe у Републици Србиjи.

Успех скрининга не зависи само од методологије и програма, већ највише од одазива жена. Због тога је неопходно стално радити на социјалној мобилизацији како би се женама предочила важност одласка на скрининг преглед.

Pearl-web

ЛИНКОВИ:

Европска асоцијација за борбу против рака грлића материце

http://ecca.info/

Европска недеља превенције Рака грлића материце 2014

http://www.ecca.info/sr/nedelja-prevencije/evropska-nedelja-prevencije-raka-grlica-materice/ccpw-2014/

Национални програм за превенцију рака грлића материце, Министарство здравља 2009

http://www.zdravlje.gov.rs/downloads/Zakoni/Strategije/Nacionalni%20Program%20Za%20Prevenciju%20Raka%20Grlica%20Materice.pdf

Уредба о националном програму за рано откривање рака грлића материце, август 2013

http://www.rfzo.rs/download/uredbe/Uredba_karcinom_grlicamaterice.pdf

Национални водич добре клиничке праксе за дијагностиковање и лечење рака грлића материце, Министарство здравља 2013

http://www.zdravlje.gov.rs/downloads/2013/Novembar/VodicZaDijagnostikovanjeiLecenjeRakaGrlicaMaterice.pdf

Национални водич добре клиничке праксе за дијагностиковање и лечење рака грлића материце (шира верзија), Министарство здравља 2013

http://www.zdravlje.gov.rs/downloads/2013/Novembar/SiraVerzijaVodicaZaDijagnostikovanjeiLecenjeRakaGrlicaMaterice.pdf

ХПВ вакцина

http://en.wikipedia.org/wiki/HPV_vaccine

Папаниколау тест

http://sr.wikipedia.org/sr/Papanikolau_test