Centri



Rezultati merenja koncentracije polena

Prognoza UV indeksa

Članovima srpskog lekarskog društva

Javne nabake

19-25 januar 2014 – 8. Evropska nedelja prevencije Raka grlića materice

Počevši od 2007.  Cheap Pandora Australia Salegodine, svake godine u januaru mesecu, obeležava se Evropska nedelja prevencije raka grlića materice, na inicijativu Evropske asocijacije za borbu protiv raka grlića materice, ove godine 8. put.Pandora Gold Beads

CCPW2014_print_1714x1928_RS

 

U Evropi, 2012. godine, od raka grlića materice obolelo je 58373 žene, što je 3,62% od ukupnog broja slučajeva oboljenja od svih vrsta raka kod žena te godine u Evropi. Po broju slučajeva oboljenja rak grlića materice bio je na 6. mestu, posle raka dojke, kolorektuma, pluća, tela materice i raka jajnika.

Prosečna stopa oboljevanja od raka grlića materice u Evropi 2012. godine bila je 13,9 što je svrstalo rak grlića materice na 5. mesto po veličini stope oboljevanja od svih vrsta raka kod žena (posle stope oboljevanja od raka dojke, kolorektuma, pluća, i raka tela materice).

Broj slučajeva smrti od raka grlića materice u Evropi, 2012. godine, iznosio je 24385 što je bilo 3,13% od ukupnog broja slučajeva smrti od svih vrsta raka kod žena, i 7. po redu, po broju slučajeva, uzrok smrti od raka kod žena, posle raka dojke, kolorektuma, pluća,  pankreasa, želuca i raka jajnika.

Prosečna stopa mortaliteta bila je 3,8 – isto 7. mesto, posle stope mortaliteta od raka dojke, pluća, kolorektuma, pankreasa, jajnika i raka želuca.

U Srbiji, po broju slučajeva oboljenja od raka, kod žena, 2012. godine, rak grlića materice je sa 1501 slučajem oboljenja i procentualnim učešćem od 7,6%  od ukupnog broja slučajeva oboljenja od svih vrsta raka kod žena, bio na 4. mestu (posle raka dojke, kolorektuma i pluća), dok je po broju smrtnih slučajeva, sa 609 slučajeva i sa procentualnim učešćem od 5,6% od ukupnog broja smrtnih slučajeva od svih vrsta raka kod žena, bio na 5. mestu (posle raka dojke, pluća, kolorektuma i pankreasa).

U Srbiji, 2012. godine, stopa oboljevanja od raka grlića materice bila je 23,8, dok je stopa mortaliteta bila 7,7.

Stopa oboljevanja od raka grlića materice u Srbiji 2012.g odine po veličini je bila na 3. mestu (posle stope oboljevanja od raka dojke i raka pluća), dok je stopa mortaliteta bila na 4. mestu (posle stope mortaliteta od raka dojke, pluća i kolorektuma).

Pearl-swirls-office-print

Etiologija

Infekcija humanim papiloma virusom (HPV) je najvažniji faktor rizika za nastanak raka grlića materice. Delovi ovog virusa koji pripada familiji papovavirida, nađeni su u 99,7% slučajeva raka grlića materice.

Do danas je identifikovano više od 120 tipova humanih papiloma virusa. Neki od njih (oko 40 tipova virusa) prenose se seksualnim putem i dovode do infekcije polnih organa i anogenitalne regije muškaraca i žena. Period inkubacije kreće se od nekoliko nedelja do više meseci.

Uopšteno, veruje se da virus inficira ćelije grlića materice ulazeći u sluzokožu ili kožu kroz mikroabrazije nastale tokom polnog odnosa.

HPV virus je toliko rasprostranjen da je većina odraslih (oko 70% ljudi) nekada u svom životu imala HPV infekciju.

Primarna infekcija HPV virusom obično ne daje nikakve simptome i većina ljudi stvori antitela a da nije ni svesna da je bila zaražena.

U nekim slučajevima HPV infekcija može da se održava bez ikakvih simptoma i više godina.

Zbog toga je veoma teško sa sigurnošću reći kada i kako je došlo do infekcije.

Poznato je da infekcija različitim tipovima HPV ne nosi isti rizik za nastanak maligne transformacije. Zbog toga su anogenitalni tipovi HPV na osnovu svoje specifične udruženosti sa pojedinim tipovima lezija podeljeni u dve grupe “onkogenog rizika”:

–       grupa virusa NISKOG onkogenog rizika (HPV tipovi 6, 11, 42, 43, 44)

–       grupa virusa VISOKOG onkogenog rizika (HPV tipovi 16, 18, 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59)

Prevalencija HPV infekcije u ukupnoj populaciji je veoma različita u pojedinim delovima sveta i kreće se od 1,4 u Španiji do 25,6% u Nigeriji.

Globalna prevalencija HPV infekcije u svetu iznosi 11,7%.

U mlađim uzrasnim grupama je veoma velika i dostiže vrh u starosnoj grupi od 20 do 25 godina (od 15% u Poljskoj do čak 45% u Danskoj).

Kod većine žena inficiranih humanim papiloma virusom, imuni sistem će u toku 6- 24 meseca stvoriti antitela i savladati virusnu infekciju. Do spontanog nestanka infekcije dolazi u oko 85-90% slučajeva.

U malog broja žena infekcija perzistira (10‒15%) i to se uglavnom dešava kada je ona izazvana tipovima HPV visokog rizika.

Dug latentni period između početne izloženosti HPV i razvoja raka grlića materice, kao i činjenica da samo mali broj žena izloženih HPV infekciji zaista i dobije kancer, ukazuje da, iako neophodna, HPV infekcija nije sama za sebe dovoljna za nastanak raka grlića materice.

Da bi HPV infekcija dovela do nastanka raka grlića materice, ona mora perzistirati, za šta su neophodni i drugi faktori, od kojih su najvažniji:

–       Pušenje

–       Dugotrajna primena oralnih kontraceptiva

–       Imunosupresija (HIV, stanja posle transplantacije organa)

–       Način života (loši socio-ekonomski uslovi)

–       Genetski faktori

 

Žene koje imaju povišen rizik za nastanak raka grlića materice:

 

–       seksualna aktivnost započeta u ranoj mladosti (pre 16. godine)

–       brojni seksualni partneri

–       odnosi sa muškarcem koji ima HPV infekciju

–       anamneza seksualno prenosivih bolesti ili genitalnih bradavica

–       pušači ili bivši pušači

–       odsustvo normalnog imunog odgovora (sve HIV pozitivne žene, žene koje su imale transplantaciju organa ili koje iz različitih razloga primaju imunosupresive)

–       dugotrajno uzimanje oralnih kontraceptiva

–       žene koje su ranije lečene zbog CIN 2 i CIN 3

–       žene koje ne odlaze redovno na kontrole

–       žene kojima prethodno nije redovno rađen Papanikolau test (PAP test)

PREVENCIJA

Rak grlića materice je bolest koja se u najvećem broju slučajeva može uspešno prevenirati. Najvažnije organizovane metode prevencije su Vakcinacija i Skrining.

Vakcinacija

Primenom HPV vakcine sprečava se nastanak perzistentne infekcije, prekanceroznih promena i maligne bolesti, izazvanih određenim tipovima HPV.

Na osnovu podataka o visokoj učestalosti HPV infekcija i visokom riziku za nastanak infekcije neposredno po otpočinjanju seksualne aktivnosti, najveća zaštita postiže se primenom vakcine pre početka seksualne aktivnosti.

Zbog toga se preporučuje vakcinacija u uzrastu od 12 do 14 godina.

Vakcina se ne preporučuje za devojčice mlađe od 9 godina jer u ovoj grupi imunogenost i efikasnost vakcine nisu ispitivane.

Efikasnost vakcine kod žena starijih od 26 godina nije potvrđena i dodatna istraživanja su u toku.

Visoka zaštita postiže se imunizacijom i kod osoba ženskog pola starijih od 14 godina odnosno starosti od 15 do 26 godina ukoliko nisu otpočele seksualnu aktivnost.

Ženske osobe starosti od 12 do 26 godina koje su već seksualno aktivne mogu imati korist od HPV vakcinacije, ali u znatno manjoj meri.

Vakcina nema terapijski efekat i ne može se korisiti za lečenje postojećih lezija izazvanih HPV.

S obzirom na to da registrovane vakcine ne pružaju zaštitu od svih onkogenih HPV tipova kao i da nijedna vakcina nije 100% efikasna, neophodno je pridržavati se nacionalnih preporuka za skrining raka grlića materice bez obzira na vakcinalni status.

To znači da i žene koje su vakcinisane moraju biti uključene u nacionalni skrining program.

 

Skrining

Citološki skrining svakih tri do pet godina može da spreči i četiri od pet slučajeva raka grlića materice.

Sem toga, ranim otkrivanjem i uspešnijim lečenjem, značajno se poboljšava kvalitet života žena, omogućava očuvanje fertiliteta, i što je značajno sa ekonomskog aspekta, višestruko se smanjuju troškovi lečenja.

U zemljama u kojima je dobro organizovan populacioni skrining, broj žena obolelih i umrlih od raka grlića materice znatno je smanjen. Izraziti pad incidencije i mortaliteta kakav se vidi u Engleskoj, Finskoj i na Islandu u tesnoj je povezanosti sa kvalitetom organizovanog skrininga. Najbolji primer je Finska u kojoj je organizovani skrining uveden još pre 45 godina i u kojoj su stope mortaliteta danas snižene za 80%. Važeće Evropske preporuke za skrining raka grlića materice su: započinjanje skrininga u strosti između 20 i 30 godina i regularno obavljanje pregleda Papanikolau testom na 3 do 5 godina, do starosti 60–65 godina.

Skrining program treba da bude organizovanog tipa, sa obezbeđenom kontrolom kvaliteta na svim nivoima. Istraživanja su pokazala da se kao osnovni skrining test za rak grlića materice može primenjivati i HPV test, tako da su ga neke zemlje u svojim skrining preporukama već uvrstile u osnovne skrining testove u različitim kombinacijama sa citološkim brisom. Holandija je prva zemlja koja je uvela primarni HPV test u organizovani skrininga. Ova metodologija podrazumeva da se svaka pacijentkinja sa pozitivnim HPV testom uputi na dalje preglede, a da se onima koje su HPV negativne sledeća kontrola zakaže tek za pet godina.

Aktivnosti na uvođenju organizovanog skrininga za rak grlića materice u Srbiji počele su 2006. godine. Dve godine kasnije, završen je predlog Nacionalnog programa skrininga za rak grlića materice koji je usvojila Vlada Republike Srbije. U skraćenom obliku Program je objavljen u Službenom glasniku broj 54, od 23. maja, 2008. godine. Ovim dokumentom definisani su svi zahtevi za organizaciju skrininga, kao i metodologija različitih postupaka i aktivnosti koje su sastavni deo skrininga.

Nosilac skrining aktivnosti je dom zdravlja. Skrining pregled obavlja se u Službi za zdravstvenu zaštitu žena Doma zdravlja teritorije na kojoj pacijentkinja živi. Poziv za pregled, sa propratnim edukativnim materijalom, šalje se na kućnu adresu. U pozivu su jasno naznačeni vreme i mesto pregleda, kao i kontakt-telefon zdravstvene službe.

Organizovanim skriningom treba da budu obuhvaćene žene starosti od 25 do 65 godina života. Posle dva negativna citološka testa u razmaku od 6 meseci – 1 godine, dalji skrining pregledi izvode se u intervalu od tri godine. Posle 65 godina, pod uslovom da je žena redovno dolazila na preglede, regularni skrining se može obustaviti.

Osnovni skrining test je citološki bris grlića materice (Papanikolau test).

HPV test je koristan dodatni pregled uz citologiju, ali je njegova vrednost dokazana i u primarnom skriningu. Negativna prediktivna vrednost ovog testa je veća od 99%, što ukazuje na minimalan rizik za nastanak raka grlića materice kod žena sa negativnim testom u narednih 10 godina. HPV test je uspešna metoda za trijažu žena sa neodređenim (granično atipičnim) citološkim nalazom, kao i za praćenje uspeha lečenja premalignih promena grlića materice. Ukoliko ne postoje uslovi da se svim ženama uradi trijažni HPV test, ovaj test uz primarni citološki pregled treba obezbediti svim ženama starijim od 35 godina.

Posle porođaja, Papanikoalu test ne bi trebalo raditi pre nego što prođe 8 i više nedelja.

Kod žena koje imaju promene na grliću materice tretman i učestalost praćenja mora odrediti ginekolog, na osnovu odgovarajućeg protokola.

U avgustu 2013. godine, Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o Nacionalnom programu ranog otkrivanja karcinoma grlića materice sa ciljem smanjenja oboljevanja i smrtnosti od raka grlića materice u Republici Srbiji.

Uspeh skrininga ne zavisi samo od metodologije i programa, već najviše od odaziva žena. Zbog toga je neophodno stalno raditi na socijalnoj mobilizaciji kako bi se ženama predočila važnost odlaska na skrining pregled.

Pearl-web

LINKOVI:

Evropska asocijacija za borbu protiv raka grlića materice

http://ecca.info/

Evropska nedelja prevencije Raka grlića materice 2014

http://www.ecca.info/sr/nedelja-prevencije/evropska-nedelja-prevencije-raka-grlica-materice/ccpw-2014/

Nacionalni program za prevenciju raka grlića materice, Ministarstvo zdravlja 2009

http://www.zdravlje.gov.rs/downloads/Zakoni/Strategije/Nacionalni%20Program%20Za%20Prevenciju%20Raka%20Grlica%20Materice.pdf

Uredba o nacionalnom programu za rano otkrivanje raka grlića materice, avgust 2013

http://www.rfzo.rs/download/uredbe/Uredba_karcinom_grlicamaterice.pdf

Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje raka grlića materice, Ministarstvo zdravlja 2013

http://www.zdravlje.gov.rs/downloads/2013/Novembar/VodicZaDijagnostikovanjeiLecenjeRakaGrlicaMaterice.pdf

Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje raka grlića materice (šira verzija), Ministarstvo zdravlja 2013

http://www.zdravlje.gov.rs/downloads/2013/Novembar/SiraVerzijaVodicaZaDijagnostikovanjeiLecenjeRakaGrlicaMaterice.pdf

HPV vakcina

http://en.wikipedia.org/wiki/HPV_vaccine

Papanikolau test

http://sr.wikipedia.org/sr/Papanikolau_test