Centri

Aktuelno



Rezultati merenja koncentracije polena

Prognoza UV indeksa

Članovima srpskog lekarskog društva

Javne nabake

1. октобар 2013 – Међународни дан старих – «Какву будућност желимо, Шта кажу стари?»

Међународни дан старих у свету и код нас обележава се 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Главна скупштина Уједињених нација (УН) 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност адекватног животног окружења за старе. Ове године УН дан старих обележава се 23. пут, а слоган овогодишње кампање гласи „Какву будућност желимо – шта кажу стари?“. Изабран је са циљем да се скрене пажња јавности на могућности и изазове продужења људског века.

Older People - New Power For Development

Стари људи – Нова снага за развој

Старење популације данас представља један од највећих успеха човечанства али и један од највећих изазова који се поставља пред државе све веће економске и социјалне захтеве. Неопходно је истаћи да удео особа старијих од 60  година је у порасту и да се тај тренд наставља са једне стране услед опадајуће стопе наталитета, а са друге стране услед повећаља дужине животног века. Процењује се да ће број особа старијих од 60 година порасти од 600 милиона у 2000. години на преко 2 милијарде у 2050. години.

Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Главна скупштина Уједињених нација (УН) 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност осигуравања животног окружења које се може прилагодити потребама и способностима становника трећег доба.

Међународни дан старијих особа је посебан дан за старе особе широм света. Слоган овогодишње кампање „Какву будућност желимо – шта кажу стари?“, изабран је са циљем да се скрене пажња јавности на могућности и изазове продуженог људског века како би се уврстило питање старења као приоритет при изради развојног плана УН након 2015. године и циљева ради достизања миленијумских циљева развоја (МЦР).
Тренутно се широм света одигравају консултације у стручним круговима како би се креирала нова визија на темељима достигнућа МЦР. Актуелни трендови у последњих 15 година на економском, социјалном и демографском пољу условили су стварање различитих опција и сценарија за дискусију и разматрање.

Придружите се

Обележавање Међународног дана старих укључиће велики број здравствено-промотивних активности у локалној заједници као што су предавања, здравствено-промотивне изложбе, трибине, округли столови, конференције за новинаре, јавне манифестације, концерти, спортски догађаји, базари здравља и слично.

Искористите повод обележавања Међународног дана старих тако што ћете се придружити глобалном гласању на сајту  www.myworld2015.org  и гласати за своје приоритете. Такође, можете посетити сајт www.worldwewant2015.org који је намењен глобалној дискусији о агенди развојног плана УН након 2015. године и изнети своје мишљење како би се проблеми старих адекватно обрадили у дискусијама о неједнакости, искорењивању сиромаштва, здрављу, безбедности хране, динамици становништва и сличним темама.

 

Идеје за активности можете наћи на следећим сајтовима:

http://www.who.int/ageing/events/idop_rationale/en/

http://www.un.org/en/events/olderpersonsday/

http://undesadspd.org/Ageing/InternationalDayofOlderPersons.aspx

http://www.myworld2015.org/

 

НАЈЧЕШЋИ СТЕРЕОТИПИ КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НА СТАРЕ

 

Савремено друштво карактерише постојање одредених клишеа за поједина животна доба, а за старост посебно. Будући да је за модерна друштва управо карактеристично повећање броја старијих становника и интензивирање старења становништва, парадоксално је да су управо у тим друштвима предрасуде и стереотипи о старима распрострањеније него икада пре.

Ови ставови су примери предрасуда у вези старих особа – стереотипа који се односи на дискриминацију појединца или групе људи због њихових година. Овакви ставови приказују старије људе као слабе, оне „чије је време прошло“, неспособне за рад, физички и ментално споре, са неким поремећајем или неспособношћу или као беспомоћне. Предрасуде усмерене ка старим особама служе као социјални зид између генерација.

Многи стручњаци тврде да је слаба мотивација за активан живот понајвише последица односа друштва према старим особама и да до раскида веза са околином не долази зато што се стари ,,повлаче” већ стога што се друштво удаљава од њих.

Најчешћи стереотипи се односе на:

 

Стереотип 1: Стари људи су они „чије време је прошло“

Стереотип 2: Старији људи су беспомоћни

Стереотип 3: Стари људи ће постати сенилни

Стереотип 4: Старије жене су мање вредне од млађих жена

Стереотип 5: Старији људи не заслужују здравствену негу

 

Ови стереотипи могу да спрече старе особе да у потпуности учествују у друштвеним, политичким, економским, културним, духовним, грађанским и другим активностима. Млађи људи такође могу да утичу на ове одлуке својим ставовима према старијим особама, или пак да стварају баријере у вези социјалног укључивања старих. Овај зачарани круг може се избећи разбијањем оваквих стереотипа и променом сопствених ставова о старим људима.

 

СТАРЕЊЕ ПОПУЛАЦИЈЕ И НОВИ ИЗАЗОВИ КОЈИ ПРАТЕ ДЕМОГРАФСКЕ ПРОМЕНЕ

 

У 21. веку, здравље одређују бројни друштвени трендови али истовремено здравље утиче на исте. Привреда се глобализује, све више људи живи и ради у градовима, образац породице се мења, а технологија убрзано развија. Старење становништва представља једну од највећих друштвених трансформација. Убрзо, свет ће имати више старих људи него деце и веома старих особа ће бити више него икада раније.

Свет:

 

  • Процењује се да ће се проценат старих особа преко 60 година скоро удвостручити у периоду између 2000. и 2050. године. Очекује се да апсолутни број људи старости 60 и више година порасте са 605 милиона на 2 милијарде у истом периоду, док ће се број особа старијих 80 и више година бити скоро четири пута већи до 2050. године и износиће 395 милиона,
  • Број особа старијих од 65 година премашиће број деце млађе од 5 година у наредних пет година, а до 2050. године и број деце млађе од 14 година,
  • Данас већина старих особа живи у економски слабо развијеним и неразвијеним земљама, и они ће чинити 80 % популације до 2050. године.

 

Европа

 

  • Више од 160 милиона људи је старости преко 60 година,
  • Предвиђа се да ће се очекивани животни век у ЕУ продужити за 8,5 година код мушкараца и 6,9 код жена,
  • Просечна старост мушкараца ће се продужити са 76 година у 2008. години на 84,5 година, а код жена са 82,1 година на 89 година до 2060. године,
  • Очекује се утростручење броја особа старости преко 80 година са 22 милиона у 2008. години на 61 милион у 2060. години.

 

Република Србија

 

Република Србија са просечном старошћу становника од 41,6 година (2011), једна је од најстаријих земаља у свету. Проценат особа преко 65 година ће износити најмање 22% до 2030. године, што је скоро један на четири становника.  Становништво Србије је све старије. Основна одлика старосно-полне структуре становништва Републике Србије данас је бројчана доминација мушкараца код младог становништва, односно доминантност жена код средовечног и старог становништва. „Најстарији“ је Регион Јужне и Источне Србије, где је чак 25% становништва старије од 60 година.

 

У периоду 2002 –2011. године у Републици Србији:

 

  • Просечна старост становника порасла је са  40,2 на 41,6 година,
  • Просечан животни век продужен је за 1,8 годину (са 69,7 на 71,6 годину код мушкараца, а са 75,0 на 76,8 године код жена),
  • Проценат младих (0-14) пао је са 16,1% на 15,0% , док је проценат старих ( 65 година и преко) порастао са 16,6% на 16,8%,
  • Стопа наталитета је смањена са 10,4 ‰ на 9,0‰,
  • Удео жена у фертилном периоду је са 24,1% опао на 22,9% у укупном становништву.

 

 

Нови изазови који прате демографске промене

 

  • Очекује се у будућности повећана заступљеност старих, хронично оболелих и функционално зависних особа. Наиме, старе особе најчешће оболевају од хроничних незаразних болести, као што су болести срца и крвних судова, рак и шећерна болест. Осим тога, старе особе често имају више здравствених проблема истовремено.
  • Такође, број особа који живи са инвалидитетом је у порасту због старења становништва. Наиме, скоро 65% свих особа са поремећајима вида су узраста 50 и више година. Ова старосна група чини око 20% светске популације.
  • На глобалном нивоу, многе старе особе су под ризиком од различитих облика лошег и нехуманог односа према њима. Скоро 4-6% популације старих у развијеним земљама искусило је неки облик малтретирања код куће. Насилно понашање у институцијама укључује примену физичке силе, лишавање  достојанства старих (на пример остављајући их у неуредној одећи) и намерно необезбеђивање неопходне неге (развој декубитуса, на пример). Лоше поступање са старим особама може довести до озбиљних физичких повреда и дугорочних психолошких последица.
  • Ризик од деменције нагло расте са повећањем година старости.  Процењује се да 25-30% особа узраста 85 или више година има одређени степен смањења когнитивних функција.
  • Многи веома стари људи губе способност да самостално живе због ограничене покретљивости, психолошке или моралне слабости или других физичких проблема. Многима је потребан неки облик дугорочне неге, што укључује негу у старачком дому, геронтодомаћице, помоћ у кући, бригу локалне заједницe и дужи боравак у болници.
  • У кризним ситуацијама стари су посебно осетљиви. Наиме, они често не могу да побегну или да путују на дугим релацијама и могу бити остављени и препуштени сами себи.

ЛИНКОВИ:

http://www.who.int/ageing/events/idop_rationale/en/

http://www.un.org/en/events/olderpersonsday/

http://undesadspd.org/Ageing/InternationalDayofOlderPersons.aspx

http://www.batut.org.rs/index.php?content=585

Nајčеšći stеrеоtipi којi sе оdnоsе nа stаrе

Stаrеnjе pоpulаciје i nоvi izаzоvi којi prаtе dеmоgrаfsке prоmеnе