Centri

Aktuelno



Rezultati merenja koncentracije polena

Prognoza UV indeksa

Članovima srpskog lekarskog društva

Javne nabake

5. јун 2013 – Светски дан заштите животне средине – “Мисли. Једи. Штеди”

Тема овогодишњег Светског дана животне средине је: «Мисли.Једи.Штеди». Акција је усмерена против бацања и пропадања хране. Бацање хране је огроман одлив природних ресурса који врло негативно утиче на животну средину јер су сви ресурси који се користе у производњи бесповратно изгубљени. Велике количине савршено јестивих производа никада не стигну са места производње на тањир!

2023_5-1

Производња хране глобално заузима 25% укупног насељивог земљишта, одговорна је за 70% потрошње воде, 80% сече шума, као и за 30% створених гасова са ефектом стаклене баште. То је највећи појединачни узрок губитка биодиверзитета и промене коришћења земљишта.

Према подацима Светске организације за храну и исхрану (ФАО), сваке године једна трећина укупне светске производње хране, односно 1,3 милијарде тона хране се баца или пропада. Истовремено, подаци показују да сваки седми становник планете на спавање иде гладан, и да више од 20 000 деце млађе од пет година свакодневно умире од глади.

Овогодишња тема „Мисли.Једи.Штеди има за циљ глобално и локално подстицање активности свих сектора друштва и појединаца на доношење одлука о томе шта се све може учинити како би се смањило бацање и пропадање хране, како би се сачували ресурси, минимизирали утицаји производње хране на животну средину и повећала ефикасност процеса производње хране. Свако од нас може учинити нешто поводом тога и то је разлог зашто је покренута кампања Мисли.Једи.Штеди“ која се може спровести у вашем дому, на фарми, у супермаркету, у кантини, у хотелу или на било ком другом месту где се храна припрема и конзумира.

Чињенице о отпаду пореклом од хране

Утицај отпада пореклом од хране није само финансијски. Овакав отпад доводи до непотребне употребе хемикалија као што су ђубрива и пестициди, више горива за транспорт, и стварања гасова стаклене баште. Велика количина хране која иде на ђубриште чини значајан допринос климатским променама.

–         Постоји готово 1 милијарда неухрањених људи у свету, а баци се око 40 милиона тона хране од стране домаћинстава у земљама са развијеном економијом, трговина и прехрамбених услуга сваке године – што би било довољно да се задовољи глад за сваког од њих.

–         Сваке године, потрошачи у економски развијеним земљама створе количине отпада које су готово једнаке (222 милиона тона) целој нето производњи хране субсахарске Африке (230 милиона тона).

–         У САД-у 30% хране, вредне 48,3 милијарде долара се баца сваке године. Процењује се да се скоро половина воде кориштене за производњу хране потроши на отпад – пољопривреда највећи корисник воде.

–         Вода за наводњавање која се користи глобално за узгој и обраду хране која се баци, може бити довољна за кућне потребе (200 литара по особи по дану) 9 милијарди људи (очекивани број на планети до 2050.).

–         У Великој Британији се процењује да се 20% до 40% воћа и поврћа не стави у ланац продаје углавном зато што не одговарају претерано строгим „козметичким“ стандардима супермаркета.

–         2,3 милиона тона рибе у Северном Атлантику и Северном мору буде одбачено сваке године, од 40 до 60% све уловљене рибе у Европи буде одбачено – било зато што су погрешне величине, врсте или због лоше регулисаног европског система квота.

 

Преузето и прилагођено са:

http://www.thinkeatsave.org/

 

ЛИНКОВИ:

http://www.unep.org/wed/

http://www.izjzv.org.rs/index.php?s=1&m=3&id=872

http://www.thinkeatsave.org/