Centri

Aktuelno



Rezultati merenja koncentracije polena

Prognoza UV indeksa

Članovima srpskog lekarskog društva

Javne nabake

29. септембар 2013 – Светски дан срца – “КРЕНИ ПУТЕМ ЗДРАВОГ СРЦА”

Светска Федерација за Срце [World Heart Federation] установила је обележавање Светског дана срца [World Heart Day] 2000. године, са циљем да информише људе широм света о значају болести срца и крвних судова и њиховој превенцији. Светски дан срца 2013. године посвећен је здравим стиловима живота и обележава се под слоганом “КРЕНИ ПУТЕМ ЗДРАВОГ СРЦА”.

world heart day

http://www.batut.org.rs/index.php?content=586

Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић-Батут”

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА СРЦА

Ажурирано 26.09.2013. године

Сваки други случај срчаног и можданог удара може да се спречи променом понашања

Светска федерација за срце од 2000. године води глобалну борбу против кардиоваскуларних болести, које су водећи узрок оболевања и умирања широм света. Светски дан срца се ове године обележава 29. септембра под слоганом „Крените путем здравог срца” и посвећен је превенцији болести срца и крвних судова у свим узрасним категоријама.

Сваке године у свету од срчаног и можданог удара умре приближно 14 милиона људи, а више од 18% умре пре 60. године живота. Научно је доказано да се 2/3 превремених смрти од незаразних болести, укључујући и смртност од срчаног и можданог удара, може спречити унапређењем здравља и спречавањем настанка болести. Преостала трећина превремене смртности може да се спречи унапређењем система здравствене заштите. Због тога постоје велике разлике у учесталости превремене смртности које се крећу од 4% у високо развијеним земљама до 42% у ниско развијеним земљама.

Република Србија припада групи земаља у развоју, које карактерише висока стопа умирања и оболевања од кардиоваскуларних болести. У нашој земљи се епидемиолошка слика ове групе болести не мења од 80-их година прошлог века. И даље су то болести од којих оболева и умире највећи део становништва Србије. Током 2012. године од болести срца и крвних судова умрло је 54.972 особа (25.307 мушкараца и 29.665 жена). У Србији сваког дана од различитих облика болести срца и крвних судова умре 151 особа, а свака друга умрла особа је женског пола. Сваког дана у Србији се региструје 60 срчаних удара, а 16 особа дневно умре од последица ове болести.

Међународни ауторитети указују на значај неговања здравих стилова живота као најефикаснијих у спречавању наставка ових болести у свим узрасним категоријама.

Са стицањем знања и усвајањем здравих стилова живота треба започети у најранијем детињству, jер се тада формира лични однос према здрављу. Децу треба научити да је дувански дим опасан по здравље, да је за њихов узраст и добро здравље током живота потребна свакодневна физичка активност и правилна исхрана.

Радно активно становништво и стари су у високом ризику за појаву срчаних болести, посебно жене чији је ризик генерално подцењен, а истина је заправо сасвим другачија. Највећи број жена умире од кардиоваскуларних болести. Ризик од настанка срчаног удара је 25% виши код жена пушача него код мушкараца пушача, а жене оболеле од дијабетеса имају несразмерно већи ризик умирања од кардиоваскуларних болести него мушкарци.

Процена укупног кардиоваскуларног ризика и код жена и код мушкараца постиже се редовним здравственим контролама код изабраног лекара. Већина присутних фактора ризика је промењивог карактера, јер су последица понашања. Међу најзначајније факторе ризика који су одговорни за смртност од кардиоваскуларних болести убрајају се повишен крвни притисак (коме се приписује 13% смртних случајева на глобалном нивоу), употреба дувана (9%), повишен ниво шећера у крви (6%), физичка неактивност (6%) и прекомерна телесна маса и гојазност (5%).

World Heart Day 2013 Banner

Болести срца и крвних судова водећи су узрочници обољевања и умирања у свету. Оне односе 17,3 милиона живота сваке године, што је сваки трећи умрли становник. Светска федерација за срце упозорава да би се 80% превремених смртних исхода могло спречити контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).

Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „Крените путем здравог срца“ наглашавајући значај здравих стилова живота, као и свеукупан значај превенције фактора ризика за настанак болести срца и крвних судова, у свим групама становништва.

Заблуда је да од болести срца и крвних судова оболевају само старије особе, особе мушког пола и богати. Болести срца и крвних судова погађају жене као и мушкарце, али је ризик озбиљно потцењен код жена. Заправо, болести срца и крвних судова су убица број један и међу женском популацијом, изазивајући један од три смртна случаја код жена: то је око један смртни случај у минути! Важно је да се жене упознају са својим ризиком од обољевања од болести срца и крвних судова и да предузму мере како би заштитиле себе и своју породицу!

И деца су изложена ризику за појаву болести срца и крвних судова које могу да се јаве и пре рођења, током феталног развоја, а тај ризик расте током детињства усвајењем лоших животних навика као што су неправилна исхрана, недостатак физичке активности и изложеност дуванском диму и пушење. Болести срца и крвних судова у дечијем узрасту могу да настану и као последица неблаговремено откривених и лечених заразних болести.

У савременом друштву деца су изложена факторима ризика као што су:

исхрана са мало калорија, а која је богата „лошим“ мастима и шећерима;

– провођење слободног времена пред компјутером и телевизором;

               а у неким земљама, и

– слободно рекламирање пушења, што охрабрује употребу дувана или пасивну изложеност дуванском диму;

Болести срца и шлог могу се спречити јер су проузроковани превентабилним факторима ризика као што су висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна телесна маса и гојазност, физичка неактивност, пушење и присуство шећерне болести. Они се могу у великој мери спречити и контролисати усвајањем здравих навика као што је правилна исхрана, редовно бављење физичком активношћу и остављање пушења.

 

Ево неколико активности које Ви и ваша породица можете да предузмете:

 

–        БУДИТЕ ФИЗИЧКИ АКТИВНИ

–        ЗДРАВО СЕ ХРАНИТЕ

–        РЕЦИТЕ „НЕ“ ПУШЕЊУ

–        САЗНАЈТЕ СВОЈ КАРДИОВАСКУЛАРНИ РИЗИК

         *Контролишите КРВНИ ПРИТИСАК!

Придружите се!

Ове године, Светски дан срца обележава се 29. септембра, под слоганом „Крени путем здравог срца“.

Под окриљем чланица и партнера Светске федерације за срце, Светски дан срца укључује велики број активности, као што су јавне трибине, концерти, спортски догађаји, базари здравља и слично.

 

Идеје за активности које можете наћи на следећим сајтовима: www.worldheartday.org ; www.facebook.com/worldheartday ; www.twitter.com/worldheartfed#worldheartday

Најзначајнији фактори ризика за појаву болести срца и крвних судова

Пушење – изазива једну петину свих кардиоваскуларних болести. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара, у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота. Ризик расте са годинама и виши је код жена него код мушкараца. Уколико жена пушач истовремено користи орална контрацептивна средства ризик за појаву инфаркта се повећава за чак 20 пута.

Неправилна исхрана – фактор ризика сама по себи, али је повезана и са другим факторима ризика који су одговорни за појаву болести срца и крвних судова, а у које спадају гојазност, шећерна болест, повишене масноће у крви, повишен крвни притисак. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна тежина и гојазност у дечијем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удар пре 65. године живота за 3 до 5 пута. У Србији је гојазност присутна код 23% одраслог становништва узраста од 20 и више година (25% одраслих особа мушког пола и код 20% одраслих особа женског пола).

Недовољна физичка активност – ЗНАЧАЈНО ДОПРИНОСИ СТАРЕЊУ КРВНИХ СУДОВА. Одговорна је за појаву скоро сваког четвртог случаја срчаног удара. Представља и фактор ризика за настанак гојазности, шећерне болести и повећаног крвног притиска. Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од срчаног удара за 18%, а од можданог удара за 11%. Иако је физичка активност за већину особа безбедна, потребно је да особе са здравственим проблемима консултују лекара о томе који је вид физичке активности за њих најбољи у односу на здравствено стање. Приближно 31% особа старија од 15 година у свету је недовољно физички активно. У Србији је недовољна физичка активност присутна код 68% становништва узраста од 15 и више година (63% мушкараца и код 71% жена).

Светска федерација за срце

Светска федерација за срце води глобалну борбу против исхемијских боолести срца и можданог удара, са фокусом на земље у развоју и неразвијене земље преко уједињене заједнице која броји више од 200 чланица и окупља медицинске организације и фондације за срце из више од 100 земаља. Она усмерава напоре за остварење циља Светске здравствене организације да се за 25 % смањи превремени смртни исходи од болести срца и крвних судова до 2025. године. Заједничким напорима можемо помоћи људима широм света да воде бољи и здравији живот са здравим срцем.

Svеtsкi dаn srcа-  sаvеti zа dеcu

Svеtsкi dаn srcа- sаvеti zа оdrаslе

Svеtsкi dаn srcа- sаvеti zа оsоbе stаriје оd 65 gоdinа

 

Болести срца и крвних судова на територији АП Војводине

heart_stethoscope_pc2

Болести срца и крвних судова обухватају: акутну и хроничну реуматску болест срца, болести узроковане повишеним крвним притиском (хипертензија), исхемијске болести срца (ангина пекторис, срчани удар), болести крвних судова мозга (мали мождани удар, велики мождани удар) и друге болести срца и крвних судова.

У 2011. години болести срца и крвних судова са учешћем од 54,3% у свим узроцима смрти водећи су узрок умирања у АП Војводини, а најчешћи узроци смрти из ове групе биле су болести крвних судова мозга (21,4%) и исхемијске болести срца (19,7%).

У служби опште медицине на територији АП Војводине водећа група болести у регистрованом обољевању су болести система крвотока док је водећа дијагноза у укупном обољевању становништва повишен крвни притисак. Свака десета дијагноза у служби опште медицине на територији АП Војводине је повишен крвни притисак.

Посматрајући структуру обољевања од исхемијских болести срца, у 2010. години на територији АП Војводине од акутног коронарног синдрома (срчани удар и нестабилна ангина пекторис) оболело је 5594 особе међу којима је било више мушкараца (60,7%).

Редовне контроле здраственог стања представљају веома важну превентивну меру. Оне омогућавају да се болест благовремено открије, да се процени укупан ризик код сваког појединца и да се са изабраним лекаром развије индивидуалан, специфичан план акције за побољшање здравља.

Потребно је да особе узраста од 19 до 35 година једном у пет година ураде систематски преглед који подразумева: општи клинички преглед и преглед по системима, лабораторијске анализе и оцену здравственог стања у зависности од присуства фактора ризика. Неопходно је да све особе старије од 35 година сваке друге године ураде систематски преглед.

ЛИНКОВИ:

http://www.world-heart-federation.org/

http://www.world-heart-federation.org/what-we-do/awareness/world-heart-day/

https://www.facebook.com/worldheartday

http://www.youtube.com/worldheartfederation

http://www.youtube.com/watch?v=rly2Zz-LZjA

http://www.youtube.com/watch?v=fFRCsFNmQMo

http://www.youtube.com/watch?v=_34A6AXgg5Q

Svetski dan srca 2013 - Poster za Decu

 

http://izjzv.org.rs/index.php?s=1&m=3&id=973

http://www.batut.org.rs/index.php?content=576

Лифлет

Агитка 

Formula Zdravlja

Светски дан срца 2011

http://www.zzjzsombor.org/2011/09/28/29-septembar-svetski-dan-srca/

Светски дан срца 2012

http://www.zzjzsombor.org/2012/12/07/24-

%D1%81%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80-2012-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D1%81%D1%80%D1%86%D0%B0-%E2%80%9E%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D0%BD/

Светски дан здравља 2013 – “КОНТРОЛИШИ КРВНИ ПРИТИСАК”

http://www.zzjzsombor.org/2013/09/26/7-%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB-2013-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%B7%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B8/