Centri

Aktuelno



Rezultati merenja koncentracije polena

Prognoza UV indeksa

Članovima srpskog lekarskog društva

Javne nabake

10. мај 2013 – Међународни дан физичке активности – КРЕТАЊЕ ЗА ЗДРАВЉЕ

Светска здравствена организација (СЗО) je дана 10. маја 2002. године покренула глобалну иницијативу за обележавање међународног дана физичке активности. Тај дан је познат под слоганом „Кретањем до здравља“, а односи се на умерену физичку активност без обзира на садржаје, место и време извођења. Циљна група је целокупнo становништво.

Fizicka aktivnost, 2

Светска здравствена организација (СЗО) је у циљу повећања пажње целокупне светске јавности о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу доброг здравља и благостања, дана 10. маја 2002. године покренула глобалну иницијативу за обележавање међународног дана физичке активности. Тај дан је познат под слоганом „Кретањем до здравља“, а односи се на умерену физичку активност без обзира на садржаје, место и време извођења. Циљна група је целокупна популација уважавајући све различитости у смислу узраста, пола, верске, расне, социјалне, економске и етничке припадности.

Физичка неактивност уз неправилну исхрану представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета.

У свету је приближно 31% особа старијих од 15. година недовољно физички активно.

Према подацима из истраживања здравља становништва Србије у 2006. години више од две трећине одраслог становништва у Србији је физички неактивно (67,7%). Проценат одраслих становника који је вежбао више од три пута недељно износио је 25,5%, што је значајно повећање у односу на 2000. годину када је тај проценат био 13,7%. У 2006. години 31,1% запослених у Србији се бавило седентерним типом посла, за разлику од 2000. године када је тај проценат износио 25,2%.

Према резултатима аналитичке студије здравља становника Србије Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”, код ученика основних школа присутан је тренд смањења броја деце са деформацијом стопала са 16,8% у 1997. на 13,9% у 2007. години, али и да је забележен пораст броја деце са деформитетима кичменог стуба са 8,8% у 1997. на 10,2% у 2007. години. Исти тренд се појавује и код ученика средњих школа где је присутно смањење броја деце са деформацијом стопала са 10,0% у 1997. на 8,4% у 2007. години, а пораст броја деце са деформитетима кичменог стуба са 12,4% у 1997. на 17,5% у 2007. години.

Циљеви Међународног дана физичке активности

Циљ је да се осмисле бројне акције које ће промовисати кретање као важан пут до доброг здравља.

Национални циљеви оствариће се кроз:

 

  • повећање пажње и знања  свеукупне јавности о значају физичке активности у превенцији хроничних незаразних болести.
  • Кроз заговарање предности физичке активности кроз примере добре праксе, а ради повећања учешћа становништва у спортско-рекреативним програмима.
  • Кроз промоцију здравих навика и стилова живота и указивање на опасности које носе ризични облици понашања (неправилна исхрана, злоупотреба дувана, алкохола, психоактивних супстанци итд.).

10 чињеница о физичкој активности:

  1. Физичка неактивност је четврти водећи фактор ризика укупне смртности у свету. Од укупног броја смрти у свету 6% је последица физичке неактивности што је изједначено са бројем смрти као последица повишеног нивоа шећера у крви. Водећа два фактора ризика су висок крвни притисак са 13% и употреба дуванских производа 9%.
  2. Редовна физичка активност помаже очувању здравља. Физички активне особе имају мање стопе обољевања од болести срца и крвних судова, шећерне болести, рака дојке и дебелог црева и депресије. Имају мањи ризик од прелома кука и кичмених пршљенова приликом пада и имају веће шансе да одрже своју тежину.
  3. Физичку активност не треба мешати са спортом. Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије (сагоревања калорија). Поред спорта и вежбања то укључује и друге активности као што су шетња, плесање, рад у башти, кућни послови, итд.
  4. Сваки облик физичке активности (умерена и интензивна) доприноси здрављу. Облици физичке активностиразликују се од човека до човека у зависности од физичке спремности. Физичка активност не подразумева само трчање, брзо пливање или вожњу бисцикла већ и брзо ходање, плесање, кућне послове, итд.
  5. Популација старосне доби од 5 до 17 година. Ова популациона група треба да има најмање 60 минута свакодневне умерене или интензивне физичке активности. Све преко тога обезбеђује додатну здравствену корист.
  6. Популација старосне доби од 18 до 64 године. Ова популациона група треба да има најмање 150 минута умерене или 75 минута интензивне физичке активности недељно или комбиновано. Препоручује се да све активности треба спроводити у серијама од по 10 минута.
  7. Популација старосне доби старије од 65 година. Ова популациона група због слабије покретљивости треба да је физички активна најмање три дана у недељи ради одржавања равнотеже и превенције падова у складу са својим здравственим и физичким способностима. Препруке су као код претходне популационе групе.
  8. Ове препоруке важе за све здраве одрасле особе. Уколико здравствено стање не указује на супротно, ове препоруке се односе на све људе, без обзира на пол, расу, етничку припадност или висину прихода. Ове препоруке важе и за одрасле особе са инвалидитетом.
  9. Било каква физичка активност је боља од физичке неактивности. Физички неактивне особе треба да почну са малим бројем активности којима ће временом постепено повећавати учесталост и интензитет. Одрасли и старији који су физички неактивни као и они који имају ограничења због неког обољења, здравствено побољшање ће осетити тек кад буду више физички активни. Особе са срчаним или неким другим тежим обољењем, труднице и породиље пре започињања било какве физичке активности неопходно је да се обрате надлежном лекару ради добијања стручног савета.
  10. Безбедна животна средина и заједница могу утицати на повећање физичке активности. Градска политика и политика животне средине имају огроман потенцијал да повећају ниво физичке активности у популацији. Потребно је обезбедити сигурне и доступне облике активног транспорта као што су вожња бицикла и шетња или просторе и објекте за децу и омладину како би могли своје слободно време да проведу кроз физичку активност.

ПРИЛОЗИ

Институт за јавно здравље Војводине, Нови Сад

Како повећати физичку активност

Заблуде о физичкој активности

Вожња бицикла

Вежбе на радном месту

Креативне радионице за рад са децом на тему физичке активности

Прилог за едукаторе

IZJZ Vojvodine, Novi Sad, Piramida Fizicke Aktivnosti

 

Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановнић-Батут”, Београд

Шта је физичка активност?

Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије (сагоревања калорија). Брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал… све ово је физичка активност.

Зашто је важна физичка активност за здравље?

Редовна умерена физичка активност је један од најлакших начина за очување и унапређење здравља. Бројна истраживања су показала позитивне ефекте редовних физичких активности на здравље: превенција обољења срца, шећерне болести, рака дебелог црева, депресије и гојазности. Физичка активност доводи до смањења повишеног крвног притиска, пада масноћа и шећера у крви. Вежбањем јачамо свој срчани мишић (повећавамо ударни и минутни волумен) и плућа (повећавамо дисајни волумен и богатимо алвеоларну мрежу). Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од појаве акутног инфаркта миокарда за 18%, а можданог удара за 11%. Физичка активност јача наше кости и цели скелет, смањује стрес и анксиозност (нервозу), помажући нам да се опустимо и боље спавамо. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање, осећај испуњености и задовољства.

Како повећати свакодневну физичку активност?

– За вежбање није неопходно издвојити много времена у току дана. Нека физичка активност постане саставни део ваших дневних обавеза.
– Уколико до сада нисте били активни крените постепено, јер претерано оптерећење може пре да нашкоди него да користи вашем здрављу.
– Постепено продужавајте време активности и оптерећење.
– Нека физичка активност буде разноврсна, да би се активирале различите групе мишића.
– Уместо вожње колима пешачите.
– Свакога дана шетајте најмање пола сата. То значи да сиђете две аутобуске станице раније да бисте се прошетали 20-так минута, а при повратку једну станицу раније што је додатних 10 минута шетње.
– Уместо лифта користите степенице.
– Ограничите време проведено уз рачунар и телевизијски програм.
– Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера, одбојка, кошарка, фудбал…).
– Вежбајте са пријатељима. То је добар стимуланс да не прескачете термине, а и биће Вам пријатније у познатом друштву.
– „По здравље ходајте ка реци, а не ка апотеци!”.

Fizicka aktivnost, 3

 

ЛИНКОВИ:

http://www.who.int/world-health-day/previous/2002/en/

http://www.euro.who.int/en/what-we-do/health-topics/disease-prevention/physical-activity/activities/move-for-health-day

http://www.izjzv.org.rs/

http://www.batut.org.rs/index.php?content=478