Centri



Rezultati merenja koncentracije polena

Prognoza UV indeksa

Članovima srpskog lekarskog društva

Javne nabake

14. mart 2013 – Svetski dan bubrega – “Bubrezi za život – sprečite akutno oštećenje bubrega”

Svetski dan bubrega obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju (The International Society of Nephrology) i Internacionalnog udruženja Fondacija za bubreg (International Federation of Kidney Foundations) u više od 100 zemalja širom sveta. Od 2006. godine obeležava se svakog drugog četvrtka u martu mesecu. Cilj je podizanje svesti o važnosti bubrega, organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života i upoznavanje javnosti da su bolesti bubrega česte, opasne i izlečive. Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega je: „Bubrezi za život – sprečite akutno oštećenje bubrega!”.

WKD2013-Campaign-Image-1 sr cir

Glavna funkcija bubrega je izlučivanje toksičnih produkata metabolizma i viška tečnosti iz organizma. Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja, različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Ova oboljenja najčešće su izazvana infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim uzrocima, a manifestuju se kao upale bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna, odnosno hronična smanjena funkcija bubrega (bubrežna insuficijencija).

U našoj zemlji, svom izabranom lekaru u svim službama domova zdravlja zbog oboljenja bubrega i mokraćnih puteva su se obratile 543.172 osobe, bolnički se lečilo njih 35.105,  a 2147 osoba je umrlo u 2011. godini. U poslednjih nekoliko godina, prepoznata je potreba povećanja svesti o težini ovog oboljenja i značaja pravovremenog i adekvatnog lečenja akutnog oštećenja bubrega među zdravstvenim radnicima, a takođe i potreba pokretanja javnozdravstvenih kampanja sa ciljem informisanja stanovništva da prepoznaju znake i zatraže stručnu pomoć  zbog ovih opasnih oboljenja.

Akutno oštećenje bubrega karakteriše: iznenada pojava krvi i belančevina u mokraći, smanjenje količine izlučene mokraće a dolazi i do pojave otoka i povećanog krvnog pritiska. Obično nastaje nakon različitih infekcija, pre svega bakterijskih infekcija gornjih respiratornih puteva i kože (streptokoknih). Neinfektivno akutno oštećenje bubrega nastaje kao posledica sistemskih, naslednih, metaboličkih, biohemijskih poremećaja imunoloških i malignih bolesti (štetno dejstvo lekova, teških metala, zračenje) ili su nastale kao posledica dejstvom nepoznatog uzoka.

Akutna slabost (insuficijencija) bubrega je teško oštećenje funkcije bubrega sa različitim kliničkim simptomima. Javlja se naglo, često kao komplikacija drugih oboljenja ili stanja. Ako se brzo otklone uzroci njenog nastanka, bubrezi mogu da povrate normalnu funkciju, u protivnom, akutna slabost dovodi do pojave sindroma akutnog zatajivanja (nedovoljne funkcije bubrega). Progresivno oštećenje bubrega, najčešće uzrokovano različitim bolestima (glomerulonefritis, dijabetes, hipertenzija, pijelonefritis, opstrukcije u urinarnom traktu i dr) karakteriše hronična insuficijencija bubrega, odnosno trajno oštećenje njegove normalne funkcije. Radi se o bolesti koja se razvija postepeno i najčešće je posledica šećerne bolesti i povišenog krvnog pritiska. Istraživanja u svetu  pokazala su da približno svaka deseta odrasla osoba ima neki oblik oštećenja bubrega.

Hronična bubrežna insuficijencija nekoliko puta povećava rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, povišenog pritiska, završnog stadijuma bubrežne bolesti (uremije) i preranu smrt (pre 65. godine života). Hronična bolest bubrega je ozbiljno oboljenje, koje zbog značajnih troškova lečenja, lošijeg kvaliteta života, skraćenog radnog i životnog veka obolelih predstavlja značajan javnozdravstveni problem. Hronične bolesti bubrega čine skoro trećinu bolnički lečenih osoba i čak 84% smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega.

U stadijumu terminalne bubrežne insuficijencije (otkazivanja funkcije bubrega) sprovodi se dijaliza ili se transplantira bubreg. Lečenje pacijenata postupcima dijalize se sprovodi u 58 zdravstvenih ustanova (53 zdravstvene ustanove iz Plana mreže i 5 ustanova van Plana mreže). Broj osiguranih lica koji se leče postupcima dijalize u zdravstvenim ustanovama iznosio je 4247 u Republici Srbiji u 2012. godini. Na peritoneumskom programu, koji uključuje i lečenje dijalizom u kućnim uslovima, dijalizirano je 466 pacijenata. Ukupan broj pacijenata/osiguranih lica na hroničnom programu lečenja postupcima dijalize u Republici Srbiji iznosio je 4713.

Transplantacija bubrega zasniva se na presađivanju organa, koji se mogu dobiti od živih ili umrlih osoba. Koji načini transplantacije će biti odabran zavisi od brzine pronalaženja odgovarajućeg organa. Kod približno 10–15% bolesnika, davaoci organa mogu biti krvni srodnici (članovi porodice) ili biološki nesrodni donatori (bračni partneri, prijatelji). Za ostale bolesnike traže se podudarni davaoci kod osoba sa dijagnostikovanom moždanom smrću (kadaverični davaoci). Iz tog razloga potrebno je povećati broj kadaveričnih transplantacija.

Neophodno je više informisati građane o značaju donacije organa. Doniranje organa znak je humanosti, solidarnosti i plemenitosti, kojim jedna osoba iskazuje svoju želju i nameru da nakon smrti donira bilo koji deo tela radi presađivanja/transplantacije, kako bi se pomoglo teškim bolesnicima.

U Srbiji se transplantacije bubrega obavljaju u pet zdravstvenih ustanova. Tokom 2012. godine od ukupno 79 transplantiranih bubrega, 47 presađenih bubrega uzeto je od umrlih donora. Na listi čekanja za transplantaciju bubrega nalazi se 658 osoba.

Bolesti bubrega moguće je na vreme dijagnostikovati. Pregledom uzorka mokraće, krvi i krvnog pritiska mogu se otkriti rani znaci bubrežne bolesti.

Osam zlatnih pravila za smanjenje rizika za razvoj bolesti bubrega:

1. Budite fizički aktivni!
2. Redovno kontrolišite nivo šećera u krvi!
3. Kontrolišite krvni pritisak!
4. Hranite se pravilno i održavajte normalnu telesnu težinu!
5. Uzimajte dovoljne količine tečnosti!
6. Prestanite da pušite!
7. Ne uzimajte lekove koji nisu propisani receptima!
8. Redovno kontrolišite bubrege ukoliko imate jedan ili više faktora rizika!

PROVERITE SVOJ RIZIK ZA BOLESTI BUBREGA

• Imate li povišeni krvni pritisak?
• Imate li šećernu bolest?
• Imate li prekomernu telesnu težinu?
• Imate li više od 50 godina?
• Da li je bilo bolesti bubrega u vašoj porodici?
• Da li ste malokrvni?
• Ako imate jedan ili više potvrdnih odgovora, javite se izabranom lekaru

FlashFlashFlashFlashFlash

Bubrezi za zivot, Slide2

WKD2013-Campaign-Image-3 sr cir

WKD2013-Campaign-Image-2 sr lat

Bubrezi za zivot, Slide3

Linkovi:

http://www.batut.org.rs/index.php?content=458

http://www.batut.org.rs/download/aktuelno/Bubrezi%20za%20zivot%202013.ppt

http://www.worldkidneyday.org/

http://www.batut.org.rs/index.php?content=459

http://www.batut.org.rs/download/u%20najavi/Program%20konferencije%20svetski%20dan%20bubrega%202013.doc

http://www.batut.org.rs/index.php?content=460

http://www.batut.org.rs/index.php?content=460

Povodom obeležavanja Svetskog dana bubrega, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” bio je domaćin konferencije namenjene stručnoj javnosti. Skup su otvorili državni sekretar Ministarstva zdravlja Republike Srbije, mr sc. med. dr Miloš Jeftović  i  dr sc. med. Jasmina Grozdanov, pomoćnik direktora Instituta za javno zdravlje Srbije.

U cilju razmene znanja o značaju prevencije faktora rizika, kontrole i pravovremenog i adekvatnog lečenja akutnog i hroničnog oštećenja bubrega, skup su podržali stručnjaci Klinike za nefrologiju Kliničkog centra Srbije, Univerzitetske dečje klinike i Kliničkog centra Vojvodine.

Svetski dan bubrega se u martu mesecu, u više od 100 zemalja sveta, obeležava od 2006. godine, sa ciljem pokretanja javnozdravstvenih kampanja i informisanja stanovništva o važnosti bubrega, organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života. Ovaj dan se obeležava pod okriljem Međunarodnog društva za nefrologiju (The International Society of Nephrology) i Internacionalnog udruženja Fondacija za bubreg (International Federation of Kidney Foundations). Ove godine, Svetski dan bubrega obeležava se 14. marta pod sloganom „Bubrezi za život: sprečite akutno oštećenje bubrega!”.
Akutno oštećenje bubrega nastaje zbog različitih uzroka, zaraznih ili nezaraznih. Ako se uzroci akutnog oštećenja brzo otklone, bubrezi mogu da povrate normalnu funkciju. U protivnom, akutno oštećenje dovodi do pojave akutne bubrežne slabosti. Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja, različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Javnozdravstveni značaj bubrežnih bolesti proističe iz hroničnog i progresivnog toka koji često vodi u terminalnu bubrežnu slabost. Osobe sa hroničnim bolestima bubrega imaju nekoliko puta veći rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti i povišenog krvnog pritiska. Procenjuje se da širom sveta 5–10% ljudi (500 miliona) ima neki od poremećaja funkcije ili strukture bubrega, zbog čega ove bolesti ne spadaju u grupu masovnih. Većina bubrežnih bolesti ima dug asimptomatski period i otkriva se u poodmakloj fazi, zbog čega je otkrivanje i lečenje bubrežnih bolesti od suštinskog značaja. Bolesnici sa terminalnom bubrežnom slabošću leče se nekom od tri metode za zamenu funkcije bubrega: hemodijaliza, peritoneumska dijaliza i transplantacija bubrega.

U Republici Srbiji lečenje bolesnika hemodijalizom se sprovodi u 58 zdravstvenih ustanova. Tokom 2012. godine na hemodijalizi je bilo 4247 osoba. Na peritoneumskom programu, koji uključuje i lečenje u kućnim uslovima, dijalizirano je 466 pacijenata.
Imajući u vidu da je transplantacija oblast medicine koja se intenzivno razvija i nudi velike mogućnosti za lečenje do sada neizlečivih bolesti, a u cilju povećanja broja obavljenih transplantacija, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije pokrenulo je nacionalnu kampanju „Produži život” kao podršku programu transplantacije. Podizanjem svesti građana Srbije o transplataciji i donatorstvu organa, koje bi rezultiralo povećanjem broja donora, smanjila bi se dužina čekanja na organe za transplataciju. To znači i nadu da će mnogi pacijenti, kojima transplantacija predstavlja jedini vid lečenja, biti operisani na vreme i njihovi životi spašeni. Transplantacija bubrega zasniva se na presađivanju organa, koji se mogu dobiti od živih ili umrlih osoba. Koji načini transplantacije će biti odabran zavisi od brzine pronalaženja odgovarajućeg donatora. Kod približno 10–15% bolesnika, davaoci organa mogu biti krvni srodnici (članovi porodice) ili biološki nesrodni donatori. Za ostale bolesnike, podudarni davaoci mogu da budu osobe sa dijagnostikovanom moždanom smrću (kadaverični davaoci).
U Srbiji se transplantacije bubrega obavljaju u pet zdravstvenih ustanova. Tokom 2012. godine od ukupno 79 transplantiranih bubrega, 47 presađenih bubrega uzeto je od umrlih donora. Na listi čekanja za transplantaciju bubrega nalazi se 658 osoba.
Bolesti bubrega moguće je na vreme dijagnostikovati. Pregledom uzorka mokraće, biohemijskim analizama krvi i redovnim merenjem krvnog pritiska mogu se otkriti rani znaci bubrežnih bolesti.