Centri



Rezultati merenja koncentracije polena

Prognoza UV indeksa

Članovima srpskog lekarskog društva

Javne nabake

5. juni – Svetski dan zaštite životne sredine – 2012 – “Zelena ekonomija” – “Da li ste i Vi uključeni?”

Svake godine 5. juna obeležava se svetski dan zaštite životne sredine.

ZELENA EKONOMIJA: DA LI STE I VI UKLJUČENI?
Tema Svetskog dana zaštite životne sredine za 2012. godinu je „Zelena ekonomija”: Da li ste i vi uključeni? Na prvi pogled se može učiniti da je koncept Zelene ekonomije malo previše složen za „običnog” čoveka. Ipak, zelena ekonomija je zaista nešto što je primenjivo svuda oko nas, i možemo naći načine da se uklopimo u taj koncept.

WED2012_3FIN

http://www.batut.org.rs/index.php?content=374

ZELENA EKONOMIJA: DA LI STE I VI UKLJUČENI?
Tema Svetskog dana zaštite životne sredine za 2012. godinu je „Zelena ekonomija”: Da li ste i vi uključeni? Na prvi pogled se može učiniti da je koncept Zelene ekonomije malo previše složen za „običnog” čoveka. Ipak, zelena ekonomija je zaista nešto što je primenjivo svuda oko nas, i možemo naći načine da se uklopimo u tu ideju.

Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu definiše zelene ekonomije kao razvoj i uvećanje ljudskog blagostanja i profita, ali i smanjivanje  rizika po životnu sredinu.

Praktično, Zelena ekonomija obezbeđuje uvećanje prihoda i zaposlenosti, ali se u prvi plan stavlja smanjenje emisije ugljenika i zagađenja, povećanje efikasnosti iskorišćenja energije i drugih resursa, i sprečavanje gubitka biodiverziteta. U ovom procesu koriste se javna i privatna sredstva. Investicije bi trebalo da budu katalizator i moraju da budu podržane od državnih organa: odgovarajućom politikom javnih rashoda, reformama, propisima.

Šta navedeno znači za pojedinca? Potrebno je da se svako od nas upozna sa konceptom Zelene ekonomije i proceni kako može  da se uključi u njega.

Korisne informacije mogu se naći na sajtu Svetskog dan zaštite životne sredine, Twitter-u i  Facebook-u.
Usmeravanje razvoja ka zelenoj ekonomiji

Milioni ljudi širom sveta pripremaju se za obeležavanje Svetskog dana životne sredine (WED). Iskoristimo priliku da skrenemo našu pažnju na ovogodišnju temu  „Zelena ekonomija: Da li ste i vi uključeni?”.

Ono što prvo možemo učiniti je održivi transport. Održivi transport je svako prevozno sredstvo sa malim uticajem na životnu sredinu. To može biti hodanje, prevoz biciklom, forsiranje tranzitnog saobraćaja, zelena vozila. Životnu sredinu čuva i  smanjenje broja automobila, veće korišćenje gradskog prevoza i promocija zdravih stilova života.

Svi imamo izbor između kupovine bicikla i automobila, i šta biramo? Automobil,  naravno! Ovaj izbor je doveo do povećane tražnje za motornim vozilima, a posledica je zagađenje vazduha i oštećenje životne sredine. Usled navedenog zagađenja vazduha  dešava se skoro jedan milion smrtnih slučajeva godišnje, za šta smo mi odgovorni. Prema UNEP-ovom Izveštaju o zelenoj ekonomiji, zagađivači vazduha su glavni uzroci kardiovaskularnih, plućnih i respiratornih bolesti. Izlaganje olovu iz goriva može izazvati povećan krvni pritisak, oštećenje jetre i bubrega, smanjenje plodnosti, konvulzije, komu i čak i smrt. Mi imamo moć da promenimo ovu situaciju. Znamo problem, a znamo i ko ga izaziva. Imamo rešenje – održivi transport. Šta čekaš?  Parkiraj svoj auto i odvezi se biciklom na posao, vozi se sa svojim susedima, ako idete u istom smeru. Hajde da budemo složni i usmerimo napredak u smislu čistije, zelene ekonomije.
10 oblasti za zeleniju planetu

1. Zgrade
Način gradnje ima posledice – hajde da izgradimo bolji svet! Način projektovanja i izgradnja zgrade jako utiče na klimu i sve resurse. Energetskim auditom, revizijom kuće ili poslovnog prostora, možemo uštedeti energiju i smanjiti troškove.
Treba da odlučite da li ćete kupovati blizu kuće ili očuvati zelene površine? Umanjite svoj uticaj odlučujući se za objekte koji malo narušavaju prirodu i robne marke koje čuvaju zelene površine. Možete podržati efikasnu i zelenu ekonomiju tako što ćete preuzeti odgovornost za i izgradnju i zgrade u vašem životu! Ozelenimo okolinu!

2. Ribarstvo
Plodovi mora su ukusni i zdravi, ali uništavanje vodenog sveta nije!
Preterano ribarenje u mnogim delovima sveta preti da će potrošiti zalihe ribe. Možemo izbeći tu situaciju tako što ćemo promovisati praksu održivog ribolova.
Upoznajte se sa eko-oznakama i kupujte samo ribu koja je proizvedena na održiv  način. Izborom morskih plodova proizvedenih na održivi način, šaljete poruku proizvođačima da podrži zelenu ekonomiju u ribarstvu. Ozelenimo okolinu!

3. Šumarstvo
Šume su osnov za preživljavanje ljudi i za održavanje društva i kulture. Sa druge strane, one su stanište za mnoštvo divljih vrsta i ekosistema. Nekontrolisana seča šuma  povećava za  20 odsto  emisiju gasova sa efektom staklene bašte.
Održivo upravljanje šumama obezbeđuje uslove za postojanje ljudskih zajednica  i ekosisteme bez oštećenja životne sredine i klime.

Koristite elektronske baze podataka kako biste smanjili potrebnu količinu papira, tražite da drvo i papir koje koristite dolaze iz šuma koje se obnavljaju.
Kada podržavate održive šume, podržavate zdravu životne sredine i održivo okruženje. Ozelenimo okolinu!

4. Prevoz
Zastoji, zagađenje, saobraćajne nesreće. Postoji bolji način! Kada ste sami u automobilu, to nije samo ekološki i ekonomski neefikasno, vi ste i usamljeni! Podelite vožnju sa susedima ili koristite javnoi prevoz: smanjićete uticaj na životnu sredinu, troškove i ojačaćete svoju zajednicu. Šetnja ili vožnja biciklom je odlična za vaše zdravlje  i vašu životnu sredinu. Kada odaberete alternativne metode prevoza, podržavate zelenu ekonomiju u sektoru transporta. Ozelenimo okolinu!

5. Voda
Koristite vodu mudro! Milijarde ljudi širom sveta nema pristup čistoj vodi za piće i adekvatnoj sanitaciji. Povećanje broja ljudi još više će pogoršati problem. I naizgled mali koraci u mudrom korišćenju vode pomažu mnogo u očuvanju ovog dragocenog resursa.
Zatvorite slavinu kada ne koristite vodu, sačekajte da vaša mašina za veš ili sudove bude puna, skratite vreme tuširanja, ne zalivajte vaš travnjak nakon kiše.
Efikasnost korišćenja resursa je ključ u zelenoj ekonomiji, a voda je jedan od najvažnijih. Ozelenimo okolinu!
6. Poljoprivreda
Koristite svoju moć potrošača da podržite lokalnu, organsku i održivu poljoprivredu!
Broj ljudi na planeti se uvećava. Vreme je da podržimo održivu poljoprivredu i obezbedimo mogućnost da nahranimo sve. Gajite sopstveno povrće, koristite sezonsko, kupujte kod  lokalnih poljoprivrednika. Kada kupujete lokalne proizvode, organske, održivo proizvedene, šaljete poruku proizvođačima da podržavate zelenu ekonomiju u poljoprivredi. Ozelenimo okolinu!

7. Snabdevanje energijom
Savremeni način života zahteva energiju: da li je potražnja prevelika za naše resurse?
Uobičajeni izvori energije (nafta, ugalj, gas, itd) su štetni za zdravlje i životnu sredinu, i dodatno, nisu održivi u okolnostima rastućih energetskih potreba.
Podržavajte razvoj čiste, obnovljive energije izborom robne marke i proizvoda koji ulažu u njih – ili ulažite u njih sami! Na putu prelaska na obnovljive vidove energije, razmislite o  mogućnostima za poboljšanje vaše lične energetske efikasnosti. Isključite svetla i aparate kada ih ne koristite, ne grejte kuću kada niko nije u njoj. Pomažete izgradnju zelene ekonomije podržavajući čiste, održive izvore energije i kada ste energetski efikasni. Ozelenimo okolinu!

8. Turizam
Kako stići do vaše turističke destinacije? Turizam je odličan za lokalne ekonomije, ali ne i ako je rezultat negativnih ekoloških i socijalnih uticaja. Isti principi važe za podržavanje zelene ekonomije u svojoj zajednici i kada ste na putu: kupujte lokalno, delite prevozno sredstvo sa drugima, ograničite  upotrebu vode i energije. Raspitajte se pre nego što krenete: koji hoteli i turističke agencije podržavaju ekoturizam? Kako mogu da ograničim svoj uticaj na okolinu kada sam na putu? Kada podržavate ekoturizam,  pomažete zajednicama u svojim turističkim odredištima da stvore privredni rast bez žrtvovanja životne sredine i socijalnog blagostanja. Ozelenimo okolinu!

9. Otpad
Ako sve što kupimo u nekom momentu postaje otpad, gde ćemo staviti sve to?
Odbacivanje bilo čega znači gubitak mogućnosti da ponovo koristimo materijal. Dodatno, povećava se emisija metana (jedan od gasova koji stvara efekat staklene bašte) iz deponija. Reciklira se samo 15 odsto elektronskog i otpada na globalnom nivou. Reciklaža je najpoželjnija: smanjuje veličinu deponija i potrebu da proizvedemo više  sirovina. Saznajte više o mogućnosti recikliranja u vašoj zajednici i podržite efikasnije korišćenje sirovina za efikasnije zelenu ekonomiju. Ozelenimo okolinu!
10. Proizvodnja i industrija
Nije tajna da su industrija i proizvodnja „grubi” za životnu sredinu – ali stvari se mogu promeniti, i vi možete da pomognete! Industrija i proizvodnja povećavaju zaposlenost i ekonomski rast, ali da li se isplati da zaposlimo nekoga da proizvodi zagađenje? Budite mudar potrošač – podržite preduzeća koja imaju održive planove, investiraju u obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine. Zagađivanje je svuda. Ipak, mnoge kompanije su iskreno posvećene postizanju održivosti. Uradite svoj deo posla, i postavljajte pitanja. Odabiranjem održivog poslovanja umesto samo poslovanja, šaljete poruku da je vreme da se industrija i proizvodnja prilagode zelenoj ekonomiji. Ozelenimo okolinu!
Izveštaj o zelenoj ekonomiji

Izveštaj je sastavljen od strane UNEP-a, u saradnji sa ekonomistima i stručnjacima širom sveta. On pokazuje da zelena privreda nije smetnja progresu, već naprotiv, novi pokretač rasta, stvara nova pristojna radna mesta, i predstavlja jaku strategiju za eliminaciju siromaštva. Izveštaj  nastoji da motiviše kreatore politike da stvore uslove za ulaganja u zelenoj ekonomiji, kroz poglavlja: poljoprivreda, ribarstvo, voda, šumarstvo, obnovljiva energija, proizvodnja, otpad, gradnja, transport, turizam i druga.
ZAKLJUČCI
Kretanje društva ka zelenoj ekonomiji ima tendenciju da postigne održivi razvoj i iskorenjivanje siromaštva, i to brzo i efikasno. Ova tendencija se zasniva na dvema istovremenim promenama –  naše okoline i prirodne sredine,  kao i rizicima sa kojima se suočavamo zbog toga. Ove promene su materijalne prirode i zahtevaju promišljeni  pristup ekonomiji.

Potrebno je da se izgrade ili poboljšaju prirodni potencijali, kao što su šume, vode, zemljišta i zalihe ribe, koje su posebno važne za ruralno stanovništvo i siromašne. Zelene investicije bi trebalo da poboljšaju nove sektore proizvodnje i tehnologije koje će biti osnov za ekonomski razvoj u budućnosti. Pri tome bi trebalo favorizovati obnovljive izvore energije i savremenu tehnologiju, energetski efikasne objekte i opremu, transport i  javni prevoz, infrastrukturu  kao i siteme za upravljanje otpadom i reciklažu.  Komplementarne investicije su potrebne i za ulaganje u ljudske resurse i edukaciju u cilju  održivog razvoja.

Jedan od glavnih zaključaka ovog izvještaja je da zelena privreda podržava porast prihoda i zaposlenosti, kao i da ne mora postojati takozvani kompromis između ekonomskog napretka i održivosti životne sredine.

Rezultati izveštaja ukazuju da kratkoročno gledano, ekonomski rast po zelenom scenariju može biti manji nego u običnim kretanjima.  Međutim, u dužem vremenskom periodu, do  2020. i kasnije, kretanje ka zelenoj ekonomiji će se unaprediti i prevazići  tradicionalni pristup.

U izveštaju se takođe zaključuje da, u velikom broju važni sektori, kao što su poljoprivreda, građevinarstvo, šumarstvo i saobraćaj, vodoprivreda, zelenom ekonomijom  obezbeđuju više radnih mesta. U sektorima u kojima je kapital značajno smanjen, kao što su ribarstvo ili ozelenjavanje će se zahtevati da se smanje gubici. Poslovi bi trebalo da u kratkom roku postanu profitabilni i da obezbede radna mesta i zaštitu radnika od svih negativnih uticaja.

Iako će najveći deo investicija potrebnih za zelene ekonomije doći iz privatnog sektora, javni sektor će takođe igrati važnu i vodeću ulogu u tranformaciji. U tom slučaju javne investicije će morati da budu ordgovorne za početak transformacija i efikasan  prelazak na zelenu ekonomiju.
Postoji mnogo više privatnog kapitala na raspolaganju od finansijskih sredstva javnog sektora, međutim, mnoge zemlje u razvoju imaju ograničen pristup privatnom kapitalu. Veliki iznos sredstava potreban za zelene investicije u početnim fazama tranzicije ka zelenoj ekonomiji mora doći od novih i inovativnih mehanizama finansiranja.  U tom smislu fond u osnivanju, Green Climate Fund, nudi značajnu nadu za postizanje
potrebnog finansiranja. Tamo gde su nacionalni budžetski uslovi ograničeni, multilateralne  razvojne banke su idealne da pruže finansijsku pomoć kako bi ove zemlje mogle da krenu putanjom ka zelenom razvoju.

Pravci za dalja istraživanja

Ovaj izveštaj je analizirao uslove za mobilizaciju investicija, kao i potencijalne koristi od ovih investicija u ozelenjavanju  svetske ekonomije.

Dalja istraživanja  bi trebalo da daju odgovore na sledeća pitanja:

1.  Kako upravljati  tranzicijom u postizanju zelene ekonomije?
Kako zemlje treba da podnesu odgovarajući tempo tranzicije sa pretežno tradicionalne na  zelenu ekonomiju?  Mnoge zemlje su suočene sa infrastrukturom i industrijom  koja je razvijena po tradicionalnom  modelu. Pitanje tranzicione  izgradnje kapaciteta i obuke ljudskih resursa. U mnogim slučajevima, zbog inercije kretanja tradicionalne ekonomije, verovatno će se nastaviti istim putem još neko vreme. Treba uzeti u obzir  inerciju i pokreta ka zelenoj ekonomiji.

2. Kako da se osigura da  politika  zelene ekonomije ne ide na štetu trgovine?
Postavlja se pitanje: Da li je moguće da se osigura fer trgovina u slučaju da država interveniše u prelasku na zelenu ekonomiju? Ovaj izveštaj evidentira pozitivni razvoj trgovine koja može da igra ulogu u razmeni, prenosu i raspoređivanju povoljne tehnologije u svim zemljama.

3.  Kako da se izmeri napredak u tranziciji ka zelenoj ekonomiji?
Različita poglavlja ovog izveštaja koriste širok spektar pokazatelja da se istakne:
■ Obim izazova – na primer: nivo emisije  SO2
■ Obim mogućnosti – kao što je veličina tržišta za efikasne tehnologije
■ Osnovana pravila – kao što je korišćenje  obnovljive energije
■ Politika ishoda – kao što je postignuta stopa reciklaže kao i materijalni i  energetski intenzitet u proizvodnji  i potrošnji.
Različiti sektori će morati koristiti različite matrice za merenje  napredka ka zelenoj ekonomiji.
Ka  zelenoj ekonomiji

Ovaj izveštaj predstavlja prvi korak u definisanju ključnih pitanja za kretanje ka zelenoj ekonomiji na nacionalnom i globalnom nivou. Ukratko, prema njemu zelena ekonomija vredi jer ulaže u prirodni kapital. Ekosistemi su bolje očuvani, a dolazi se do poboljšanja stanja i prihoda domaćinstava u siromašnim ruralnim zajednicama. U poljoprivredi se značajno poboljšavaju prinosi za sopstvene potrebe. Takođe je prisutan napredak u vodoprivredi, vodovodnim i kanalizacionim  sistemima  kao i inovacije u  korišćenju solarne energije, biomase itd. Zelena ekonomija pomaže ublažavanju siromaštva.

Razvijene zemlje imaju ključnu ulogu u izgradnji sposobnosti i kapaciteta u zemljama u razvoju i stvaranju međunarodnog tržišta sa zakonskom infrastrukturom za zelenu ekonomiju. Međutim, zemlje u razvoju moraju biti dovoljno svesne da se napreduju po svojoj brzini, poštujući svoju razvojnu politiku,  okolnosti i ograničenja. Zelena ekonomija donosi više ekoloških i društvenih koristi. Naravno, postoje mnogi rizici i izazovi koji se pri tome sreću. Međutim, najveći rizik od svega je stagnirati i  ne uključiti se u tranziciju ka zelenoj ekonomiji.

Za kretanje ka zelenoj ekonomiji potrebni su lideri, civilno društvo i vodeće kompanije bi trebalo da se zajednički angažuju u ovoj tranziciji. To će zahtevati kontinuirani napor od strane kreatora politike.

Kretanje ka zelenoj ekonomiji se fokusira na sledećih 11 sektora:

1)  Poljoprivreda daje najveći doprinos zelenoj ekonomiji u  mnogim zemljama u razvoju. Procenjuje se da zapošljava 1,3 milijarde radnika širom sveta. Održiva poljoprivreda i industrija hrane će povećati broj atraktivnih poslova i u poljoprivredi i van nje kao na primer u lancima snabdevanja i  infrastrukturi.

2) Izgradnja i građevinarstvo su odgovorni za trećinu svetske ukupne potrošnje primarne energije. Korekcije postojećih zgrada su ogromno tržište i potencijal  za zapošljavanje u razvijenim zemljama. Nove zelene zgrade mogu da pomognu zemljama u razvoju da ispune potražnje za stambenim i komercijalnim zgradama uz istovremeno smanjenje potrošnje energije.

3) Gradovi u kojima živi više od polovine današnjeg svetskog stanovništva imaju veliki potencijal za zelenu ekonomiju kroz  primenu u saobraćaju, povećanoj efikasnosti u infrastrukturi i energetici.

4) Energija iz obnovljivih izvora trenutno snabdeva skoro 15% primarne energije u svetu. Obnovljivi izvori energije su investicije koje mogu da igraju značajnu ulogu u ispunjavanju milenijumskih razvojnih ciljeva, poboljšanja javnog zdravlja i  bezbednosti.

5) Ribarstvo trenutno dostavi godišnji profit od ribarskih preduzeća širom sveta od oko osam milijardi SAD dolara i direktno i indirektno podržavaju 170 miliona radnih mesta i ostvaruju prihod od 35 milijardi SAD dolara godišnje. To je ipak sektor koji se može unaprediti. Uspostavljanje efikasnog upravljanja može povećati prinos u morskom ribarstvu od oko 80 miliona tona na procenjenih 112 miliona tona  u godini.

6) Šume nestaju ili su degradirane zbog prekomerne seče i pritiska za korišćenje zemljišta, uključujući i poljoprivredu. Pokrenute su akcije na međunarodnom i nacionalnom nivou  o mogućnostima  zapošljavanja u vezi sa šumarstvom,  što omogućuje sredstva za život i prihode u lokalnim zajednicama gde se mogu vršiti usluge čuvanja i održavanja šumskih  ekosistema.

7) Industrijska proizvodnja troši trećinu globalnog snabdevanja energijom, emituje četvrtinu ukupnog zagađenja koji se odražava na efekat staklene bašte Ovo poglavlje istražuje potencijalne dobitke od investiranja u poboljšanje efikasnosti u ključnim industrijskim sektorima.

8) Turizam se u partnerstvu sa Svetskom turističkom organizacijom (UNVTO)   fokusira na investicije u održivom turizmu koji može da doprinese održivi razvoj sektora i transformacije na zelene ekonomije na nacionalnom i globalnom nivou.

9) Troškovi prevoza  mogu uvećati do skoro ili preko 10% energije u zemlji i verovatno je motorizacijom sve veći porast potošnje.  Ulaganje u zeleni prevoz može da doprinese smanjenje zagušenja u gradovima, smanjenje zagađenja vazduha i troškova kroz stvaranje potrebnih radnih mesta, posebno kroz razvoj javnog prevoza, infrastrukture i poboljšanja dostupnosti neophodnih sadržaja.

10) Otpad se generiše u svim sektorima društva. Troškovi i obaveze postoje za sve generatora otpada. Za čvrsti otpad usluge troše do 2% energije u zemljama u razvoju i do 50% budžeta gradova. Potrebno je pretvaranje otpada u resurs tj. sirovinu i podsticanje smanjenja, ponovnog korišćenja i reciklaže otpada. Značajni dobici mogu se ostvariti u razdvajanju otpada i usklađivanju sa ekonomskim rastom.

11) Nestašica vode postaje globalni fenomen koji može da ugrozi budućnost nekih naroda. Raspodela vode, cene i politika investicija kao i praksa podriva ekonomski i društveni napredak. Zahtev za pristup vodi se rapidno povećava. Mnoge zalihe postaju manje sigurne. Politika režima koji olakšava brzu adaptaciju na promene i ponude u novim uslovima su od suštinskog značaja za ekonomski razvoj.

© United Nations Environment Programme, 2011
Version — 02.11.2011
Scheduled to be released in 2010, Moving Towards

http://hqweb.unep.org/wed/

LINKOVI:

http://www.batut.org.rs/index.php?content=374

http://www.unep.org/wed/

WED 2012 Poster Angelique KidjoWED 2012 Poster Gisele BundchenWED 2012 Poster Ian SomerhalderWED 2012 Poster Li Bing BingWED 2012 Poster Rahul BoseWED 2012 Poster Yann Arthus Bertrand