Centri



Rezultati merenja koncentracije polena

Prognoza UV indeksa

Članovima srpskog lekarskog društva

Javne nabake

10. maj – Međunarodni dan fizičke aktivnosti – Kretanje za zdravlje, 2012

Svake godine 10. maja obeležavamo međunarodni dan fizičke aktivnosti pod nazivom “Kretanje za zdravlje“. Ovaj datum ustanovljen je 2002. godine od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO) sa ciljem da promoviše fizičku aktivnost.

mfhbar

http://www.izjzv.org.rs/index.php?s=1&m=3&id=536

Svaka pojedina članica SZO planira i organizuje aktivnosti povodom obeležavanja 10. maja, međunarodnog dana fizičke aktivnosti.

CILJEVI AKCIJE

Glavni ciljevi nacionalnih i globalnih akcija u sklopu obeležavanja ovog datuma su:

• podizanje nivoa svesti o koristima fizičke aktivnosti u prevenciji nezaraznih bolesti;
• isticanje brojnih  prednosti bavljenja sportom i ukazivanje na pozitivne efekte redovnog  vežbanja;
• podsticanje stanovništva širom sveta na bavljenje fizičkom aktivnošću  u svim domenima (radno mesto, škola, slobodno vreme, saobraćaj)
• promovisanje zdravog načina života i ponašanja kroz sport i fizičke aktivnosti.

POSLEDICA FIZIČKE NEAKTIVNOSTI

Stručnjaci SZO složili su se oko zaključka da je hipokinezija (smanjeno kretanje) postala globalni problem koji u velikoj meri ugrožava zdravlje svetske populacije, posebno u urbanim sredinama.

Istraživanja su pokazala da se 60-85% odraslih u svetu ne kreće dovoljno, a posledica toga je porast broja kardio vaskularnih obolenja (srčani i moždani udar i povišen krvni pritisak) osteoporoza, depresija, i karcinomi.

Stručnjaci ističu da godišnje u svetu umire oko 1,9 miliona ljudi od posledica fizičke neaktivnosti i upozoravaju na začarani krug u kome živi prosečan čovek, vozeći se automobilom do posla, gde provodi osam i više sati sedeći, na kraju dana ponovo seda u automobil i kod kuće se „odmara“ uz televizor.

Cilj fizičke aktivnosti nije samo gubljenje kalorija i jačanje mišića, već i smanjenje stresa  i popravljanje raspoloženja, jer se pri fizičkoj aktivnosti oslobađa određena količina neurotransmitera – endorfina koji pozitivno utiče na raspoloženje čoveka.

SAVETI

  • Ukoliko već imate određene zdravstvene probleme, pre započinjanja fizičke aktivnosti posavetujte se sa svojim lekarom o vrsti i intenzitetu vežbi.
  • Fizička aktivnost mora biti redovna, raznovrsna i prilagođena svakom pojedincu.
  • Svako vežbanje obavezno započeti zagrevanjem 10 – 15 minuta, što ima za cilj da postepeno poveća brzinu otkucaja srca, povećan dotok krvi u tkiva, povećava elastičnost mišića i priprema ih za vežbanje što u značajnom procentu smanjuje povređivanje tokom vežbanja.
  • Po završetku vežbanja potrebno je izvršiti istezanje onih mišićnih grupa koje su bile aktivne u toku vežbanja.
  • Idealno bi bilo da program za vežbanje bude sastavljen od: polovine aerobnih vežbi, četvrtine vežbi za jačanje mišića i četvrtine vežbi istezanja.
  • Vežbajte u udobnoj i komotnoj odeći i obući.
  • Pre i tokom vežbanja obavezno nadoknađujte tečnost, preporučuje se uzimanje negazirane vode.
  • Ne zaboravite na pravilno disanje koje obezbeđuje potreban dotok kiseonika u sva tkiva.
  • Poznato je da ne treba vežbati odmah nakon jela, ali je isto tako važno da ne vežbate na prazan želudac. Preporučuje se uzimanje laganog obroka 1 – 1,5 sat pre vežbanja.
  • Za vidljive pozitivne rezultate dovoljno je 30 minuta vežbanja umerenog intenziteta 5 puta nedeljno za odrasle i 60 minuta dnevno za decu.
  • Vežbajte u društvu – biće zabavnije, a time osiguravate njoj/njemu zdraviji život
  • Pešačenje ili vožnja bicikla najmanje pola sata dnevno smanjuje rizik od malignih tumora, najjasnije je uočena veza između fizičke aktivnosti i zaštite od raka debelog creva.
  • Muškarci koji su aktivniji na poslu i ne sede za pisaćim stolom, ređe obolevaju od raka prostate.

–       Hodajte brzim hodom  30 minuta dnevno 5 dana nedeljno.

–       Starije osobe, gojazne osobe ( http://www.bmi-kalkulator.net/ ) osobe sa obolenjima zglobova i kičmenog stuba preporučuju se vežbe ravnoteže i elastičnosti pokreta (joga, pilates, bodi balans…)

–       Da bi štitilo od bolesti, vežbanje treba da ubrza puls za 50-70% od maksimalnog pulsa koji se izračunava kada se od 220 oduzme broj godina. Npr. za osobu od 60 godina maksimalni puls je: 220-60=160. Polovina od toga je 80, a 70% je 112. Znači: puls za osobu od 60 godina, pri fizičkoj aktivnosti treba da bude brži od 80, ali sporiji od 112.

–       Osobe koje nemaju dobru kondiciju moraju postepeno povećavati intenzitet fizičkih aktivnosti.

–       Izaberite aktivnost koja vam najviše odgovara, korisni mogu biti i redovan ples, trčanje, brzo hodanje, vožnja bicikla ili rolera.

–       Ugradite fizičku aktivnost u svoj stil života.

I ne zaboravite da „Fizička aktivnost može zameniti mnoge lekove, ali ni jedan lek ne može zameniti fizičku aktivnost“ Tisseau

LINKOVI:

http://www.izjzv.org.rs/index.php?s=1&m=3&id=536

http://www.who.int/topics/physical_activity/en/

http://www.euro.who.int/en/what-we-do/health-topics/disease-prevention/physical-activity/activities/move-for-health-day

http://www.euro.who.int/en/what-we-do/health-topics/disease-prevention/physical-activity/

http://www.euro.who.int/en/what-we-do/health-topics/disease-prevention/physical-activity/publications

saveti, IZJZ Novi Sad, 2011