Centri



Rezultati merenja koncentracije polena

Prognoza UV indeksa

Članovima srpskog lekarskog društva

Javne nabake

21-27 april 2012 – Evropska nedelja imunizacije

Zemlje Evropskog regiona SZO, od 21-27. aprila 2012. godine, obeležavaju po sedmi put Nedelju imunizacije. Regionalni cilj nedelje imunizacije ove godine je promovisanje imunizacije kao značajne mere prevencije i povećanje obuhvata imunizacijom, bez teritorijalnih i populacionih razlika.

eiw_logo_en

http://www.izjzv.org.rs/index.php?s=1&m=3&id=529

Izgradnjom poverenja u imunizaciju i povećanjem interesovanja za imunizaciju, zdravstveni radnici, roditelji i donosioci odluka doprinose očuvanju zdravlja vakcinisanih lica i čitave zajednice jer se vakcinacijom mogu prevenirati epidemije i širenje vakcinama preventabilnih bolesti i zaštititi stanovništvo Evropskog regiona od ozbiljnih i ponekad fatalnih ishoda ovih bolesti.

U proteklih 30 godina  imunizacijom su postignuti značajni rezultati. Iskorenjene su velike boginje, Evropski region je oslobođen dečje paralize, redukovano je obolevanje od malih boginja za 90%. Značajan pad obolevanja od zaraznih bolesti  protiv kojih se sprovodi imunizacija stvara uverenje da se one smatraju delom prošlosti. Međutim, samo pravovremenom i potpunom imunizacijom dece se postignuti rezultati mogu očuvati i dalje unapređivati. Zbog toga imunizacija mora biti prioritet  i bezbedne i efikasne vakcine moraju biti dostupne svoj deci. Prema procenama SZO i Unicefa, procenjuje se da globalno 24 miliona novorođene dece ostaje nezaštićeno i da svake godine 1,7 miliona dece umre pre navršenih 5 godina života od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinama.

U našoj zemlji, kao i u drugim zemljama Evropskog regiona, imunizacijom su postignuti značani rezultati u sprečavanju i suzbijanju zaraznih bolesti. Svake godine jedan broj dece ostaje nevakcinisan. Nevakcinisanjem, deca se dovode u rizik da obole od bolesti koje su mogle biti uspešno prevenirane. Aglomeracija nevakcinisanih stvara rizik da importovanje bolesti dovede do epidemijskog širenja.

Nedelja imunizacije je povod da se usmeri pažnja roditelja, zdravstvenih radnika i donosioca odluka na ovu najznačajniju meru prevencije  i da ni jedan dečji život ne bude ugrožen od bolesti koje se mogu prevenirati imunizacijom.

http://www.batut.org.rs/index.php?content=356

Nedelja imunizacije u Evropi, 21-27. april 2012. godine

Ažurirano 12.04.2012. godine

Nedelja imunizacije je godišnji događaj čiji je opšti cilj povećanje obuhvata imunizacijom jačanjem uverenja o potrebi zaštite svakog deteta od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, sa posebnim akcentom na decu iz teško dostupnih vulnerabilnih i marginalizovanih grupa, koji je inicirala SZO u oktobru 2005. godine.

Ove godine obeležava se sedma po redu Nedelja imunizacije u Evropskom regionu SZO. Komunikacione strategije sa jasnim i konzistentnim porukama u prethodnim godinama ka medijima, zdravstvenim radnicima, donosiocima odluka i opštoj populaciji doprinele su usvajanju znanja i izgradnji pozitivnih stavova o imunizaciji.

Nedelja imunizacije u Evropskom regionu je inicijativa koja je koordinirana od strane Regionalne kancelarije SZO za Evropu u saradnji sa zemljama članicama i partnerima u cilju povećanja obuhvata i izgradnji pozitivnih stavova u vezi sa neophodnošću imunizacije. Imunizacija je rezultat kolektivne odgovornosti. Učinite sve da Vi i vaši članovi porodice budete pravovremeno i potpuno vakcinisani.

Regionalni cilj nedelje imunizacije 2012. godine:
Povećati obuhvat imunizacijom usmeravanjem pažnje i izgradnjom poverenja u imunizaciju, sa posebnim osvrtom na vulnerabilne grupe, povećanjem interesovanja za imunizaciju.
Ključne poruke za nedelju imunizacije 2012. godine:
1. Zdravstveni radnici su prva linija održivosti i vitalnosti nacionalnih programa imunizacije i imaju ključnu ulogu u uspešnosti ovih programa

2. Kontrola epidemija morbila i prevencija novih slučajeva morbila u Evropskom regionu mora biti prioritet.

3. U ovoj godini se obeležava 10 godina od dobijanja sertifikata  “polio-free” Evropskog regiona

Uz pomoć zdravstvenih radnika, roditelja, donosioca odluka, tumačenjem doprinosa vakcina u očuvanju zdravlja i spašavanju života individua i zajednice u celini može se:

1. Prevenirati epidemije i širenje vakcina preventabilnih bolesti.

2. Zaštititi stanovništvo Evropskog regiona od ozbiljnih i ponekad fatalnih ishoda  ovih bolesti.

Dramatičan pad obolevanja od vakcinama preventabilnih bolesti dovedi u poziciju neke zarazne bolesti da se smatraju delom prošlosti u Evropi. Nasuprot tome, blizu milion osoba u Evropskom regionu SZO nije vakcinisano osnovim vakcinama i bolesti koje se mogu prevenirati vakcinacijom kontinuirano izazivaju obolevanje, komplikacije/ sekvele i čak smrtne ishode.

Imunizacija mora biti prioritet zbog sedam ključnih razloga:


1. Imunizacija spašava živote

Prema procenama SZO imunizacijom se spašava više od tri miliona života svake godine u svetu, a nekoliko miliona od obolevanja i mogućih sekvela.

2. Imunizacija je osnovno pravo, ali nije dostupno svima

U prethodnim dekadama evidentno je unapređenje zdravlja ljudi, ali ono nije ravnomerno i podjednako zastupljeno u svim regionima.

3. Epidemije predstavljaju ozbiljne pretnje

U prethodnim godinama, zemlje Evropskog regiona su suočene sa epidemijama  malih boginja, koje se javljaju kod osetljive populacije koja nije vakcinisana ili nije vakcinisana na vreme. Kako zarazne bolesti ne poznaju granice, epidemije se šire iz zemlje u zemlju.

4. Zarazne bolesti mogu da izazovu smrtni ishod

Svake godine, 10,6 miliona dece umre pre navršenih pet godina života u svetu, od kojih 1,4 miliona od vakcinama preventabilnih bolesti.

5. Zarazne bolesti se mogu kontrolisati i odstraniti

6.  Imunizacija je isplativa javno zdravstvena mera

Imunizacija je nesumljivo jedna od najefektivnijih javno zdravstvenih intervencija u modernom vremenu. To je jedna od mera koja malo košta, ali doprinosi mnogo zdravlju i blagostanju populacije.

7. Deci u zdravstvenim sistemima treba obezbediti bezbednu, efektivnu, dostupnu i efikasnu vakcinu

Dobro funkcionisanje imunizacionog sistema je jedan od ključnih elemenata za snažan zdravstveni sistem i priprema zemlje za buduće javno zdravstvene izazove. Obuhvat imunizacijom je jedan od indikatora dostupnosti primarne zdravstvene zaštite i  procene kapaciteta zdravstvenog sistema.

Pošto epidemije malih boginja i importovanje divljeg virusa dečije paralize predstavljaju i dalje zajedničke pretnje u oblasti zaraznih bolesti koje se mogu sprečiti imunizacijom za zemlje Evropskog regiona SZO, neophodno je intenzivirati sve aktivnosti predviđene planovima na održavanju statusa zemlje bez poliomijelitisa i eliminacije morbila u Republici Srbiji.

Male boginje

Male boginje su jedan od vodećih uzroka smrtnosti dece u svetu, iako se mogu efikasno sprečiti vakcinom koja je dostupna već više od 40 godina. Poslednjih godina došlo je do pada obuhvata imunizacijom protiv malih boginja u mnogim zemljama Evrope i importovanja virusa u osetljive populacije (nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane osobe), što je i rezultiralo epidemijskim javljanjem ove bolesti.

U periodu 2007–2010. godina u mnogim zemljama zapadne Evrope registrovane su epidemije  zbog akumulacije osetljive populacije tokom nekoliko prethodnih godina. U epidemiji u Bugarskoj koja je otpočela 2009. godine registrovano je oko 24.000 slučajeva sa 24 smrtna ishoda. Tokom 2011. godine u 42 zemlje Evropskog regiona registrovano je više od 34.000 slučajeva morbila uključujući devet smrtnih ishoda i više od 7000 hospitalizovanih slučajeva. U epidemijama morbila registruju se slučajevi sa težom kliničkom slikom i smrtnim ishodima i one zahtevaju velike troškove u kontroli.

Nakon  uvođenja  vakcine protiv  malih boginja u Srbiji 1971. godine, obolevanje se javljalo u epidemijskoj formi na svakih 3–5 godina, ali sa višestuko manjim brojem obolelih u odnosu na period pre uvođenja vakcine. U epidemiji  malih boginja 1997. godine u kojoj je obolelo oko 4000 osoba registrovani su poslednji smrtni ishodi od ove bolesti. Nakon 10 godina od pomenute epidemije (2007. godine) kao posledica importovanja virusa u nevakcinisanoj,  pretežno romskoj populaciji u Vojvodini, izbila je epidemija u kojoj je obolela 201 osoba. Tokom 2008. i 2009. godine registrovani su pojedinačni importovani slučajevi obolevanja kod kojih je utvrđeno poreklo virusa iz Nemačke i Tajlanda (genotip D4 i D9).  U 2010. godini registrovano je sedam slučajeva na teritoriji grada Beograda, u epidemijama i sporadično (genotip D4 i B3), a krajem godine je prijavljena epidemija u romskoj populaciji u Leskovcu (genotip D4), koja  se prelila i u opštu populaciju i trajala do sredine 2011. godine. Tokom 2011. godine  nakon četiri godine od poslednje epidemije registrovano je ponovno epidemijsko javljanje morbila u Srbiji sa 370 obolelih lica.

Dečija paraliza

U 2011. godini navršilo se punih 13 godina od poslednjeg registrovanog autohtonog slučaja dečije paralize izazvanog divljim poliovirusom u Evropskom regionu SZO (Turska 1998). Sve zemlje regiona stekle su status zemalja bez poliomijelitisa u junu 2002. godine.
Prema podacima SZO, ukupan broj prijavljenih slučajeva poliomijelitisa na globalnom nivou u 2011. godini iznosio je 650, što je dva puta manje u odnosu na prethodnu godinu (2010. godine registrovano je 1294 slučajeva). Broj zemalja u kojima se polio endemski održava sveden je na tri (Nigerija, Pakistan i Avganistan dok od kraja februara 2012. godine Indija više nije endemska zemlja s obzirom da je prošlo punih 12 meseci od poslednjeg registrovanog slučaja) i u njima je prijavljen 341 slučaj ovog oboljenja, a u pet zemalja ponovo je uspostavljena transmisija nakon importovanja divljeg poliovirusa. Za razliku od 2010. godine kada je više od 80% slučajeva  registrovano u neendemskim zemljama, u 2011. godini više od polovine slučajeva prijavljeno je u endemskim zemljama.

U 2010. godini registrovani su, prvi put nakon dostizanja polio-free statusa u Evropskom regionu, slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim poliovirusom koji je importovan u Tadžikistan krajem 2009. godine iz Indije. Zbog lošeg obuhvata vakcinacijom i niskosenzitivnog nadzora došlo je do njegove transmisije i daljeg importovanja u Rusku federaciju, Turkmenistan i Kazahstan. Dodatnim imunizacionim kampanjama zaustavljeno je širenje virusa, a prema oceni SZO nije došlo do narušavanja polio-free statusa u Evropskom regionu.

Ovo su istovremeno veliki izazovi  za sve zemlje u regionu da  intenziviraju aktivnosti koje se odnose na podizanje i održavanje visokog obuhvata vakcinacijom protiv dečije paralize i malih boginja, kao i jačanje sistema nadzora nad AFP i sumnjivim slučajevima malih boginja na svim administrativnim nivoima i u svim populacionim grupama. To je jedini način da se spreči transmisija virusa ukoliko dođe do njihovog importovanja na šta je sve teže moguće uticati.

Dostizanje i održavanje kolektivnog imuniteta populacije protiv ovih bolesti vakcinacijom je suština zajedničkih napora.

LINKOVI:

http://www.izjzv.org.rs/index.php?s=1&m=3&id=529

http://www.batut.org.rs/index.php?content=356

http://www.rfzo.rs/download/vakcine.html

http://izjzv.org.rs/uploads/images/extra/2033_prera%C4%91eni%20kalendar%20imunizacije.pdf

http://www.euro.who.int/en/what-we-do/health-topics/disease-prevention/vaccines-and-immunization/european-immunization-week

preradjeni kalendar imunizacije - Novi Sad