Centri

Aktuelno



Rezultati merenja koncentracije polena

Prognoza UV indeksa

Članovima srpskog lekarskog društva

Javne nabake

31. мај, Светски дан без дуванског дима 2011. године

Светска здравствена организација (СЗО) изабрала је да „Оквирна конвенција о контроли дувана“ буде тема овогодишњег Светског дана без дуванског дима, који ће се обележити 31. маја 2011. године.

2035_leaflet okvirna konvencija front

Шта је Оквирна конвенција о контроли дувана?

Оквирна конвенција о контроли дувана представља најважније средство у активностима контроле дувана у свету. То је први споразум у оквиру Светске здравствене организације, који је означио велики напредак у развоју јавног здравља. На снази од 2005. године, већ представља споразум који је најбрже и најшире прихваћен од свих споразума у историји Уједињених нација и који су до данас ратификовале 172 државе – чланице. Скоро 6 милиона људи умреће ове године због срчаног и можданог удара, рака,плућних и других болести које су повезане са дуваном. Ако ништа не подузмемо да тоспречимо, овај број би могао да се повећа на 8 милиона до 2030. године. Пошто је усмртила 100 милиона људи у XX веку, употреба дувана могла би да убије 1 милијарду људи у XXI веку. Дуван је водећи узрок смрти који се може успешно уклонити. Светски дан без дуванског дима 2011. године у први план ставља универзални значај овог споразума, наглашава обавезе држава чланица које су ратификовале споразум и промовише суштинску улогу Конференције уговорних страна и СЗО коју оне имају да би помогле државама да испуне обавезе из Оквирне конвенције.

Шта за грађане представља Оквирна конвенција о контроли дувана?

Оквирна конвенција садржи скуп свеобухватних мера које би држава требало да спроведе како би се смањило оболевање и превремено умирање због последица коришћења дуванских производа и изложености дуванском диму и заштитило здравље грађана. У те мере спадају:

1. Заштита јавног здравља од комерцијалних и других сличних интереса дуванске индустрије;
2. Усвајање мера у политици цена и пореза ради смањења потражње за дуваном;
3. Заштита људи од изложености дуванском диму;
4. Регулисање садржаја дуванских производа;
5. Регулисање објављивања података о дуванским производима;
6. Регулисање изгледапаковања и обележавања дуванских производа;
7. Упозоравање људи на опасности од дувана;
8. Забрана рекламирања, промоције и спонзорства дуванске индсутрије;
9. Помоћ пушачима да прекину своју зависност од дувана;
10. Забрана продаје малолетницима и од стране малолетника и
11. Подршка економски одрживим алтернитивним културама уместо гајења дувана.

Важнији епидемиолошки подаци о пушењу и изложености дуванском диму

Преваленција пушења и изложеност дуванском диму у Србији:

  • 39,7% мушкараца и 30,5% жена пушача1:
  • 9,3% младих узраста 13-15 година су тренутни пушачи2
  • 61,7% одраслих изложено дуванском диму у својој кући1
  • 44,9% одраслих изложено дуванском диму на послу1
  • 77% младих узраста од 13 до 15 година живи са неким ко у њиховом присуству пуши2

Последице пушења и дужина живота3:

  • Пушење вишеструко повећава ризик за рак плућа и друге туморе, инфаркт срца, шлог…
  • Половина пушача умре од болести изазваних пушењем;
  • Четвртина пушача умре у средњим годинама живота (30-69);
  • Пушачи имају у просеку 10 година краћи живот од непушача.

Престанак пушења и дужина живота3:

  • престанак пушења до 30. године старости – очекивани животни век као код непушача,
  • престанак пушења у 40. години – животни век за 9 година дужи него да је остао пушач,
  • престанак пушења у 60. години – животни век за 3 године дужи него код пушача.

Резултати истраживања о ефектима Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму 3 месеца након примене4:

–        Велика већина становника наше земље (92%) зна да је дувански дим штетан и за непушаче који га удишу из околине;

–        Велика већина становника наше земље (89%) зна да је пушење цигарета узрочник тешких и бројних болести;

–        У поређењу са првим истраживањем спроведеним у новембру 2010. године, значајно је смањена изложеност становништва дуванском диму – на радним местима са 45% на 35%, у школама са 44% на 23%;

–        Смањен је и проценат становника који дозвољавају пушење у свим просторијама у свом стану (са 48% на 42%);

–        Више од четвртине пушача (27%) је смањио број попушених цигарета дневно;

–        Готово петина пушача (18%) размишља да са пушењем цигарета престане.

–        Чак 38% бвших пушача наводи да их је на престанак пушења навео управо Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму.

1 Министарство здравља РС. Истраживање здравља становника Републике Србије: 2006. година, Министарство

здравља РС, 2007. ISBN 978-86-83607-34-1.

2 Глобално истраживање употребе дувана код младих, 2008. година, CDC, WHO, Удружење за јавно здравље Србије, Министарство здравља РС.

3 Извор: Doll R, Peto R et al. “Mortality in relation to smoking: 50 years’ observations on male British doctors”. BMJ2004; 328: 1519-28.

4 Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Извештај: Ефекти Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму – поновљено истраживање (други талас), фебруар 2011. године. Ipsos Strategic Marketing.