Centri

Aktuelno



Rezultati merenja koncentracije polena

Prognoza UV indeksa

Članovima srpskog lekarskog društva

Javne nabake

Сезона крпеља – Корисне информације

Крпељи су инсекти који својим убодом на човека могу да пренесу одређене заразне болести као што су Лајмска болест, крпељски менингоенцефалитис, ерлихиозу, бруцелозу, лептоспирозу. На срећу, нису сви крпељи заражени микроорганизмима који су патогени за човека.

Крпељи бораве на шумовитим подручјима и на необрађеној вегетацији, али и уз поља, у баштама, живим оградама и слично. Присутни су од раног  пролећа до касне јесени, а најактивнији су у јуну. Хране се крвљу људи и многих животиња, а уколико су заражени, преносе бактерију, узрочника Лајмске болести (или узрочнике других обољења) за време храњења.

Крпељ мора да буде присутан на кожи бар 48 сати да би дошло до сигурне инокулације проузроковача. Крпељи се углавном налазе на ниској вегетацији, до висине од једног метра, а својим усним делом се закаче на животиње и људе који туда пролазе. Сисају крв 2 до 7 дана пре него што поново падну на вегетацију. Због тога, у доба највеће активности крпеља, треба при сваком боравку у природи мислити и на ту могућност, и избегавати боравак поред жбунастог биља и испод дрвећа. На подручју Републике Србије крпељи најчешће преносе Лајмску болест.

Лајмска болест је болест коју изазива бактерија (Borrelia Burgdorferi), а преноси је одређена врста крпеља (род Ixodes). Ово обољење је системско, што значи да напада све органе, а посебно кожу, нервни систем, зглобове и срце.

Лајмска болест је откривена 1975. године у граду Лајм, у Конектикату, а у нашој земљи  откривена је априла месеца 1987. године на подручју Београда.

На подручју Београду заражено је око 30 до 35% крпеља, али ипак треба бити опрезан након сваког убода крпеља. Симптоми болести почињу недељу до месец дана по убоду крпеља. Први знак је црвенило око места убода (Erythema migrans, или у народу Бивоље око), које се може ширити и формирати прстенасто црвенило веће од 5 цм око места убода. Ова промена на кожи праћена је појавом симптома сличним грипу (главобоља, грозница, малаксалост, болови у зглобовима), који трају неколико недеља уколико особа није под терапијом. Много озбиљније компликације, као што су неуролошке, проблеми са зглобовима (велики зглобови, посебно колено – отицање и болови, до хроничног артритиса), ређе кардиолошке, могу се некада јавити недељама или месецима након убода крпеља, ако се не спроводи лечење.

Мада се Лајмска болест може лечити, најбољи начин превенције Лајмске болести је спречити убод крпеља.

Једноставне мере за превенцију убода крпеља

  1. Бити свестан типичних станишта крпеља – подручја високе траве, дворишта, паркови, ливаде, шуме, зелене површине.
  2. Спречити убод крпеља применом репелената (средства против убода инсеката), који штите више сати против убода крпеља.
  3. Носити светлу одећу која покрива руке и ноге, приликом боравка у природи.
  4. Пажљиво прегледати себе и своју децу током боравка у природи, а обавезно на крају дана. Треба нарочито бити свестан  чињенице да се крпељ  може донети и на одећи или на кућним љубимцима.

Уколико уочите крпеља, никако га немојте сами уклањати, нити третирати било каквим уљима, растворима, геловима и слично, већ потражите стручну помоћ у надлежном дому здравља.

Крпељски менингоенцефалитис[1]

Крпељски менингоенцефалитис је вирусно обољење распрострањено у подручју средње и источне Европе и Азије, које се преноси путем заражених крпеља (као и Лајмска болест). Болест се јавља ендемски, односно само у природним активним жариштима у којима постоје природни резервоари вируса (шумски глодари, јеж, кртица), и њихови преносиоци (крпељи). Крпељ може да буде заражен у свим стадијумима свог животног циклуса, и доживотни је носилац вируса крпељског менингоенцефалитиса, који се у њему размножава и преноси трансоваријално са једне на другу генерацију крпеља.

Крпељски менингоенцефалитис има сезонски карактер, јер због начина преноса зависи од активности крпеља, па се појављује од пролећа до јесени. Основни пут преноса је убод зараженог крпеља, при чему је ризик од инфекције већи што је боравак крпеља на телу дужи. Не преноси се са човека на човека. Већина заражених особа нема симптоме обољења. Класична клиничка слика подразумева бифазни ток болести. Прва фаза болести јавља се 7 до 14 дана након убода зараженог крпеља у виду краткотрајног фебрилног обољења налик грипу, што траје око недељу дана. Следи период побољшања клинчке слике, односно период латенције у трајању од 4 до 10 дана. Друга фаза је менингоенцефалитична фаза која се развија код мањег броја оболелих. Уз опште симптоме инфекције (повишена температура, главобоља, болови у мишићима) јављају се знаци захваћености централног нервног система, односно запаљења можданица – кочење врата, повраћање, интензивне главобоље. Ређе долази до запаљења мозга са специфичним знацима: вртоглавица, поспаност, тремор, парализа мишића. У случају појаве ових симптома неопходна је хоспитализација. Ипак, код највећег броја оболелих региструје се блага клиничка слика.

На територији Републике Србије до сада нису регистровани крпељи, носиоци овог вируса.

Поред општих мера заштитe од убода крпеља, за превенцију крпељског менингоенцефалитиса постоји могућност специфичне заштите која се спроводи вакцинацијом. То је преекспозициона заштита, односно заштита пре убода крпеља, која се спроводи давањем три дозе вакцине по шеми: 0, 1 и 12. Да би се постигао адекватан ниво заштите пре сезонске активности крпеља, прву и другу дозу вакцина треба дати у зимским месецима. На тај начин постигнут имунитет траје 3 до 5 година, па је неопходна ревакцинација једном дозом вакцина сваке три године. Овакав вид заштите препоручује се професионално експонираним лицима и лицима у подручјима која су ендемска за крепљски менингоенцефалитис


[1] менингоенцефалитис=упала можданих овојница и мозга

Преузето са сајта Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић – Батут”

http://www.batut.org.rs/index.php?content=256