Centri

Aktuelno



Rezultati merenja koncentracije polena

Prognoza UV indeksa

Članovima srpskog lekarskog društva

Javne nabake

Ultraljubičasto zračenje

Merеnje jačine UV zračenja, izračunavаnje i prognoza UV indeksa, standardizovanа je procedura koja se svakodnevno оbavlja u okviru radа hidrmoetеorоliških službi.

Prezentacija na temu UV zračenja i link do Hidrometereološkog zavoda.

UV zračenje i UV indeks

Svetska zdravstvena organizacija (WHO), u saradnji sa programom za okolinu Ujedinjenih nacija (UNEP), i Internacionalnim komitetom za nejonizujuća zračenja (INIRC) Internacionalne asocijacije za zaštitu od zračenja (IRPA), publikovala je monografiju o zdravstvenim kriterijumima (EHC) za ultraljubičasto zračenje 1979. godine. Na konferenciji Ujedinjenih nacija za okolinu i razvoj (UNCED) 1992. godine, u Rio de Ženeiru, pitanja ultraljubičastog zračenja objavljena su u agendi 21, sa osnovnim ciljevima: 1. preduzeti istraživanja efekata UV zraka na zdravlje ljudi 2. na bazi rezultata tih istražuvanja preduzeti mere za zaštitu zdravlja ljudi. 1993. godine, Globalna strategija za zdravlje i okolinu Svetske zdravstvene organizacije obezbedila je osnovni materijal na kojem mogu da se zasnivaju programi istraživanja u ovoj oblasti[1].

Skica

Skica UV zraka

Ultraljubičasto[2] zračenje predstavlja nevidiljivi deo elektromagnetnog spektra talasnih dužina od 100 do 400 nanometara (nm).  Sastoji se iz 3 dela: UV A – 315-400 nm, UV B – 280-315 nm, i UV C 100-280 nm. Po efektima koje izaziva pripada grupi nejonizujućih zračenja, a po talasnoj dužini nalazi se između iks-zračenja (jonizujuće zračenje manjih talasnih dužina) i vidljivog dela spektra (400-700 nm). Glavni izvor ultraljubičastog zračenja je Sunce – prirodno (solarno) UV zračenje[3].

Najveći deo ultraljubičastog zračenja, koji dopire do površine Zemlje je UV A zračenje – više od 98% UV A zračenja probija ozonski omotač. UV B zračenje dopire do Zemlje u količini od 2%, dok UV C zračenje biva potpuno apsorbovano iznad površine Zemlje. Za apsorpciju UV zračenja odgovoran je ozonski omotač – OZON apsorbuje UV zračenje. Što ozona ima više u atmosferi, to manje količine UV zračenja stižu do Zemljine površine. Količina i intenzitet UV zračenja zavise od pozicije Sunca koja zavisi od: doba godine, doba dana, geografske dužine i geografske širine – što je Sunce višlje zračenje je jače – najjače je u doba solarnog podneva i leti; vremenskih prilika – oblaci i magla absorbuju i raspršuju UV zračenje, te smanjuju njegov intenzitet; reljefa – različite površine u prirodi različito reflektuju UV zrake – trava, blato i voda – manje od 10%, sneg – 80%, pesak – 10-25%; nadmorske visine – što je nadmorska visina veća zračenje je veće; stanja ozonskog omotača – oštećenja ozonskog omotača izazivaju veće i jače UV zračenje od normalnog.

Izlaganje velikoj količini i jačini UV zraka može rezultirati kratkotrajnim i dugotrajnim neželjenim efektima na kožu i oči (više u sledećem nastavku).

UV zračenje se meri spektrofotometrom, a izražava UV indeksom: UV indeks je mera jačine UV zračenja na POVRŠINI ZEMLJE, u odnosu na efekte na KOŽU čoveka. Efekti na kožu čoveka izražavaju se skalom spektra eritemalne reakcije (reakcija kože u vidu crvenila). SPEKTAR ERITEMALNE REAKCIJE je odgovor kože u vidu eritema (crvenila) na ultraljubičasto zračenje različitih talasnih dužina. Skala spektra eritemalne reakcije usvojena je od strane Međunarodne komisije za iluminaciju, i izražava prosečni odgovor kože na UV zračenje određene talasne dužine. To je količina UV zraka, štetnih za kožu, koja stiže do površine Zemlje kada je Sunce na nebu najvišlje (solarno podne). Merenje UV zračenja i izračunavanje i prognoza UV indeksa rade se po standardnoj metodologiji svetske meteorološke organizacije, i svakodnevni su deo posla hidrometeoroloških službi[4]. Vrednost UV indeksa kreće se od 0 do 11 i više. Klase vrednosti UV indeksa, sa međunarodnim kolornim kodom, su: 0-1 – NIZAK – oznaka ZELENO (naočare; na skijanju i sredstvo za sunčanje sa zaštitnim faktorom/ sneg može udvostručiti količinu UV zraka); 3-5 – UMEREN – oznaka ŽUTO (naočare, šešir, pamučna odeća; krema za sunčanje[5]; hladovina), 6-7 – VISOK – oznaka NARANDŽASTO (naočare, šešir, pamučna odeća, krema za sunčanje sa najmanje 15 faktorom; hladovina); 8-10 – VRLO VISOK – oznaka CRVENO (naočare, šešir, pamučna odeća, krema za sunčanje[6]; hladovina; izbegavati izlazak iz kuće od 10 do 14 časova); 11 i više – EKSTREMNO VISOK – oznaka LJUBIČASTO (izbegavati izlazak iz kuće od 10 do 16 časova + sve prethodno navedene mere).

Jednostavan način da odredite koliko ste izloženi UV zračenju je na osnovu veličine vaše senke: ako je senka višlja od vas (rano ujutru i kasno poslepodne), izloženost je niska; ako je vaša senka manja od vas (oko podneva) izloženi ste visokom nivou UV zračenja (potražite hladovinu, zaštite kožu i oči).

Tabela UV indeksa

UV indeksVrednostOznakaMere predostrožnosti
2 ili manjeNiskaMožete ostati napolju sa minimalnim merama zaštite
3-5UmerenaNosite naočare, šešir; pamučnu odeću koja prekriva veći deo tela; koristite kremu za zaštitu od Sunca (sa najmanje 15 faktorom); ili potražite senku (hladovinu)
6-7VisokaNosite naočare, šešir; pamučnu odeću koja prekriva veći deo tela; koristite kremu za zaštitu od Sunca (sa najmanje 15 faktorom); ili potražite senku (hladovinu);
ostanite unutra od 10 do 14 časova
8-10Veoma visokaOstanite unutra od 10 do 14 ako ikako možete, ili koristite sve kao u prethodnom slučaju
11 i višeEkstremno visoka
UV INDEKS NIZAK UMEREN VISOK VRLO VISOK EKST-REMNO VISOK
0-2 3-5 6-7 8-10 11+
MERE  PREDOSTROŽNOSTI
15+
15+
15+
15+
15+
naočare krema za sunčanje, sa najmanje faktorom 15 šešir suncobran; biti u hladovini ostati u kući od 10 do 14 (16) časova

[1] A UNEP/WHO/ICNIRP Task Group; updated Environmental Health Criteria on Ultraviolet (UV) Radiation; Geneva 1993.

[2] ultraviolet=UV

[3] Вештачки извори: лампе и флуоресцентне цеви које се користе у биологији, медицини, козметици; апарати који се користе за стерилизацију ваздуха, воде, хируршких сала и сл.

[4] http://www.hidmet.gov.rs/ciril/prognoza/uv1.php

[5] kreme za sunčanje sadrže hemijske supstance koje apsorbuju UV zrake

[6] SPF=Sun Protection Factor (faktor zaštite od Sunca); kad pomnožite vrednost faktora sa brojem minuta za koje obično izgorite na Suncu, dobijate vreme u broju minuta za koje bezbedno možete ostati na Suncu namazani sa kremom koja sadrži taj zaštitni faktor