Centri

Aktuelno



Rezultati merenja koncentracije polena

Prognoza UV indeksa

Članovima srpskog lekarskog društva

Javne nabake

Svetski dan borbe protiv krijumčarenja droge

Ujedinjene nacije su 26. jun proglasile za Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge.Tema i slogan kampanje povodom Svetskog dana borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge za 2008. godinu je

DA LI DROGA UPRAVLJA TVOJIM ŽIVOTOM?

TVOJ ŽIVOT. TVOJE OKRUŽENjE. TU MESTA ZA DROGU NEMA.

Ovom kampanjom, UN kancelarija za drogu i kriminal (Uniteds Nations Ofice on Drugs and Crime – UNODC) ima za cilj podizanje nivoa svesti o značajnom problemu koji droga predstavlja za društvo. Nijedan pojedinac, ni porodica ili zajednica nisu sigurni na mestima gde ne postoji kontrola ilegalnih droga. Droga može da kontroliše telo i um korisnika, proizvođači droge mogu da kontrolišu poljoprivrednike, nedozvoljena prodaja i kriminal mogu uticati na zajednicu.

Cilj kampanje je da mobiliše i insipiriše ljude da se uključe u kontrolu droga. Predložena kampanja i osnovni slogan “Da li droga upravlja tvojim životom?” su fleksibilni.

Varijacije slogana, u zavisnosti od događaja koji se organizuje, mogu da se upotrebe u različitom kontekstu:

Umetnički događaji – Da li droge kontrolišu vašu kreativnost?

Sportski događaji – Da li droge kotrolišu vašu igru?

Majice – Da li droga kontroliše tvoje telo?

VRSTE DROGA KOJE SE MEĐUNARODNO KONTROLIŠU

Aktivnosti UNODC-a i kampanja povodom Svetskog dana borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge za 2008. godinu usmereni su na droge koje se kontrolišu, što je određeno u tri multilateralna sporazuma koji čine osnov međunarodnog sistema kontrole droga. Nelegalne droge koje se međunarodno kontrolišu uključuju kanabis, stimulanse amfetaminskog tipa, koku/kokain, halucinogene droge, opijate i sedativne hipnotike.

Skoro 200 miliona ljudi širom sveta koristi ove droge. Marihuana i hašiš su vodeće droge sa 162 miliona korisnika. Stimulanse tipa amfetamina, metamfetamina, ekstazija, metkationina koristi oko 35 miliona ljudi. Globalno, procenjuje se da oko 16 miliona ljudi koristi opijate – opijum, morfijum, heroin, sintetičke opijate, a oko 13 miliona ljudi koristi kokain.

Upotreba kokaina u zapadnoj Evropi je od posebnog značaja i dostiže alarmantan nivo. Kanabis, koji se uzgaja i koristi širom sveta se menja – potencijal droge se povećao nekoliko godina unazad i postoje naznake da su potcenjeni zdravstveni rizici u odnosu na mentalno zdravlje kao posledica uzimanja kanabisa. Upotreba opijata je najveća duž puteva krijumčarenja iz Avganistana, koji je najveći svetski proizvođač opijuma. Upotreba stimulansa amfetaminskog tipa u Aziji je takođe problem.

1998. – POSEBNA SEDNICA GENERALNE SKUPŠTINE UN O GLOBALNOM PROBLEMU DROGA

U junu 1998. godine Generalna Skupština UN održala je poseban sastanak i usvojila političku deklaraciju o globalnom problemu droga u kojoj se oko 150 zemalja obavezalo da do kraja 2008. godine postignu merljive rezultate po pitanju smanjenja ponude i tražnje droga.

http://www.un.org/ga/20special/poldecla.htm

Glavne pravci i oblasti borbe protiv nelegalnih droga predstavljaju borba protiv zloupotrebe, proizvodnje i krijumčarenja droga.

U političkoj deklaraciji Generalne skupštine UN navodi se:

“Droge uništavaju živote i zajednice, podrivaju održivi ljudski razvoj i stvaraju kriminal. Droge utiču na sve segmente društva u svim zemljama; naročito zloupotreba droga utiče na slobodu i razvoj mladih ljudi, najdragocenije svetske vrednosti“.

ŠTA TREBA MLADI DA ZNAJU O DROGAMA?

Droge su hemijske supstance koje menjaju stanje svesti, opažanja, raspoloženje, mišljenje i ponašanje.Tehniči, cigarete,kafa i alkohol spadaju u ovu grupu supstanci za koju se češće umesto užeg termina “droga” koristi termin psihoaktivna supstanca.

Glavni pravac borbe protiv droga je borba protiv onih droga koje se ne mogu kupiti u apotekama i prodavnicama, znači nelegalnih droga.

Postoje mnogi razlozi zbog kojih ljudi uzimaju nelegalne droge.

Neki ih uzimaju da bi pobegli od svojih problema, drugi zato što im je dosadno, zato što su radoznali ili samo zbog toga što žele da se osećaju dobro. Neki su pod pritiskom okoline da uzimu drogu da bi bili in ili da bi se pobunili i skrenuli pažnju na sebe.

Korisnici droga mogu da postanu i muškarci i žene, mladi i stari, bogati i siromašni, zaposleni i nezaposleni, oni koji žive u gradu ili selu – znači, narkomanija može da pogodi svakoga.

Marihuana (trava, šit, vutra, gandža) se najčešće puši kao cigareta, a pomešana sa duvanom zove se i džoint.

Amfetamin (spid, ajs) se najčešće prodaje u obliku belog praha i može se ušmrkavati ili piti pomešan sa pićem.

Ekstazi (E. ekser, eks) se uglavnom prodaje u obliku tableta različizih boja sa različitim utisnutim slikama.

Kokain (belo, koks, koka) beli prah, najčešće se uvlači ili šmrče kroz nos.

Heroin (dop, žuto, ronhe) svetlo smeđi prah se najčešće ubrizgava putem šprica.

Različite droge imaju različite uticaje na telo.

Iako su efekti droga različiti i variraju od jedne osobe do druge, uopšteno možemo reći da marihuana kod korisnika izaziva lažni osećaj dobrog raspoloženja i relaksiranosti i menja način doživljavanja stvari. Amfetamin stvara osećaj dodatne energije i korisnik može da ostane duže budan, da više radi ili igra. Kokain stvara lažan osećaj sreće, euforije, snage tako da korisnik zaboravlja na glad ili umor. Dejstvo ekstazija je kombinacija stimulativnog i halucinogenog.

Iako se ovi efekti droga mogu činiti lepim i prijatnim efektima – oni ne traju dugo.

Mnogi postaju depresivni i usamljeni kada prođe dejstvo droge, a zatim i bolesni. Takođe, ljudi koji koriste droge izgledaju zbunjeno, imaju crvene oči, mnogo se znoje i ne pridaju značaj i ne vode brigu o svom fizičkom izgledu. I, naravno, u velikom su riziku da postanu zavisnici od droga.

Droge imaju i druge fizičke efekte. Na primer, cigareta marihuane sadrži više štetnih materija i katrana od obične cigarete i povećava rizik kod korisnika da dobije rak pluća i druge respiratorne bolesti.

Ljudi koji koriste kokain rizikuju oštećenje osetljive sluzokože nosa. Ubrizgavanje droge putem šprica izlaže korisnika raznim zaraznim bolestima, uključujući i virus HIV-a i sidu.

Korišćenje droga vodi i do mnogih drugih zdravstvenih problema kao što su neuhranjenost, apatija, menstrualni poremećaj, poremećaj srčanog ritma.

Mnoge studije dokazuju da osobe koje počnu da puše cigarete i/ili da piju alkohol u ranim godinama života imaju veću verovatnoću da će imati iskustvo sa nelegalnim drogama nego osobe koje ne puše i ne piju.

www.unodc.org